24. septembar 2020.24. sep 2020.
SPORTOM ZA ZDRAVIJU BUDUĆNOST (14)
Vaterpolo: Šapcu na ponos
Nedavno istraživanje koje su sproveli šabački doktori, fizioterapeuti i profesori fizičke kulture, pokazalo je da je procenat gojazne dece u šabačkim školama čak 23 odsto (državni nivo 13, 7 odsto u uzrastu od 7-14 godina), sličan procenat je i po pitanju nepravilnog držanja tela. S obzirom da je reč o mladoj populaciji projekat je usmeren podjednako i na mlade i na njihove roditelje. Prijemčivim rečnikom za osnovnoškolce, namera nam je da ih podsetimo i uputimo u važnost zdrave ishrane, da ih podučimo o značaju sportova, za pravilan psihofizički razvoj, ali i popularizujemo fizičku aktivnost kod mladih naraštaja
Jedna od ideja projekta “Sportom za zdraviju budućnost” koji realizujemo u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja bila je da mladi i uspešni ljudi predstave sport kojim se bave nekim novim naraštajima. Do sada smo imali jednog atletičara, plivača, uspešnog preponskog jahača... Odnosno, predstavnike individualnih disciplina, pojedince podržane klubom u kojem treniraju, ali same na terenu. U ovom nastavku smo se odlučili da pričamo o vaterpolu.
O kolektivnom sportu koji je poslednjih godina proslavio ime Šapca širom regiona razgovaramo sa podmlatkom Vaterpolo kluba “Šabac”.
Zatekli smo ih na terenu iza bazena, spremne za trening na suvom, ali i orne za razgovor. Zajednički trenutak upliva u ovaj sport im je plivanje. Većina ih je prvo krenula na “stilove” na gradskom bazenu, a zatim počela da trenira vaterpolo. U klubu ih drži pozitivna atmosfera, stručnjaci koji rade sa njima, ali i bratski odnos. Bez njega, kažu, ne bi bilo ni timskog duha, ni dobrih rezultata.
Šta je za njih vaterpolo, kako su počeli, kako treniraju, koje su dobre strane ovog sporta u odnosu na odricanje, govore nam Danilo, Dušan, Mateja, Bogdan, Mihailo, Vukašin, Filip i Veljko.
-Došao sam ovde da naučim da plivam. Svidelo mi se u klubu, pa sam nastavio da treniram vaterpolo. Reč je o sportu kojem je plivanje osnova, tako da je logično da on najbolje razvija telo. Sada su treninzi malo naporniji jer se spremamo za Ligu- ističe Danilo Knežević.
Dušan Trbojević je u vaterpolu već pet godina. Tvrdi da je reč o odličnom sportu za rast i razvoj svakog deteta.
-Na treninzima uglavnom počnemo sa laganim zagrevanjem, pa se prebacimo na vežbanje nekih elemenata sa loptom, potom plivamo po nekoliko kilometara, a onda sledi šut na gol koji prethodi kraju treninga i istezanju. Istezanje je jako bitan deo da ne bi došlo do kasnijih povreda, tvrdi Dušan i preporučuje svima da se bave vaterpolom, zato što je reč o jednom od najtežih, ali ujedno i najlepših sportova.
I Mateja Petrović je na bazen prvo došao zbog plivanja. Kada je ušao u formu i mogao da pliva sa najbržima u traci prešao je na vaterpolo.
-Ovo je timski sport. Tvoji saigrači su tvoji prijatelji. Ovde smo svi kao braća i jako se volimo. Kao braća se nekada i posvađamo, ali ništa jedan drugom ne zameramo na kraju. Mislim da je ovo jedan od najzdravijih treninga. Skoro stalno smo u vodi, ali uz adekvatne pripreme da ne bi došlo do povreda i grčeva. Na bazenu imamo stručnjake koji rade sa nama i odlične uslove za trening. Naše je samo da treniramo jako i budemo što bolji- objašnjava Mateja.
Iskustvo Bogdana Zeca se razlikuje u tome što je on počeo da trenira u vreme kada u Šapcu bazena nije bilo. Sa drugarima je odlazio na Krsmanovaču i bio je potreban veliki napor da treninzi dobiju na redovnosti.
