Mentalno zdravlje kao prva linija odbrane od nasilja
Kad dete kaže da nije dobro
Zaključci iz projektnih aktivnosti koji su se realizovali u tri šabačke škole
Kad dete kaže da nije dobro, to nije „samo faza“. Nasilje nad decom najčešće prepoznajemo onda kada postane vidljivo – kada se dogodi fizički sukob, kada uvreda pređe granicu ili kada se problem više ne može sakriti. Međutim, mnogo toga što prethodi nasilju ostaje ispod površine: usamljenost, strah, osećaj neprihvaćenosti, nedostatak poverenja, teškoće u komunikaciji i uverenje deteta da nema kome da se obrati, upozoravaju stručnjaci.
- Upravo zato je pitanje mentalnog zdravlja dece mnogo više od pitanja individualnog blagostanja. Ono je i pitanje bezbednosti, odnosa u zajednici i sposobnosti društva da na vreme prepozna problem i reaguje pre nego što on preraste u nasilje. To je jedna od važnih poruka koja se izdvaja iz šest dijaloga sa decom, roditeljima i nastavnicima održanih u tri škole u Šapcu u okviru projekta „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja“, koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Evropske unije u Srbiji. Projekat je u Šapcu podržan od strane Gradske uprave a sprovodili su ga straučnjaci iz tri sistema: školskog, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite. Ovi razgovori su važni upravo zato što nisu bili samo razgovori o nasilju. Bili su razgovori o onome što mu prethodi – o tome kako se deca osećaju, kome veruju, šta im pomaže kada imaju problem i šta odrasli mogu da urade da škola bude prostor u kojem dete sme da kaže: „Nije mi dobro“ – ističe Biljana Mrkonjić, sociolog i učesnik u projektu.
Mentalno zdravlje je važna tema Kada govorimo o prevenciji nasilja, često razmišljamo o pravilima, procedurama, kaznama i reakciji kada se nasilje već dogodi. Sve je to važno, ali nije dovoljno, naglašavaju.
Foto: Pixabay
- Prevencija počinje mnogo ranije, izgradnjom odnosa u kojima dete nije nevidljivo. Dete koje zna da će ga neko saslušati lakše će potražiti pomoć. Dete koje ima osećaj pripadnosti manje je prepušteno samoći. Dete koje ume da prepozna i izrazi sopstvene emocije ima veću šansu da konflikt rešava razgovorom, a ne agresijom. A nastavnik koji poznaje svoje učenike i ima prostor da razgovara sa njima lakše će prepoznati promenu u njihovom ponašanju. Zato mentalno zdravlje nije „dodatna tema“ u sistemu zaštite dece. Ono je jedan od njegovih temelja – navodi se.
Šest dijaloga koji su se sproveli tokom prethodne školske godine u šabačkim školama upravo su otvorila prostor da se o toj temi razgovara iz različitih perspektiva - perspektive deteta, porodice i škole.
Jedan razgovor može da pokaže mnogo više od jednog problema - Zamislimo situaciju koja je za školsku svakodnevicu sasvim prepoznatljiva. Dete se poslednjih nedelja povlači. Manje razgovara sa drugarima, ne javlja se na času, izbegava odmor i sve češće deluje nezainteresovano. Odrasli to mogu protumačiti na različite načine: kao lenjost, neposlušnost, pubertet, nedostatak koncentracije ili „fazu“. Ali šta ako je u pozadini strah od vršnjaka? Šta ako dete trpi ismevanje? Šta ako se oseća odbačeno? Šta ako jednostavno ne zna kako da kaže šta mu se dešava? Tu se vidi razlika između škole koja samo reaguje na problem i škole koja problem pokušava da spreči. Umesto pitanja „Šta nije u redu s tobom?“, važno je da dete čuje: „Vidim da ti je teško. Hoćeš li da razgovaramo?“ Naizgled mala promena u rečenici može da napravi veliku promenu u odnosu. Upravo kroz ove dijaloge sa decom prenete su važne tehnike samoregulacije i pozitivne komunikacije koje su važne veštine na putu prevencije – zaključci su projektnih aktivnosti.
Dete koje ima osećaj pripadnosti manje je prepušteno samoći. Dete koje ume da prepozna i izrazi sopstvene emocije ima veću šansu da konflikt rešava razgovorom, a ne agresijom
Deca nisu samo oni koje štitimo – ona su i oni koje treba da čujemo Jedan od najvažnijih socioloških aspekata ovakvih razgovora jeste promena perspektive: dete nije samo objekat zaštite odraslih. Dete je aktivni učesnik sopstvenog života i zajednice.
- Kada pitamo decu šta im pomaže, šta ih plaši, kome se obraćaju i šta bi u školi promenili, dobijamo informacije koje odrasli sami ne mogu uvek da vide. Zato je „glas deteta“ više od lepe formulacije. On podrazumeva da se iskustvo deteta uzima ozbiljno i da njegovo mišljenje može da utiče na način na koji škola, porodica i druge institucije organizuju podršku.
Foto: Glas Podrinja
I upravo je to jedna od poruka predstojeće konferencije „Unapređenje mentalnog zdravlja dece i zaštita od nasilja“, koja će 11. septembra biti održana u Beogradu. Konferencija će okupiti predstavnike oblasti prava deteta, mentalnog zdravlja i prevencije nasilja, škola, zdravstvenih i socijalnih ustanova, organizacija civilnog društva, ali i decu, sa namerom da se čuju različite perspektive i razgovara o daljem unapređenju prevencije nasilja i brige o mentalnom zdravlju. Na Konferenciji će biti predstavljeni i rezultati sprovođenja projekta šabačkog tima kao primer dobre prakse.
S.G.
„Porodica danas - izazovi savremenog života u Šapcu“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Foto: Pixabay
Foto: Glas Podrinja
