Roditelji i nastavnici ne mogu sami – ali zajedno mogu više
Ko je odgovoran za dobrobit deteta
Rezultati projekta „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja“
Šest dijaloga sa tri grupe učesnika šabačkih škola realizovani u okviru projekta „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja“, koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Evropske unije u Srbiji otvara i jedno šire društveno pitanje: ko je odgovoran za dobrobit deteta? Odgovor nije jednostavan.
Foto: Canva
- Porodica ima nezamenljivu ulogu, ali ne može uvek da vidi šta se dešava u školskom okruženju. Nastavnik provodi značajan deo dana sa detetom, ali nije roditelj niti stručnjak za sve probleme sa kojima se dete može suočiti. Škola može da prepozna rizik, ali joj je za ozbiljnije probleme potrebna podrška drugih sistema.
Ako želimo da sprečimo nasilje, moramo da se zapitamo kako izgleda svakodnevni život deteta u školi. Da li ima kome da kaže da se plaši? Da li zna kome da se obrati? Da li veruje da će ga odrasli saslušati bez osude?
Zato je prevencija nasilja istovremeno i pitanje međusektorske saradnje. Kada dete ima problem, ne sme da bude prepušteno sistemu u kojem će ga jedni upućivati na druge. Potrebno je da postoji mreža odraslih koji komuniciraju, razmenjuju informacije u okviru svojih nadležnosti i zajedno traže rešenje u najboljem interesu deteta. I to je važno ne samo kada je nasilje već nastupilo. Još važnije je pre toga – navodi se u rezultatima Projekta.
Bezbedno detinjstvo nije samo detinjstvo bez nasilja. To je detinjstvo u kojem dete ima kome da se obrati, u kojem se njegov glas čuje, u kojem sme da pokaže slabost bez straha od osude i u kojem odrasli ne čekaju da problem postane veliki da bi ga primetili
Prevencija počinje tamo gde se gradi poverenje Ako želimo da sprečimo nasilje, moramo da se zapitamo kako izgleda svakodnevni život deteta u školi. Da li ima kome da kaže da se plaši? Da li zna kome da se obrati? Da li veruje da će ga odrasli saslušati bez osude? Da li se greške posmatraju kao prilika za učenje ili kao razlog za kažnjavanje? Da li se u školi razgovara o emocijama isto ozbiljno kao o ocenama? I najvažnije, da li dete oseća da je prihvaćeno?, ističu stručni radnici učesnici u projektnim aktivnostima. Odgovori na ova pitanja govore mnogo o kulturi jedne škole. Škola koja sistematski brine o mentalnom zdravlju dece ne čeka da se pojavi ozbiljan problem. Ona gradi odnose, uči decu da prepoznaju svoja osećanja i granice, razvija kulturu dijaloga, osnažuje nastavnike i roditelje i stvara jasne puteve za pomoć. To nije „mekši“ pristup nasilju. Naprotiv – to je dublji pristup prevenciji. Šta nam šest dijaloga ostavlja kao zadatak? Najveća vrednost razgovora sa decom, roditeljima i nastavnicima nije samo u tome da dobijemo odgovore na pitanja koja smo postavili. Njihova vrednost je u tome što nam pokazuju gde se sistem može popraviti. Ako želimo da deca budu bezbedna, moramo da ulažemo u njihovu dobrobit pre nego što se pojavi nasilje. Ako želimo da deca traže pomoć, moramo da gradimo poverenje. Ako želimo da roditelji budu partneri školi, moramo da im damo prostor za razgovor. Ako želimo da nastavnici prepoznaju probleme, moramo da im obezbedimo znanje, podršku i vreme. I ako želimo da mere prevencije budu delotvorne, moramo da čujemo decu – objašnjava Biljana Mrkonjić, članica projektnog tima.
Foto: Canva
Detinjstvo kakvo želimo Projekat „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja“ zato otvara mnogo šire pitanje od samog načina reagovanja na nasilje. Otvara pitanje kakvo okruženje želimo da stvorimo za decu. Jer bezbedno detinjstvo nije samo detinjstvo bez nasilja. To je detinjstvo u kojem dete ima kome da se obrati, u kojem se njegov glas čuje, u kojem sme da pokaže slabost bez straha od osude i u kojem odrasli ne čekaju da problem postane veliki da bi ga primetili. Ako prevenciju nasilja posmatramo na taj način, onda briga o mentalnom zdravlju dece prestaje da bude sporedna tema. Ona postaje jedan od najvažnijih načina da nasilje sprečimo pre nego što se dogodi.
S.G.
„Porodica danas - izazovi savremenog života u Šapcu“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Foto: Canva
Foto: Canva