-Krenuo sam na plivanje na Krsmanovaču. Na stilovima sam bio neka tri meseca, kada su mi samo rekli “ti ideš kod trenera Dragana”. I tako sam krenuo da treniram vaterpolo. Bili su loši uslovi. Davali smo sve od sebe da imamo što više treninga nedeljno, ali nismo postizali neke veće rezultate. Kada je otvoren gradski bazen u Šapcu sve se promenilo. Uslovi su se znatno poboljšali, počeli smo efikasnije da treniramo što se odrazilo i na naše uspehe – kaže za “Glas Podrinja” Bogdan Zec, dok je njegov klupski kolega Mihailo Atić, u vaterpolo priču ušao zbog krive kičme. Nakon korekcije i dalje je tu.
-Cilj je bio da ispravim držanje, a onda sam zavoleo vaterpolo. Video sam starije kako igraju i hteo ja da probam. Tako sam počeo, onda sam se prebacio u jaču ekipu i sada sam ovde. Treninzi su prilično jaki, pogotovo kada se spremamo za neki turnir, dosta se radi, veliko je zeleganje da bi na kraju uspeli- objašnjava Mihailo i preporučuje vaterpolo svima koji su spreni na rad, ali i odricanja:
-Potrebna je snažna želja. Bez nje nema uspeha, bez motivacije je sve duplo teže- ističe Mihailo kojem je san da zaigra za neki inostrani klub, ili ovde bude jako uspešan.
Priča Vukašina Ostojića je podudarna sa razlozima njegovih drugara. On je, pre pet godina, došao na bazen da nauči da pliva i da se razvije .
-Prvenstveno mi se svidelo plivanje kao sport, a potom i vaterpolo. Odricanja ti na početku teško padnu, ali kasnije naučiš da ih prevaziđeš- tvrdi Vukašin.
-Do sada samo imali dosta uspeha,a li smo ove godine malo podbacili jer zbog korone nismo trenirali- kaže Filip Novaković, dok se Veljko Babić kroz šalu nadovezuje:
-Nismo imali treninge za vreme korone, pa smo imali treninge, pa su nam rekli da ne dolazimo, pa sad ponovo imamo treninge- i ozbljno konstatuje:
-Nedostajala su nam ta druženja tokom izolacije. Nedostajali su nam treninzi. Izazovi. Jedva smo čekali da se ponovo sretnemo.
Vaterpolo klub “Šabac” može da se pohvali činjenicom da je jedan od najmasovnijih klubova, kada su svi sportovi u pitanju, na teritoriji naše zemlje. Na gradskom bazenu oko 800 dece svakodnevno treniraju u okviru kluba, kako u plivačkim tako i u vaterpolo selekcijama. Što se konkretno vaterpola tiče, takmiče se u svim mlađim kategorijama u muškim selekcijama i u 2 kategorije u ženskim selekcijama.
Dugoročni cilj kluba je da izgradi prepoznatljivu školu vaterpola, koja će u budućnosti biti jedan od temelja srpskog vaterpola.
T.T.
O kolektivnom sportu koji je poslednjih godina proslavio ime Šapca širom regiona razgovaramo sa podmlatkom Vaterpolo kluba “Šabac”.
Zatekli smo ih na terenu iza bazena, spremne za trening na suvom, ali i orne za razgovor. Zajednički trenutak upliva u ovaj sport im je plivanje. Većina ih je prvo krenula na “stilove” na gradskom bazenu, a zatim počela da trenira vaterpolo. U klubu ih drži pozitivna atmosfera, stručnjaci koji rade sa njima, ali i bratski odnos. Bez njega, kažu, ne bi bilo ni timskog duha, ni dobrih rezultata.
Šta je za njih vaterpolo, kako su počeli, kako treniraju, koje su dobre strane ovog sporta u odnosu na odricanje, govore nam Danilo, Dušan, Mateja, Bogdan, Mihailo, Vukašin, Filip i Veljko.
-Došao sam ovde da naučim da plivam. Svidelo mi se u klubu, pa sam nastavio da treniram vaterpolo. Reč je o sportu kojem je plivanje osnova, tako da je logično da on najbolje razvija telo. Sada su treninzi malo naporniji jer se spremamo za Ligu- ističe Danilo Knežević.
Dušan Trbojević je u vaterpolu već pet godina. Tvrdi da je reč o odličnom sportu za rast i razvoj svakog deteta.
