Često je potrebna samo prava informacija

Grad Šabac već ima širok spektar prava i usluga socijalne zaštite, ali ključni izazov ostaje dosezanje „nevidljivih“ građana, onih koji nemaju dovoljno informacija. To je pravac u kojem želimo dalje da razvijamo usluge, navodi Aleksandar Prica, direktor Razvojnog centra preventivnih međusektorskih usluga „Primus“.

- Građani se često suočavaju sa složenim i nefunkcionalnim procedurama u zdravstvenom i socijalnom sistemu. Nedostatak jasnih informacija, duge liste čekanja, administrativne barijere i nedovoljan broj zaposlenih dovode do toga da mnogi korisnici odustaju od ostvarivanja svojih prava ili kasne sa dobijanjem usluga.

Foto: Duga

-Sproveli smo 14 osnovnih i 9 naprednih treninga, te edukovali 211 osoba za početak pružanja usluge. Grad Šabac je uslugu prepoznao u Odluci o pravima i uslugama socijalne zaštite i budžetirao je. Mi smo definisali cenu usluge po korisniku i radnom satu, te sačinili kriterijume za izbor pružaoca usluga. S obzirom na sve navedeno, autori smo ove nove preventivne integrisane usluge u Srbiji i svi koji će je u budućnosti pružati moraju proći naše treninge i mentorsku podršku. Sva dokumentacija je predata Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, direktor PRIMUS-a je u radnoj grupi za izradu nove Nacionalne strategije socijalne zaštite, a usluga je ekspilicitno prepoznata već u nacrtu iste i može se očekivati njena standardizacija – ističu u Primusu.

-Razvojni centar preventivnih međusektorskih usluga „Primus“ u okviru gradske usluge terenskog saradnika sprovodi aktivnosti međusektorske podrške, pre svega preventivne i aktivnosti smanjenja štete. Jedna od ključnih ciljnih grupa su osobe starije od 65 godina, ali značajan broj korisnika čine i osobe starije od 50 godina. Od ukupno deset ciljnih populacija, upravo su stariji sugrađani oni kojima se usluge najčešće pružaju, jer su im socijalne i zdravstvene usluge često nedostupne ili nedovoljno poznate. Iskustvo sa terena, posebno u udaljenim mesnim zajednicama grada Šapca, pokazuje da je sistem zdravstvene zaštite građanima poznatiji od sistema socijalne zaštite. Upravo tu postoji praznina u informisanosti i dostupnosti usluga. Za starije od 50, a posebno za one iznad 65 godina, ključne su usluge pomoći u kući i pravo na tuđu negu i pomoć, koje su odlukom grada dostupne i u urbanim i u ruralnim sredinama. Ipak, mnogi najstariji, naročito u selima, nemaju dovoljno informacija i zato često ne ostvaruju svoja prava. Dodatni problem predstavlja materijalna situacija.

Mnogi stariji ljudi žive od veoma niskih poljoprivrednih penzija koje jedva pokrivaju lekove i režije. Kupovina terapije i plaćanje osnovnih troškova imaju prioritet, pa se dešava da ljudi ostaju bez dovoljno hrane i osnovnih potrepština. Terenski saradnici, u saradnji sa drugim sektorima, pomažu i u obezbeđivanju osnovne podrške, ali je primarni cilj omogućavanje pristupa pravima i uslugama socijalne zaštite – navodi Prica.

Poseban segment rada odnosi se na pratnju korisnika do institucija, naročito osoba koje žive same i koje su slabo pokretne ili potpuno nepokretne. U tim slučajevima saradnici posreduju sa zdravstvenim ustanovama kako bi se obezbedila kućna nega i lečenje.

Foto: Duga

- Često su upravo oni jedini kontakt koji korisnici imaju tokom dana, naročito u udaljenim selima. Takođe, pomažu u prikupljanju kompletne dokumentacije za ostvarivanje različitih prava, uključujući i procedure za smeštaj u domove za stare, koje su za korisnike često previše složene. Često smo jedini ljudi koji tokom dana posete te korisnike, naročito u udaljenim selima. Takođe, pomažemo u prikupljanju dokumentacije za ostvarivanje različitih prava, uključujući složene procedure poput smeštaja u dom za stare. Naš cilj je da ceo proces bude što jednostavniji za korisnika. Usluga obuhvata i druge ranjive grupe, uključujući mlađe osobe sa invaliditetom o kojima brinu stariji članovi porodice. Nedostatak kadrova, poput gerontodomaćica i negovatelja, predstavlja izazov, posebno u ruralnim sredinama, što ukazuje na potrebu za jačanjem lokalnih kapaciteta i dodatnom edukacijom zainteresovanih lica – objašnjava.

Usluga terenskog saradnika započela je kao pilot projekat 2014. godine uz podršku lokalne samouprave i međunarodnih partnera. Nakon višegodišnjeg testiranja i razvoja standarda, grad Šabac je 2024. godine uvrstio ovu uslugu u zvaničan sistem socijalne zaštite, a finansiranje je započeto 2025. godine.

- Do kraja januara 2026. u uslugu je uključeno 284 korisnika, dok značajan broj osoba čeka na uključivanje. Terenski saradnici ne deluju samo u institucijama u Šapcu već, po potrebi, organizuju odlaske u zdravstvene centre širom Srbije. Za mnoge korisnike ovo je jedini način da nastave terapiju i lečenje. Korisnike vodimo i u zdravstvene institucije u Beogradu, poput Kliničkog centra Srbije, Instituta za majku i dete, Tiršove ili VMA. Imamo mobilne zdravstveno-socijalne jedinice i invalidska kolica za transport. Za neke korisnike, posebno one sa teškim bolestima, ova podrška znači nastavak terapije i direktno utiče na kvalitet i dužinu života. Istraživanje sprovedeno krajem 2025. godine među osobama starijim od 65 godina dodatno će doprineti razumevanju dostupnosti usluga i unapređenju sistema socijalne zaštite i ono će biti predstavljeno krajem ovog meseca. Iako postoje izazovi, grad Šabac sa širokim spektrom prava i usluga spada među naprednije lokalne zajednice u ovoj oblasti. Ključni zadatak u narednom periodu ostaje dosezanje „nevidljivih“ i nedovoljno informisanih građana, kako bi prava i usluge bili dostupni svima kojima su potrebni – navodi Aleksandar Prica, direktor Centra Primus.

S.G.

„Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.