Za kvalitetniji i ispunjeniji život

Starenje donosi brojne izazove koji se ne odnose isključivo na fizičko zdravlje, već u velikoj meri obuhvataju i psihološke i socijalne aspekte života. Promena životnog okruženja, gubitak samostalnosti i potreba za prilagođavanjem novim uslovima često utiču na emocionalno stanje starijih osoba. Upravo zato, uloga gerontoloških centara prevazilazi osnovnu brigu o smeštaju i ishrani, i podrazumeva sveobuhvatnu podršku usmerenu na očuvanje dostojanstva, mentalnog zdravlja i aktivnog učešća korisnika u životu zajednice. Kroz organizovane aktivnosti, emocionalnu podršku i rad gerontoloških klubova, stvaraju se uslovi za kvalitetniji, ispunjeniji i bezbedniji život u poznijem životnom dobu, objašnjava za Glas Podrinja Igor Bajić, v.d. direktora Gerontološkog centra Šabac.

Foto: Privatna arhiva

Najčešći psihološki izazovi sa kojima se korisnici susreću
- Najčešći psihološki izazovi sa kojima se korisnici na smeštaju susreću povezani su sa činjenicom da su, svojom voljom ili usled životnih okolnosti, izmešteni iz sopstvenog doma i poznatog životnog okruženja. Ova promena često dovodi do osećaja gubitka sigurnosti, samostalnosti i ličnog identiteta. Svest o postepenom gubitku fizičke snage, funkcionalnosti i samostalnosti može biti značajan okidač za pojavu depresivnih stanja, anksioznosti, osećaja bespomoćnosti i sniženog samopoštovanja. Kod pojedinih korisnika prisutan je i strah od bolesti, usamljenosti, kao i od kraja životnog ciklusa. Proces adaptacije na institucionalne uslove smeštaja i prihvatanje pravila kućnog reda često je izazovan i zahteva vreme. Korisnici se suočavaju sa potrebom da prihvate novu dnevnu rutinu, ograničenja i drugačiju organizaciju života u odnosu na ranije navike. Dodatni psihološki izazov predstavlja uspostavljanje odnosa sa novim socijalnim okruženjem. Suživot sa cimerima i drugim korisnicima često je praćen konfliktima, jer se radi o osobama različitih životnih iskustava, navika, vrednosti, karaktera i zdravstvenih potreba. Ovi faktori mogu dovesti do povlačenja, razdražljivosti ili osećaja izolovanosti.

Foto: Gerontološki centar Šabac

Načini pružanja emocionalne podrške starijim osobama u okviru ustanove
- Emocionalna podrška korisnicima u ustanovi pruža se pre svega kroz kontinuiran i profesionalan odnos zaposlenih, zasnovan na poštovanju, razumevanju i empatiji. Poseban značaj imaju individualni i grupni razgovori, kroz koje se korisnici osnažuju da izraze svoja osećanja, strahove i potrebe.
Podsticanje korisnika da se uključe u socijalne, kulturne, rekreativne i sportske aktivnosti ustanove doprinosi osećaju pripadnosti, korisnosti i očuvanju psihičkog zdravlja. Aktivno učešće u životu zajednice smanjuje osećaj usamljenosti i podstiče socijalnu interakciju. Značajan aspekt emocionalne podrške jeste ukazivanje korisnicima na važnost prihvatanja različitosti i individualnih potreba, u granicama koje ne ugrožavaju prava, bezbednost i dostojanstvo drugih korisnika i zaposlenih. Jasan i dosledan stav zaposlenih da se korisnici ne osuđuju niti stigmatizuju zbog ličnih karakteristika, zdravstvenih teškoća ili fizičkih nedostataka predstavlja osnovu za izgradnju međusobnog poverenja i osećaja sigurnosti. Blagovremeno prepoznavanje psihičkih teškoća i upućivanje korisnika na stručnu pomoć, kao i saradnja sa porodicom i bliskim licima, značajno doprinose očuvanju emocionalne stabilnosti korisnika.

