16. septembar 2021.16. sep 2021.
Žena ženi treba da bude podrška
POKRENI SE... (9)

Žena ženi treba da bude podrška

Koliko smo kao društvo odmakli u pogledu rodne ravnopravnosti? Da li je pitanje jednakosti polova samo ili i pitanje jezika? Kakva je situacija na teritoriji Mačvanskog okruga na ovu temu? Ko su žene koje su uspele da se ostvare na svim poljima, na koje su prepreka nailazile i šta im je pričinjavalo najveću satisfakciju na putu uspeha? Ovo su neka od pitanja na koje ćemo pokušati da odgovorimo serijom tekstova u okviru rubrike Pokreni se, podržane od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije
Primeri koji pokreću, žene koje su uspele da se izbore za svoj položaj i pravo da se pitaju do sada su bile teme našeg serijala. U ovom nastavku imaćemo malo drugačiju priču. Predstavićemo vam majku troje dece, suprugu, preduzetnicu, savetnika za zapošljavanje u bogatinskoj filijali NSZO, koordinatorku za rodnu ravnopravnost u Mačvi. Ženu koja od 2014. godine širom Srbije glasno govori o obespravljenosti, borbi i uspesima svojih sugrađanki, Jelenu Ristić.

Bez statistike iulepšavanja
Iskreno, u centar. Bez zamarajuće statistike i ulepšavanja. Takvi su Jelenini nastupi na različitim konferencijama i debatama na koje je do sada pozivana da priča o položaju žena u Mačvi. Prvo istupanje u javnost, pre sedam godina ostaće upamćeno po rečenicama:

-Dolazim iz Bogatića tj. Mačve. Kada sam pripremala ovaj govor želela sam da vas podsetim na neku moju znamenitu zemljakinju i nisam mogla da se setim ni jednog imena. Ne zato što su žene iz mog kraja lenje, manje hrabre ili neinteligentne, nego zato što su uvek stajale iza svoje braće, očeva i muževa- govorila je Jelena Ristić.

Velika pomoć
U više navrata tokom razgovora Ristićeva je napomenula odličnu saradnju koju ima sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, ali i Centrom za socijalni rad u Bogatiću.


Tadašnji ministar Zoran Đorđević i državna sekretarka Stana Božović, prepoznali su njenu energičnost i još uvek joj poklanjaju poverenje u zajedničkoj borbi za društvo jednakih.

Svojim primerom inspiriše druge
Od prvog govora do danas se mnogo promenilo, tvdi. Njene Mačvanke su pronašle snagu da se suprotstave još uvek snažnom patrijarhalnom duhu sredine. Danas su vidljive na brojnim funkcijama: kao odbornice, rukovodioci javnih ustanova, preduzetnice.

Jelena ih hrabri, ali i inspiriše. Brojne uloge, pa čak i fizički poslovi nisu joj umanjili ženstvenost.



U preduzetničke vode je uplovila nakon udaje kroz pekarsku firmu. Radila je na svim pozicijama: od prodavačice, preko radnice u proizvodnji do direktora.

-Nije bilo malo noći kada sam ustajala u četiri sata. Nisu mi strani ni fizički poslovi, ni pregovori oko plasiranja naših pekarskih proizvoda. Nakon toga sam otvorila kozmetički salon u Bogatiću, a sada sam savetnik za zapošljavanje u NSZ. Međutim, to što imam državni posao, ne znači da se nakon radnog vremena ponovo ne nađem u ulozi prodavačice u pekari, ili šminkerke u salonu- objašnjava Jelena Ristić, i dodaje:

-Ženama iz ruralnih sredina je teže da donesu odluku da uplove u preduzetničke vode nego ženama u gradovima. Manje je razumevanja za taj korak. Još uvek je dominantno shvatanje da je to “muški posao”, a da žena treba da “čuva kuću i decu”. Ono što posebno boli je da ovo “čuvanje kuće i dece” podrazumeva i rad na gazdinstvu, koji se nigde ne piše... nema penzijskog osiguranja.

-Bitno je da se uredi zakonska obaveza da svaka žena koja radi na seoskom gazdinstvu mora obavezno biti socijalno, zdravstveno i penzijski osigurana, jer bez toga suštinske ravnopravnosti nema- kaže Jelena.

Problemi brojni,ali ne i nerešivi
Ekonomsku zavisnost žena Ristićeva najplastičnije opisuje kroz primer komšinice Mire koja prodaje povrće na pijaci, proizvode koje je sama odgajila, koje meri, ali koje naplaćuje njen muž. Mogućnost upravljanja zarađenim novcem je retka, a po Jeleninim rečima i pristup početnim finansijama ili kreditima otežana, jer je imovina u seoskim sredinama uglavnom na muškim članovima domaćinstva.

-Da bi se borile sa svim izazovima ženama na selu se mora obezbediti nezavisnost. Od mog prvog istupanja u javnost sa ovim problemima do sada mnogo se promenilo. Država je dosta učinila. Često se raspišu konkursi, što u ministarstvu finansija, ministarstvu kulture ili ministarstvu rada namenjeni ženama, budućim preduzetnicama. Za slične projekte je moguće konkurisati i kod različitih organizacija, na primer kod NALED-a sa kojim imamo odličnu saradnju. Sve to govori da se stvari suštinski menjaju- objašnjava Jelena Ristić.

Jelenine “Crnobarke”
Učestvujući na raznim projektima posvećenim rodnoj ravnopravnosti Jelena Ristić je sarađivala sa Udruženjem žena “Crnobarki”. Kaže da su zajedno obišle celu Srbiju i pobrale brojne simpatije svih koji su ih upoznali.


Da naučimo jedna drugoj da verujemo
-Svaka od nas ima ono po čemu je posebna. Svaka ima dar. Poznajem žene koje svojim rukama magiju stvaraju, one koje od torti i kolača naprave čaroliju, ili od balona i papira bajkoviti svet. One često sebi taj dar ne priznaju, kao što ni moja komšinica ne smatra uspehom da je za jedno veče zavila 200 sarmi. A sve je to posao i traži čoveka. Teško mi je kada vidim da žena ženi neće da udeli kompliment, da izbegavamo da budemo jedna drugoj podrška, jer zajedno brže i lakše možemo da menjamo svet- zaključuje Ristićeva.
T.T.

Najnoviji broj

25. novembar 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa