SRPSKA PRESTONICA TEGLICA

Za dva dana trajanja manifestacije ova pitoma tamnavska varoš ugostila je više posetilaca nego što sama opština ima stanovnika i niko se od gostiju nije vratio kući bez po koje teglice ajvara ili kiselih krastavčića, punog stomaka i sa pozitivnim utiscima i željom da i sledeće godine bude deo ovog sajma.
Jedan od organizatora privredno-turističke manifestacije i pomoćnik predsednika opštine Koceljeva Vladimir Matić podseća da se prve godine na štandovima u gradskom parku okupilo nešto više od 30 izlagača a da ih je ove godine prisutno više od 190.
Među onima koje su prvi put izlagale svoje proizvode su i “Vesele domaćice“ iz Koceljeve.
- Utisci su zaista fantastični. Prvi put smo se odvažile kao mlade domaćice da proizvedemo zimnicu i za prodaju jer smo do sada to činile isključivo za sopstvene potrebe. Čini mi se da su kupci veoma pozitivno reagovali i da nam je to što smo mlade i vesele domaćice bio samo plus. Zaista je bilo mnogo posetilaca i ova atmosfera ovde teško se može opisati rečima već mora da se oseti, da se doživi - kaže Aleksandra Ljepović.
Njena koleginica Jasmina Pavlović ističe da je za dobru zimnicu neophodno dobro povrće, još bolja volja i lagana priprema, po starim recepturama bez suvišnih konzervanasa i drugih dodataka.
- Sve što se sprema mora se spremati natenane i to isključivo na popularnom „smederevcu“ - tvrdi ova “vesela domaćica“.
Sa ovom tvrdnjom slaže se i iskusnija domaćica Radmila Mijatović, penzionerka iz okoline Valjeva koja se bavi preradom voća, uglavnom šumskih plodova.
- Tajna zaista jeste u laganoj pripremi i retko šta možete pripremiti na brzinu a da bude kvalitetno. Sve zahteva vreme poput sirupa od borovih izdanaka koji je odličan za bronhije. Njegova priprema je višednevna i neophodno je krčkanje na laganoj vatri što znači da je važno iskustvo i strpljenje. Moj udarni proizvod je umućeni džem od drenjka. Pravi se pasiranjem plodova i ne kuva se što znači da ne gubi svoja svojstva kroz termičku obradu. To je jedini proizvod koji se ne kuva i koji se uprkos tome održava - priča Radmila iz poljoprivrednog gazdinstva Robaje kod Valjeva.
Kako kaže, nije ni malo jednostavno prikupljati šumske plodove za preradu i dalju prodaju ali na taj način uspeva da dopuni više nego skroman penzionerski budžet.
Na štandu poljoprivrednog gazdinstva Pavlović iz Banje Vrujci u ponudi je bio veliki asortiman proizvoda od aronije. Izuzetno pažnju posetilaca, prevashodno dama, privlačili su kozmetički preparati od ove biljke.
- Bavimo se preradom plodova aronije i imamo naše plantaže, oko 4,5 hektara pod aronijom. U ponudi je oko 20-ak proizvoda u dve grupe, prehrambeni i kozmetički. Tu je hidratantna krema sa alojom i aronijom na prirodnoj bazi bez bilo kakvih veštačkih sastojaka po ceni od 550 dinara, zatim melem za rane, balzam za usne, sapuni za piling kože lica i tela. Od prehrambenih proizvoda izdvojio bih aroniju u medu od borovih iglica koja je idealna za jačanje imuniteta. Naš standardni proizvod je hladno ceđena aronija - priča Aleksandar Pavlović čije se gazdinstvo ovim poslom bavi preko jedne decenije.
Na festivalu zimnice u Koceljevi kupcima je bio dostupan i originalan leskovački ajvar po ceni od 550 dinara. Novica Gorčić iz okoline Leskovca imao je samo reči hvale za organizaciju ove manifestacije na kojoj je prisutan od samog početka i na koju se uvek rado vraća jer je, prema njegovim tvrdnjama, organizacija vrhunska.
- Utisci su izvanredni. Ovo je najbolje organizovan festival. Ni beogradski etno sajam nije ovako dobro organizovan - ističe predstavnik Udruženja Leskovački ajvar i osim festivala hvali i svoje proizvode.
- U ponudi imamo blag, ljut, mleven, cepkan a ajvar od barene paprike ne može da se napravi jer to nije ajvar. Ne može ni od svake već samo od kurtovke paprike i to one gajene na leskovačkom području. Taj kraj je zaista specifičan i obdaren za uzgoj paprike, mada bih ja više voleo da smo bogati zlatom. Ali i paprika bi mogla da bude zlatna samo kada bi država malo više vodila računa o proizvođačima i ozbiljnije prezentovala sve blagodeti Srbije, a posebno brendiranih proizvoda kakav je ajvar. To jeste naš brend - priča Novica i dodaje da udruženje na godišnjem nivou pripremi i proda od 30-40 hiljada tegli “leskovačkog zlata“.
