2. jul 2020.2. jul 2020.
SPORTOM U ZDRAVIJU BUDUĆNOST (5)
“Sramota ne znaš ni pisati, ni plivati”
Nedavno istraživanje koje su sproveli šabački doktori, fizioterapeuti i profesori fizičke kulture, pokazalo je da je procenat gojazne dece u šabačkim školama čak 23 odsto (državni nivo 13, 7 odsto u uzrastu 7-14 godina), sličan procenat je i po pitanju nepravilnog držanja tela. S obzirom da je reč o mladoj populaciji projekat je usmeren podjednako i na mlade i na njihove roditelje. Prijemčivim rečnikom za osnovnoškolce, namera nam je da ih podsetimo i uputimo u važnost zdrave ishrane, da ih podučimo o značaju bazičnih sportova, prvenstveno plivanja, za pravilan psihofizički razvoj, ali i popularizujemo fizičku aktivnost kod mladih naraštaja
Prošli tekst projekta “Sportom do zdravijih naraštaja” predstavio vam je “Kraljicu sportova”. Jedna od prvih rečenica odnosila se na to da je atletika stara gotovo koliko i ljudski rod. Drugo po “starini” bilo bi plivanje, veština kretanja kroz vodu kordiniranim pokretima celog tela, prvenstveno ruku i nogu.
Živeći u svetu prirode, čovek je morao da nauči kako da savlada vodena prostranstva. Pre no što je izumeo splav, ili neki drugi “plovni” objekat, na raspolaganju mu je bilo isključivo sopstveno telo. Ne sumnjamo da su načini prelaska dubljih bara, potoka i reka kod naših praistorijski predaka bili više nego maštoviti, ali prve sačuvane predstave imamo na mozaicima ranih istočnih civilizacija. Plivanje je bilo popularno kod Egipćana i Asiraca, dok je kod starih Grka već postalo stavar opšte kulture. “Sramota ne znaš ni pisati, ni plivati” govorili su Grci, dok je kod Rimljana ovladavanje veštine plivanja bilo stavar vojničke obuke.
Prvi zapis o plivanju je na latinskom jeziku i potiče iz prve polovine 16. veka. Naredna dva veka mnogo se pisalo o ovoj veštini i njegovom značaju za pravilan rast i razvoj tela, dok je prvo plivačko društvo nastalo u Upsali 1796. godine, a na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini, ovaj sport postaje olimpijska disciplina.
Leto, pravo vreme da se počne
Za tebe i tvoje vršnjake, pravo je vreme da počnete treninge. Na ovoj letnjoj žezi, nema boljeg načina za rashlađenje od boravka u vodi. Imate sreće da u Šapcu postoji zatvoreni bazen, i licincirani treneri sa kojima letnja zabava može, kasnije, da prepraste u ozbiljno bavljenje sportom.
Tokom detinjstva i puberteta plivanje utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na skoliozu, odnosno, otklanjanje deformiteta kičmenog stuba. Plivanje ne pada teško organizmu. Pokreti su prirodni, nema pritiska na zglobove. Brojni deformiteti u telesnom držanju redovnim treninzima bivaju otklonjeni. Plivanje opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardio-vaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata. Plivanje jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju, smanjuje rizik od osteoporoze i artritisa. Preporučuje se i onima koji imaju problem sa disanjem (astma i mali kapacitet pluća).
Dobro, verujemo da te informacije znače više tvojim roditeljima nego tebi, ali možda te zainteresuje podatak da ćeš ukoliko budeš išao na plivanje biti spretniji, gipkiji, energičniji i poslednje, ali nikakako manje značajno: nećeš imati problema sa linijom. Tačnije, istraživanja su pokazala da tokom plivanja potrošimo duplo više kalorija nego za isto vreme trčanja.
Iskustvo
Uglješa Pavlović je član PK “Delfin” i petostruki prvak centralne Srbije u plivanju. Na treninge nije krenuo drage volje, kaže, terali su ga. Odnosno, počeo je da usavršava stilove na insistiranje majke. Ona je želela da zna da je njen sin bezbedan kada ode sa društvom na bazen, a on,on nije hteo ništa drugo do aikida koji je devet godina trenirao.
Međutim, nakon prvog takmičenja situacija se menja. Medalja daje vetar u leđa Uglješi da nastavi sa treninzima i dalje se usavršava. Nekada nevoljnost, ustupila je mesto ambiciji da postane član juniorske reprezentacije Srbije.
-Na plivanje sam krenuo u 4. razredu osnovne škole. Nisam hteo to da treniram, otplakao sam svaki odlazak na bazen. Bukvalno su me terali, ali nakon prve medalje sam zavoleo treninge, odlučio da budem takmičar i budem sve bolji- priča Uglješa o svojim počecima, i dodaje da treninzi iziskuju vreme, ali da isto predstavlja relativnu kategoriju u smislu godina kada početi da se baviš ovim sportom.
-Kada je reč o rekreativnom plivanju, to bukvalno možete kada hoćete da počnete. Ukoliko, pak hoćete takmičarsku karijeru, onda je možda najidelanije da počnete da trenirate u trećem ili četvrtom razredu osnovne škole, ali ni to nije pravilo. Imate primer plivača Sebastijana Saba, koji je počeo da trenira sa 17 godina, a danas je član Olimpijskog tima. Dakle što se uzrasta tiče nema pravila. Talenat, rad i upornost sve nadomeste- tvrdi Uglješa.
Kada je reč o radu i upornosti, da bi se postigli vrhunski rezultati, neophodni su svakodnevni treninzi. Jednom sedmično, po programu, je predviđena teretana ali bez preplivanih 4, 5 ili više kilometara dnevno, ne računajte da ste bilo šta radili.
