Koliko smo kao društvo odmakli u pogledu rodne ravnopravnosti? Da li je pitanje jednakosti polova samo ili i pitanje jezika? Kakva je situacija na teritoriji Mačvanskog okruga na ovu temu? Ko su žene koje su uspele da se ostvare na svim poljima, na koje su prepreke nailazile i šta im je pričinjavalo najveću satisfakciju na putu uspeha? Ovo su neka od pitanja na koje ćemo pokušati da odgovorimo serijom tekstova u okviru rubrike Pokreni se, podržane od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije
Jedan od ciljeva ovog projekta je skupiti smernice od onih koji su uspešni za neke nove generacije. Pokazati im i olakšati put. Međutim, u ovom broju vam donosimo poglede troje mladih ljudi na ovu temu.
Željana Pantelić: Rodne stereotipe nam nameće društvo od rođenja -Ako pogledamo nekoliko decenija iza sebe možemo primetiti da su žene tada imale mnogo manja prava nego danas. Godinama, sprovodile su se razne reforme, donosili zakoni, vodile borbe da se uspostavi ravnopravnost između polova. Ali, uprkos svemu tome, rodna ravnopravnost je jedan od najvećih problema današnjice. Svojevremeno, nastao je i jedan bitan pokret pod nazivom „Feminizam“. Njegov cilj je širenje prava i uloge žene u društvu tako što probleme čine vidljivijim, identifikujući nasilje i diskriminaciju žena.
Rodne stereotipe nam nameće društvo od rođenja – počev od toga da dečaci nose plavo a devojčice roze, da dečak ima kratku a devojčica drugu kosu pa sve do toga da je na primer taksiranje „muški posao“ a šminkanje „ženski“.
Žene su slabiji pol i kao takve su često žrtve nasilja. Trpe ga na poslu, kod kuće, na ulici, u školi – svuda! Poražavajuća činjenica je da mnogo muškaraca smatra da je u redu udariti ženu, da to nije nasilje(!?). Iako nismo svi isti, iako se razlikujemo prema polu, izgledu, osobinama, načinu razmišljanja – u pogledu prava svi smo jednaki, status u društvu mora biti isti za sve!
Iako se na mnogo pozicija javnog sektora u našoj državi nalaze žene, počevši od Vlade pa sve do čela raznih Ministarstava, Skupštine, pokušavajući da demonstriraju poboljšanje položaja žena u Srbiji čineći je liberalnom zemljom, po mnogim drugim parametrima možemo zaključiti da rad na ravnopravnosti polova nazaduje.
Naime, prema statistici, iako su žene obrazovanije, njihova zarada je niža a put do pronalaska posla teži. Mnoge od njih čak i ne mogu da rade puno radno vreme jer brinu o deci. Sa dolaskom Korone, udaljili smo se kao društvo od osvešćavanja bitnosti rodne ravnopravnosti, količina nasilja je porasla, a broj žena koje su dobile otkaze je sve veći. Srećne su devojke koje na poslu nisu doživele neki vid nasilja ili seksistički komentar od strane njihovih poslodavaca pa čak i kolega. Da li biste verovali, da čak i u školama, obrazovnim institucijama, profesori objašnjavaju učenicima da je njihova jedina svrha postojanja „dalja reprodukcija“? Da stvar bude gora, čak i profesorke nameću mišljenje da devojke moraju da budu tihe i neprimetne jer u suprotnom – izazivaju muškarce i nasilje treba da očekuju.
Danas žene imaju svoj dan, 8. mart – kao simbol borbe za njihova prava u političkom, ekonomskom, društvenom životu... Tog dana, društvo nas je tako naučilo, da se kupuju čokolade, pokloni, cveće. Ali kada bi se osvestili i shvatili da je umesto ubranog cveta bolje da usade u sebe i svoju decu osećaj za jednakost, da umesto kupljene ogrlice oslobode ženu okova u koji su je stavili, a da poklonjenu čokoladu zamene nesebičnom brigom i pomoći – feminizam bi ostvario cilj postojanja a svet postao lepše mesto, jednako za sve.
