NEMA PREDAHA ZA VOĆARE

Kada se završi berba, obično mlađi voćari, ne obrate pažnju na stvari koje treba neposredno posle berbe uraditi. Smatra se da je orezivanje najznačajniji i najteži posao. Zanemaruje se uklanjanje grana, zaostalih plodova sa grana, analiza zemljišta. O tome razgovaramo sa Miloradom Jockovićem, ekspertom za voćarstvo.
Kada se završi berba, šta je najvažnije uraditi?
- Tokom berbe obično dolazi do oštećenja grana , do loma, do kidanja od tereta ili same berbe, vetra... Sve polomljene grane trebalo bi ukloniti, svim granama koje su nepravilno pukle i imaju otvorene rane sa većom površinom trebalo bi izvršiti ravan presek i tako smanjiti površinu koja je, između ostalog, pogodnija za zarastanje i daje manji prostor patogenima . Sve veće preseke bi trebalo dezinfikovati nekim bakarnim preparatom a u svakom, slučaju kada opadne jedna trećina do jedne polovine lista, trebalo bi izvršiti jesenju, ili da kažemo zimsku, dezinfekciju zasada sa bakarnim preparatom. Topla preporuka i što bi trebalo raditi bar svake 3-4 godine, a to je analiza zemljišta. Ona se uvek radi posle berbe, u ovom periodu, kada biljka izvuče sve hranljive materije iz zemljišta i kada biljka polako dolazi u period mirovanja. Tada je najmerodavnije uzeti uzorak jer pokazuje šta je sve biljka iz zemljišta iznela. I to je vrlo bitno jer se za naredne četiri godine može projektovati, u odnosu na količinu makroelemenata u zemljištu i u odnosu na to koliko se projektuje prinos za određenu voćnu vrstu i sortu, koliko treba godišnje raditi osnovnog đubrenja. To je jedna od stvari koju treba uraditi do rezidbe.
Ulazimo u period rezidbe. Kako je i kada raditi?
- Rezidba je praktično najveća aktivnost koja se radi u voćnjacima posle berbe i do početka vegetacije. Razlikujemo zrelu i zelenu rezidbu. Zrela rezidba radi se u periodu posle berbe i ona se preporučuje, u zavisnosti od voćnih vrsta, u periodu mirovanja. Za jabučaste voćne vrste se radi od početka zime i može se raditi tokom celog perioda mirovanja dok za koštunjave voćne vrste i vinovu lozu obično se preporučuje da se radi rano s proleća zbog opasnosti ledenih dana. Koštunjave voćne vrste su nešto izloženije i osetljivije u zimskim ledenim danima, pa postoji povećana opasnost od mrzavanja. Takođe se i za orah preporučuje prolećna rezidba, kao i za lozu. Početak rezidbe obično se vezuje za Trifundan, slavu vinogradara. Postoje i izuzeci. U novije vreme se preporučuje za kajsiju, koja je takođe koštunjava voćna vrsta, da se zrela rezidba radi u drugoj polovini avgusta i početkom septembra meseca. Zato što je to pokazalo da se takvom rezidbom smanjuje isušivanje stabala, koje je nažalost, česta pojava u našem kraju.
Šta je zrela rezidba?
- Kod zrele rezidbe bitno je razlikovati uzgojnu rezidbu i rezidbu u rodu. Uzgojna se radi od momenta sadnje, pa do momenta prvog roda i od nje zavisi uzgojni oblik, da li će to biti kotlasta kruna, piramidalna kruna, da li će to biti poboljšana piramida, vitko vreteno, ili neki drugi oblik. To na prvom mestu zavisi od vrste voća i gustine sadnje. Uzgojna rezidba je vrlo bitna i bitno je da se uradi stručno jer od nje zavisi i momenat kada će biljka da rodi, a kasnije visina i kvalitet roda. Kod zrele rezidbe, koja je praktično od momenta kada biljka prorodi pa do momenta dokle ima vek plodonošenja vrši se obnavljanje rodnog drveta. Razlikuje se kratka i duga rezidba, postoji jedno pravilo: ako se oštro reže potencira se bujnost, ako se blaže reže potencira se rodnost. Tu se održava balans između vegetativnog prirasta i generativnog, odnosno roda. Tu se mora voditi računa.