-Ovo je sport, koji kao i svaki drugi, ukoliko planirate ozbiljnu karijeru traži dosta rada i truda. Savi dan od ponedeljka do subote, po bar dva sata u bazenu i jedan trening u teretani. Međutim, ukoliko nemate te ambicije, za dobro zdravlje i držanje tela vam je dovoljno i tri puta nedeljno po sat vremena da posećujete bazen. To brzo prođe, zabavno je, pa se zaboravi na vreme, a nakon izgradnje zatvorenog bazena u Šapcu, ovo je sport kojim možete da se bavite tokom cele godine- poručuje Uroš.
Živeći u svetu prirode, čovek je morao da nauči kako da savlada vodena prostranstva. Pre no što je izumeo splav, ili neki drugi “plovni” objekat, na raspolaganju mu je bilo isključivo sopstveno telo. Ne sumnjamo da su načini prelaska dubljih bara, potoka i reka kod naših praistorijski predaka bili više nego maštoviti, ali prve sačuvane predstave imamo na mozaicima ranih istočnih civilizacija. Plivanje je bilo popularno kod Egipćana i Asiraca, dok je kod starih Grka već postalo stavar opšte kulture. “Sramota ne znaš ni pisati, ni plivati” govorili su Grci, dok je kod Rimljana ovladavanje veštine plivanja bilo stavar vojničke obuke.
Prvi zapis o plivanju je na latinskom jeziku i potiče iz prve polovine 16. veka. Naredna dva veka mnogo se pisalo o ovoj veštini i njegovom značaju za pravilan rast i razvoj tela, dok je prvo plivačko društvo nastalo u Upsali 1796. godine, a na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini, ovaj sport postaje olimpijska disciplina.
Leto, pravo vreme da se počne
Za tebe i tvoje vršnjake, pravo je vreme da počnete treninge. Na ovoj letnjoj žezi, nema boljeg načina za rashlađenje od boravka u vodi. Imate sreće da u Šapcu postoji zatvoreni bazen, i licincirani treneri sa kojima letnja zabava može, kasnije, da prepraste u ozbiljno bavljenje sportom.
Tokom detinjstva i puberteta plivanje utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na skoliozu, odnosno, otklanjanje deformiteta kičmenog stuba. Plivanje ne pada teško organizmu. Pokreti su prirodni, nema pritiska na zglobove. Brojni deformiteti u telesnom držanju redovnim treninzima bivaju otklonjeni. Plivanje opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardio-vaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata. Plivanje jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju, smanjuje rizik od osteoporoze i artritisa. Preporučuje se i onima koji imaju problem sa disanjem (astma i mali kapacitet pluća).
Dobro, verujemo da te informacije znače više tvojim roditeljima nego tebi, ali možda te zainteresuje podatak da ćeš ukoliko budeš išao na plivanje biti spretniji, gipkiji, energičniji i poslednje, ali nikakako manje značajno: nećeš imati problema sa linijom. Tačnije, istraživanja su pokazala da tokom plivanja potrošimo duplo više kalorija nego za isto vreme trčanja.
Iskustvo
Uglješa Pavlović je član PK “Delfin” i petostruki prvak centralne Srbije u plivanju. Na treninge nije krenuo drage volje, kaže, terali su ga. Odnosno, počeo je da usavršava stilove na insistiranje majke. Ona je želela da zna da je njen sin bezbedan kada ode sa društvom na bazen, a on,on nije hteo ništa drugo do aikida koji je devet godina trenirao.
Međutim, nakon prvog takmičenja situacija se menja. Medalja daje vetar u leđa Uglješi da nastavi sa treninzima i dalje se usavršava. Nekada nevoljnost, ustupila je mesto ambiciji da postane član juniorske reprezentacije Srbije.
-Na plivanje sam krenuo u 4. razredu osnovne škole. Nisam hteo to da treniram, otplakao sam svaki odlazak na bazen. Bukvalno su me terali, ali nakon prve medalje sam zavoleo treninge, odlučio da budem takmičar i budem sve bolji- priča Uglješa o svojim počecima, i dodaje da treninzi iziskuju vreme, ali da isto predstavlja relativnu kategoriju u smislu godina kada početi da se baviš ovim sportom.
-Kada je reč o rekreativnom plivanju, to bukvalno možete kada hoćete da počnete. Ukoliko, pak hoćete takmičarsku karijeru, onda je možda najidelanije da počnete da trenirate u trećem ili četvrtom razredu osnovne škole, ali ni to nije pravilo. Imate primer plivača Sebastijana Saba, koji je počeo da trenira sa 17 godina, a danas je član Olimpijskog tima. Dakle što se uzrasta tiče nema pravila. Talenat, rad i upornost sve nadomeste- tvrdi Uglješa.
Kada je reč o radu i upornosti, da bi se postigli vrhunski rezultati, neophodni su svakodnevni treninzi. Jednom sedmično, po programu, je predviđena teretana ali bez preplivanih 4, 5 ili više kilometara dnevno, ne računajte da ste bilo šta radili.
-Ovo je sport, koji kao i svaki drugi, ukoliko planirate ozbiljnu karijeru traži dosta rada i truda. Savi dan od ponedeljka do subote, po bar dva sata u bazenu i jedan trening u teretani. Međutim, ukoliko nemate te ambicije, za dobro zdravlje i držanje tela vam je dovoljno i tri puta nedeljno po sat vremena da posećujete bazen. To brzo prođe, zabavno je, pa se zaboravi na vreme, a nakon izgradnje zatvorenog bazena u Šapcu, ovo je sport kojim možete da se bavite tokom cele godine- poručuje Uroš.
Пројекти
Najnoviji broj
18. april 2024.