Da će se država ozbiljnije baviti poljoprivredom najavio je i ministar Branislav Nedimović koji je drugog dana festivala posetio Koceljevu i poručio da voćarstvo i povrtarstvo u Srbiji imaju perspektivu, a da je ključan razvoj prerađivačkog sektora, u čemu će država pomoći proizvođače . On je istakao da je priča o Koceljevi priča o budućnosti Srbije u razvoju prerađivačkih sektora koji prave dodatu vrednost, kako ne bismo našu poljoprivredu prodavali kao osnovne primarne poljoprivredne proizvode već da bismo pravili ono što ima veću dodatu vrednost na tržištu.
- Želim da čujem šta je to što muči proizvođače. Jedan od mojih zadataka u naredne dve-tri godine biće da vratimo jedan prerađivački sektor u Koceljevu - rekao je Nedimović i najavio da će država izaći sa paketom mera koje se tiču nabavke mehanizacije.
Najbolji ajvar, džem i voćni sirup
Neprikosnovena već treću godinu za redom, bar kada je priprema ajvara u pitanju, je Biljana Čkojić iz Svileuve koja tvrdi da nema nikakvu tajnu ali da je neophodno uložiti trud i rad i posvetiti vreme.
- Verovatno je tajna u jednostavnosti pripreme. Ispečemo papriku, oljuštimo i ispržimo i to je sve. Uz to je bitan kvalitet sirovine, ali moguće i trenutak kada je paprika najbolja za pripremu - kaže Biljana i dodaje, malo u šali, više u zbilji, da se dobar ajvar može spremiti isključivo na “smederevcu“.
Po oceni tehnologa drugo mesto na ovogodišnjem festivalu pripalo je Neveni Đurđević iz Šapca, dok je treću poziciju zauzeo Milan Petković iz Vlasotinaca.
Domaćinstvu Grujičić iz Šapca pripalo je drugo mesto za pripremu marmelade od šipurka, a džem od šljive obezbedio je treće mesto “Gazda Agrarku“ iz Svileuve. Sirup od maline bio je dovoljan da Zorana Janković iz Družetića osvoji drugo mesto, dok je sirup od kajsije Đorđu Lazareviću iz Kragujevca obezbedio treću poziciju. Najbolje proizvode u obe kategorije imala je Mileva Vasić-Jula iz Koceljeve, nekadašnja radnica fabrike “Voćar“.
Nezabeležen broj takmičara u pripremanju lovačkog gulaša
Duž Nemanjine ulice iz 189 kotlića širio se miris lovačkog gulaša. Ovaj broj takmičarskih ekipa nije zabeležen ni na jednoj manifestaciji u našoj zemlji. Član UO Kulinarske federacije Srbije i predsednik žirija Milorad Aćimović nije krio zadovoljstvo zbog velikog broja učesnika.
- Ovo je najveća manifestacija u Srbiji što se tiče lovačkog gulaša. Svake godine ih je sve više. Dobro je što mi svaki put edukujemo takmičare i govorimo im šta je dobro i kako da spremaju hranu jer je naš plan da ovaj događaj u Koceljevi podignemo na viši nivo. Danas od gotovo 190 imamo 170 dobrih uzoraka gulaša u vizuelnom smislu. Što se tiče ukusa on se doteruje, ali takmičari često zaboravljaju da zbog konzumiranja alkohola čula ukusa otupe pa se dešava da neko presoli, neko suviše zaljuti...na kraju važno je da takmičari znaju da naprave gulaš - istakao je Aćimović koji je sa predsednikom sudijskog tima Kulinarske federacije Srbije i profesorom na visokoj hotelijerskoj školi Jordanom Nastanovićem, predstavnikom Asocijacije šefova kuvara Srbije Milošem Miloševićem i predstavnikom SUB ROSA Mladenom Perišićem bio na teškim mukama kada je trebalo doneti odluku o najbolje pripremljenom gulašu.
Zbog velikog broja učesnika odlučeno je da se proglasi 20 najboljih ekipa od kojih je prvih 13 dobilo robne nagrade.
Treća pozicija u izuzetnoj konkurenciji pripala je domaćoj ekipi “ Ekos grej“, drugoplasirani su bili članovi tima “Brkini“ takođe iz Koceljeve, dok je najveće kulinarsko umeće prikazala ekipa “Stari grad“ Šabac-Koceljeva.
I dok su jedni slavili, drugi se pomalo ljutili, pobedilo je druženje. Sve je završeno, baš kao što je i počelo, pesmom i višeminutnim vatrometom.