NE PIŠI AKO NEMAŠ PARA

Kada se pokojni DOS borio za vlast i kontrolu nad zemljom Srbijom, jedan od glavnih argumenata protiv Slobine tiranije bila je kritika stvarno katastrofalnog stanja u oblasti informisanja. To je rađeno punim pravom, medijska sloboda ne samo da je bio apstraktan pojam, već je gušena svim mogućim metodama, pa i ubistvima novinara koji su se osmelili da razmišljaju drugačije od dupeuvlaka privrženih vlasti. Tada niko nije mogao ni da pomisli da će se istorija ponoviti i da će oni koji se zaklinju u demokratiju, a slobodu mišljenja uzimaju za jednu od svojih ikona, uraditi isto što i diktatorski režim pre njih. Taj režim je doneo svoj zakon zbog „Telegrafa“, Dinkiću danas smeta „Kurir“. Uzimajući u obzir to ko ga predlaže, Dinkićev zakon izgleda strašnije. Iza obračuna jednog ministra i dnevnog lista, kriju se i neke druge stvari. Uvođenjem obaveze svim javnim glasilima da u svakom trenutku moraju imati 50.000 evra na računu ( da bi mogle da se naplate drakonske kazne), svesno se ide na ukidanje dobrog dela javnih glasila. Svima u ovoj zemlji, tim pre ministrima u Vladi, poznata je opšta, a i finansijska situacija u glasilima. Ne treba biti mnogo pametan da bi se shavatilo da je predviđena suma pregolema za većinu medija, o lokalnim i regionalnim i da ne pričamo. Nestankom jednih, povećaće se tiraži, gledanost i slušanost onih za koje je pomenuta suma sića. Ko njih kontroliše, ne treba trošiti reči. Tajkuni napred, ostali stoj!..