Koja su pravila za uzgojnu rezidbu?
- Pravilo je da kod uzgojne rezidbe sve grane istog sprata, sve grane iste kategorije budu ujednačene debljine, bujnosti i ujednačenog ugla. Najviše hrane dobija vršni deo, odnosno najviši deo. Samim tim, sve što uzima više hrane postaće i bujnije, odnosno deblje. Pravilo je da grane iste spratnosti budu i iste bujnosti. Zato što najviši deo vuče najviše hrane i zato što grana pod oštrijim uglom dobija više hrane od grane pod tupljim uglom, i grane koje su deblje dobijaju više hrane nego tanje grane. Tako, ako se desi da u gornjim spratovima postoji deblja grana nego u donjim, nju treba što pre skinuti. Ljudima je žao, deblja je grana gore i ima više roda pa hajde dogodine. Sledeće godine, ta grana je još deblja. Znači, pravilo je, bez obzira da je uzgojna ili zrela rezidba, sve grane koje su deblje nego grane nižeg sprata moraju se ukloniti. Grane koje imaju oštriji ugao moraju se ukloniti, grane koje su oštećene takođe bi trebalo ukloniti sve vodopije. To su grane koje rastu vertikalno i baš zato što tako rastu koriste najviše hrane i najbrže debljaju. Kod određenih voćnih vrsta mora se znati koje su rodne grane, koje nose rodni potencijal. Neke voćne vrste rađaju na jednogodišnjim granama, neke na dvogodišnjim, neke formiraju rodni potencijal na trogodišnjim a neke na celom stablu. Od toga zavisi kakva će biti rezidba. Treba izbegavati prekraćivanje grana na vegetativnom delu. Na vegetativnom delu ako se prekrati grana obično krene bujnije da se razvija i tera biljku u bujnost. Ako se prekrati na generativnom delu ili na nekoj bočnoj grani onda se potencira rodnost. Obavezno u rezidbi ukloniti grane koje se ukrštaju, grane koje se preklapaju i smetaju jedna drugoj, grane koje se naslanjaju jer trenjem stvaraju put patogenima. Uvek se mora voditi računa da grane ne ulaze sa jednog stabla u drugo i vrši zasenjavanje. Mora se orezati tako da se omogući provetravanje. To su stvari koje treba znati.
Nakon takvog orezivanja da li smo dobili idealno stablo?
- Uzgojna rezidba kombinuje se sa obaveznim povijanjem grana kako bi se dobio željeni oblik krune. Samo rezidbom teško se dobija uzgojni oblik i mnogo je lakše kombinacijom povijanja grana i rezidbom. Tako i biljka brže rodi. Takođe treba kombinovati zelenu rezidbu, koja se radi obično u junu mesecu, kada se izbacuju grane za koje se zna da će sigurno biti višak a režu se do momenta dok se ne zdrvene. Takvom rezidbom se smanjuje zrela rezidba, potencira se da hrana ide u grane u koje treba , odnosno da hrana ide u formiranje ploda i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Preporuka je kombinacija zrele i zelene rezidbe. Zelena rezidba pojeftinjuje zrelu rezidbu iako mnogi smatraju da ako dvaput režu biće skuplje. Zelenu rezidbu mogu i manje stručna lica da rade, mogu i ukućani. Zrelu bi morali da rade stručnjaci, i iskusni ljudi. Rezidbu na našim terenima stručnjaci naplaćuju oko 25 evra dnevno a neki režu i po stablu. Postoje grupe u selima koja su značajni proizvođači voća. Naši rezači su dobri i iskusni pa već idu u druga mesta po Srbiji.