Aktivnosti koje u najvećoj meri doprinose unapređenju psihofizičkog stanja starijih osoba
- Za unapređenje psihofizičkog stanja korisnika od izuzetnog značaja su organizovane aktivnosti koje podstiču očuvanje preostalih sposobnosti, osećaj korisnosti i aktivnog učešća u životu zajednice.
Posebno mesto zauzima radna terapija, kao prostor u kome korisnici imaju priliku da iskažu svoje talente, interesovanja i potrebu za stvaralaštvom. Kulinarske, likovne, muzičke i sportsko-rekreativne sekcije omogućavaju korisnicima da se istaknu po pozitivnim postignućima, što doprinosi jačanju samopouzdanja, osećaju lične vrednosti i boljoj socijalnoj poziciji unutar kolektiva. Ove aktivnosti imaju i preventivnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja i smanjenju osećaja usamljenosti. Odlazak u verske objekte, naročito tokom verskih praznika, od velikog je značaja za korisnike koji su vernici. Za mnoge od njih duhovni život predstavlja važan oslonac, a boravak u domu ne bi trebalo da znači prekid dugogodišnjih religijskih navika i uverenja. Aktivnosti poput održavanja kruga ustanove, zalivanja cveća, sakupljanja lišća, brige o životinjama, kao i neformalnog druženja na otvorenom prostoru uz kafu ili sok, doprinose osećaju pripadnosti i prihvaćenosti. One korisnicima pružaju uverenje da su i dalje potrebni, korisni i aktivni članovi zajednice.

Značaj razumevanja procesa starenja i uloge gerontoloških centara
- Razumevanje procesa starenja zahteva sveobuhvatan pristup koji obuhvata biološke, psihološke i socijalne promene sa kojima se pojedinci susreću u poznijem životnom dobu. Starenje je individualan proces i korisnici nemaju jednake kapacitete da se izbore sa promenama, gubicima i izazovima koje ono donosi. Radeći sa starijim osobama, uočava se da su najčešći razlozi za dolazak u dom odlazak dece u druge gradove ili države, niska mesečna primanja, osiromašen socijalni život, kao i narušeno zdravstveno stanje koje onemogućava samostalno funkcionisanje. Dolazak u gerontološki centar ne mora nužno da znači i kraj aktivnog i ispunjenog života. Naprotiv, neophodno je jačati svest opšte populacije da se smeštajem u dom kvalitet života može značajno unaprediti. Korisnicima su obezbeđeni dostupna i kontinuirana zdravstvena zaštita, redovni i prilagođeni obroci, pomoć u održavanju lične higijene i higijene prostora, organizovani socijalni kontakti, kao i posredovanje i podrška u savladavanju administrativnih prepreka sa kojima se starije osobe često susreću. Pored navedenog, gerontološki centri obezbeđuju bezbedno i prilagođeno fizičko okruženje, čime se doprinosi očuvanju dostojanstva, sigurnosti i ukupnog kvaliteta života starijih osoba.

Foto: Gerontološki centar Šabac

Rad i aktivnosti Gerontološkog kluba
- Gerontološki klub je namenjen penzionerima i drugim starijim licima koja i dalje žive u svojim domovima, a imaju potrebu za druženjem, razmenom iskustava i kvalitetnim provođenjem slobodnog vremena sa sebi bliskim i sličnim osobama. Klub funkcioniše u okviru Gerontološkog centra, a osnovan je 1998. godine.

Klub predstavlja mesto gde članovi zadovoljavaju svoje životne potrebe za druženjem, socijalnom integracijom, razvijanjem solidarnosti, kao i kulturnim, zabavnim, rekreativnim i edukativnim aktivnostima. Tokom godina, u Klubu su nastala brojna prijateljstva, što doprinosi osećaju pripadnosti i međusobne podrške među članovima. Članovi Kluba se okupljaju svakog radnog dana u za to namenjenim prostorijama, gde učestvuju u različitim aktivnostima kao što su igranje karata, šaha, obeležavanje rođendana i drugih za njih značajnih datuma. Jednom mesečno organizuju se zajednička druženja korisnika smeštenih u Gerontološkom centru i redovnih članova Kluba, čime se podstiče međusobna povezanost i razmena iskustava. Aktivnosti članova Kluba odvijaju se kroz sledeće sekcije: muzička, literarna, sekcija za sport i rekreaciju, sekcija za socijalna i zdravstvena pitanja.

Kulturno-zabavni rad realizuje se kroz organizovanje koncerata, obeležavanje praznika i značajnih datuma, zajedničke proslave rođendana, tematska druženja, kao i posete srodnim organizacijama – zaključuje Igor Bajić, v.d. direktora Gerontološkog centra Šabac.

S.G.

„Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.