Milica Žugić: Lik tetke iz unutrašnjosti Od normi za ,,održavanje“ lične higijene, pravila ,,lepog“ ponašanja, ,,prikladne“ uniforme do rodnoprikladnih poslova… Neravnopravnost počinje da bude vidljiva od najranijeg perioda života, završava se završetkom života, a prisutna je u svim sferama života, banalizujući značaj naših bića pri svakom koraku koji načinimo.
Rodna neravnopravnost, iako moguća i prema muškarcima i dalje, mahom, okrenuta prema ženama, do te mere je utkana u osnov kako našeg mentaliteta tako i principa po kom funkcioniše svet da je često ni ne primećujemo, učeni da je normalizujemo i zanemarujemo.
Rodna neravnopravnost možda bi najbolje mogla da bude predstavljena u liku i delu Vaše tetke iz unutrašnjosti koju ste, radi reda i da se ne uvredi, i ove godine pozvali na slavu, rođendan, proslavu Nove Godine ili Božića…
Naime, taman nakon što ste, savršeno skockani ( da se ne priča posle kako ste aljkavi i kako ste se zapustili) za porodični okup u dnevnoj sobi rešili da date sebi oduška tako što ćete priuštiti sebi da sednete i Vi u tu fotelju koja se generacijama u nazad smatra malim tronom svake kuće, dok još u glavi proveravate da li su svi sudovi oprani, svi posluženi jelima koja su spremana u protekla tri dana, da li je svima čaša dopunjena i sva deca zbrinuta ona raširenih očiju okreće baš ka vama. Niste još uspeli ni da spustite ruku na naslon, a iznad njenog zloćudno nasmejanog lica pojavljuju se upitnici. Srčući gutljaj kafe proglašava rat i kreće u napad neprimerenim i pre svega nepotrebnim pitanjima.
,, Dušo, ima li neki dečko? Mora da bude za takvu lepoticu, a i vreme ti je.“ ,, Pa ne znam, možda je trebalo da upišeš nešto manje zahtevno, kao moja Sanja… Sve je to lepo, ali kako ćeš decu da odgajaš, da vodiš računa o kući? Pa neće valjda neko drugi da ti vodi kuću.“ ,, Daću ti ja broj svog frizera i kozmetičara, videćeš, dovešće te u red i to za sitne pare.“ ,, Jao kakvu si kafu napravila-spremna si za udaju.“ ,, Da ti tetka kaže, nemoj srećo, ni od koga da zavisiš. Treba da se udaš, nek on misli da te ima, ali…“ ,, Nisi luda sama da petljaš oko tih kablova i auta, zovi nekog čoveka da ti to pogleda.“ ,, Jao jeste čuli za onu Mikinu ženu šta je obukla i s kim je bila? Nije ni on neki čovek, tuče je i pije, ali šta njoj bi…..“
Goran Dimitrijević: Situacija se sporo menja -Što se tiče rodne ravnopravnosti u Srbiji, mislim da je na katastrofalnom nivou, ali se kreće ka boljem. Sve više imamo edukacija vezanih za rodnu ravnopravnost i mislim da svaka zakači bar malo ciljne grupe. Na poslednjem seminaru kojem sam bio bilo je raznih grupa ljudi. Osvešćenih, neosvešćenih i srednje osvešćenih. Drago mi je jer su mnogi od njih došli da uživaju u besplatnim zabavnim stvarima koje ova edukacija pruža, a uhvatili su i po koju bitnu stvar i naučili dosta o ženama i muškarcima.
Moj tata ne voli da rasprema i kada mu kažem da to uradi, on kaže da će biti i muško i žensko u kući. Ja redovno perem sudove i ribam kupatilo ali ne želim da za sebe kažem da sam osoba koja je pravi poštovalac rodne ravnopravnosti jer svi mi stalno moramo raditi na sebi, jer mi u dosta situacija, bez razmišljanja, budemo rodno neravnopravni prema drugima. Situacija se menja, ali nepravde ostaju u istom ili većem broju, sve dok ih imamo, situacija je loša. T.T.
