12. mart 2020.12. mar 2020.
O toksičnosti štampe
Šokantno! Alarmantno! Skandalozno! Srbijo, spremi se!
Novinarska profesija ne dozvoljava širenje neistine putem medija, već zastupa objektivno predstavljanje događaja na nekom području. Čini se da se retko ko toga pridržava, i da je zarada važnija od etike
Šokantno! Alarmantno! Skandalozno! Srbijo, spremi se!
Ovaj nadaleko poznat novinarski kliše već duže vreme pronalazi mesto u dnevnim listovima. Nekako smo svi već navikli na ovakve pompezne naslove. Kao da više i ne primećujemo njihovu toksičnost. Ma koliko suludo zvučali, većina nas će pročitati šta se krije ispod ovako naizgled primamljivog naslova. A šta se ispod njega zapravo nalazi?
Lako je zaključiti da ovakvi naslovi kriju tekst sa obiljem dezinformacija koje šire paniku među ljudima. Novinari ih koriste iz prostog razloga: rejting. Ipak, novinarska profesija ne dozvoljava širenje neistine putem medija, već zastupa objektivno predstavljanje događaja na nekom području. Čini se da se retko ko toga pridržava, i da je zarada važnija od profesionalne etike.
Širenje dezinformacija nije kratkog daha i ima ozbiljne posledice, ali narod još uvek nije toga svestan.
Pored toga što neki mediji izmišljaju vesti, dosta njih prenosi izjave pojedinaca koje su izvučene iz konteksta. Nije strano ni da su pojedini mediji jasno politički opredeljeni, te javno podržavaju jednu, a blate drugu stranu. Nebitno da li je informacija proverena, o njoj će se pisati tako da ona zvuči što je skandaloznije moguće. Najsvežiji primer je informacija o pojavi korona virusa, za koju su viđeni naslovi poput "KORONA VIRUS STIGAO U SRBIJU! Dva muškarca u IZOLACIJI, došli su sa TAJLANDA i iz MILANA!" Iako su oba čoveka testirana i negativna su na virus, ova vest u kojoj jasno piše da je korona virus stigao u Srbiju nije mogla da sačeka rezultate.
Neki ljudi jesu shvatili šta narod čita i šta mu najviše privlači pažnju, ali ne smeju zaboraviti koliko štete nanose naslovi i vesti ovakve prirode.
Svrha medija je da objektivno informišu o događajima i da budu ažurni, ali negativan primer daju oni koji ne izveštavaju o pojedinim događajima, dok drugima poklanjaju previše pažnje. Zato bi svako trebalo da izabere šta će da čita ili sluša, odnosno preko kog medija će da se informiše. A objektivnih je u Srbiji jako malo.
Ukoliko neki ljudi i dalje nisu svesni problema, trebalo bi da pročitaju podatak u kom piše da je Srbija na 90. mestu Indeksa medijskih sloboda u svetu iz 2019. godine, i da je pala za četrnaest mesta u odnosu na poslednji izveštaj iz 2018. godine. Važno je naglasiti i da naša država po tom pitanju ne nazaduje samo u poslednjih godinu dana, već da se 2017. našla na 66. mestu, što znači da je pala za 7 mesta u odnosu na prethodnu 2016. godinu.
Teodora Ranđić
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
Ovaj nadaleko poznat novinarski kliše već duže vreme pronalazi mesto u dnevnim listovima. Nekako smo svi već navikli na ovakve pompezne naslove. Kao da više i ne primećujemo njihovu toksičnost. Ma koliko suludo zvučali, većina nas će pročitati šta se krije ispod ovako naizgled primamljivog naslova. A šta se ispod njega zapravo nalazi?
Lako je zaključiti da ovakvi naslovi kriju tekst sa obiljem dezinformacija koje šire paniku među ljudima. Novinari ih koriste iz prostog razloga: rejting. Ipak, novinarska profesija ne dozvoljava širenje neistine putem medija, već zastupa objektivno predstavljanje događaja na nekom području. Čini se da se retko ko toga pridržava, i da je zarada važnija od profesionalne etike.
Širenje dezinformacija nije kratkog daha i ima ozbiljne posledice, ali narod još uvek nije toga svestan.
Pored toga što neki mediji izmišljaju vesti, dosta njih prenosi izjave pojedinaca koje su izvučene iz konteksta. Nije strano ni da su pojedini mediji jasno politički opredeljeni, te javno podržavaju jednu, a blate drugu stranu. Nebitno da li je informacija proverena, o njoj će se pisati tako da ona zvuči što je skandaloznije moguće. Najsvežiji primer je informacija o pojavi korona virusa, za koju su viđeni naslovi poput "KORONA VIRUS STIGAO U SRBIJU! Dva muškarca u IZOLACIJI, došli su sa TAJLANDA i iz MILANA!" Iako su oba čoveka testirana i negativna su na virus, ova vest u kojoj jasno piše da je korona virus stigao u Srbiju nije mogla da sačeka rezultate.
Širenje dezinformacija nije kratkog daha i ima ozbiljne posledice
Neki ljudi jesu shvatili šta narod čita i šta mu najviše privlači pažnju, ali ne smeju zaboraviti koliko štete nanose naslovi i vesti ovakve prirode.
Svrha medija je da objektivno informišu o događajima i da budu ažurni, ali negativan primer daju oni koji ne izveštavaju o pojedinim događajima, dok drugima poklanjaju previše pažnje. Zato bi svako trebalo da izabere šta će da čita ili sluša, odnosno preko kog medija će da se informiše. A objektivnih je u Srbiji jako malo.
Ukoliko neki ljudi i dalje nisu svesni problema, trebalo bi da pročitaju podatak u kom piše da je Srbija na 90. mestu Indeksa medijskih sloboda u svetu iz 2019. godine, i da je pala za četrnaest mesta u odnosu na poslednji izveštaj iz 2018. godine. Važno je naglasiti i da naša država po tom pitanju ne nazaduje samo u poslednjih godinu dana, već da se 2017. našla na 66. mestu, što znači da je pala za 7 mesta u odnosu na prethodnu 2016. godinu.
Teodora Ranđić
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
Пројекти
Najnoviji broj
18. april 2024.