-Na treninzima uglavnom počnemo sa laganim zagrevanjem, pa se prebacimo na vežbanje nekih elemenata sa loptom, potom plivamo po nekoliko kilometara, a onda sledi šut na gol koji prethodi kraju treninga i istezanju. Istezanje je jako bitan deo da ne bi došlo do kasnijih povreda, tvrdi Dušan i preporučuje svima da se bave vaterpolom, zato što je reč o jednom od najtežih, ali ujedno i najlepših sportova.
I Mateja Petrović je na bazen prvo došao zbog plivanja. Kada je ušao u formu i mogao da pliva sa najbržima u traci prešao je na vaterpolo.
-Ovo je timski sport. Tvoji saigrači su tvoji prijatelji. Ovde smo svi kao braća i jako se volimo. Kao braća se nekada i posvađamo, ali ništa jedan drugom ne zameramo na kraju. Mislim da je ovo jedan od najzdravijih treninga. Skoro stalno smo u vodi, ali uz adekvatne pripreme da ne bi došlo do povreda i grčeva. Na bazenu imamo stručnjake koji rade sa nama i odlične uslove za trening. Naše je samo da treniramo jako i budemo što bolji- objašnjava Mateja.
Iskustvo Bogdana Zeca se razlikuje u tome što je on počeo da trenira u vreme kada u Šapcu bazena nije bilo. Sa drugarima je odlazio na Krsmanovaču i bio je potreban veliki napor da treninzi dobiju na redovnosti.
-Krenuo sam na plivanje na Krsmanovaču. Na stilovima sam bio neka tri meseca, kada su mi samo rekli “ti ideš kod trenera Dragana”. I tako sam krenuo da treniram vaterpolo. Bili su loši uslovi. Davali smo sve od sebe da imamo što više treninga nedeljno, ali nismo postizali neke veće rezultate. Kada je otvoren gradski bazen u Šapcu sve se promenilo. Uslovi su se znatno poboljšali, počeli smo efikasnije da treniramo što se odrazilo i na naše uspehe – kaže za “Glas Podrinja” Bogdan Zec, dok je njegov klupski kolega Mihailo Atić, u vaterpolo priču ušao zbog krive kičme. Nakon korekcije i dalje je tu.
-Cilj je bio da ispravim držanje, a onda sam zavoleo vaterpolo. Video sam starije kako igraju i hteo ja da probam. Tako sam počeo, onda sam se prebacio u jaču ekipu i sada sam ovde. Treninzi su prilično jaki, pogotovo kada se spremamo za neki turnir, dosta se radi, veliko je zeleganje da bi na kraju uspeli- objašnjava Mihailo i preporučuje vaterpolo svima koji su spreni na rad, ali i odricanja:
-Potrebna je snažna želja. Bez nje nema uspeha, bez motivacije je sve duplo teže- ističe Mihailo kojem je san da zaigra za neki inostrani klub, ili ovde bude jako uspešan.
Priča Vukašina Ostojića je podudarna sa razlozima njegovih drugara. On je, pre pet godina, došao na bazen da nauči da pliva i da se razvije .
-Prvenstveno mi se svidelo plivanje kao sport, a potom i vaterpolo. Odricanja ti na početku teško padnu, ali kasnije naučiš da ih prevaziđeš- tvrdi Vukašin.
-Do sada samo imali dosta uspeha,a li smo ove godine malo podbacili jer zbog korone nismo trenirali- kaže Filip Novaković, dok se Veljko Babić kroz šalu nadovezuje:
-Nismo imali treninge za vreme korone, pa smo imali treninge, pa su nam rekli da ne dolazimo, pa sad ponovo imamo treninge- i ozbljno konstatuje:
-Nedostajala su nam ta druženja tokom izolacije. Nedostajali su nam treninzi. Izazovi. Jedva smo čekali da se ponovo sretnemo.
Vaterpolo klub “Šabac” može da se pohvali činjenicom da je jedan od najmasovnijih klubova, kada su svi sportovi u pitanju, na teritoriji naše zemlje. Na gradskom bazenu oko 800 dece svakodnevno treniraju u okviru kluba, kako u plivačkim tako i u vaterpolo selekcijama. Što se konkretno vaterpola tiče, takmiče se u svim mlađim kategorijama u muškim selekcijama i u 2 kategorije u ženskim selekcijama.
Dugoročni cilj kluba je da izgradi prepoznatljivu školu vaterpola, koja će u budućnosti biti jedan od temelja srpskog vaterpola.
T.T.
Пројекти
Najnoviji broj
18. april 2024.
