Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,30%
  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.000 ▲ 0,03%
  • dinnpb 3.425 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ▼ -2,26%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.002 ▼ -4,73%
  • infm 800 ▲ 6,67%
  • jesv 5.052 ▲ 0,04%
  • mtlc 2.041 ▲ 0,05%
  • niis 687 ⚫ 0,00%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • sjpt 154 ▲ 2,67%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.802 ▼ -1,80%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vitl 900 ▼ -0,11%
  • ztpk 418 ▼ -0,48%
(29. септембар 2016.)
Дипл. инж. Милорад Јоцковић, стручњак за воћарство Пољопривредне стручне и саветодавне службе у Шапцу

НЕМА ПРЕДАХА ЗА ВОЋАРЕ

Када се заврши берба, обично млађи воћари, не обрате пажњу на ствари које треба непосредно после бербе урадити. Сматра се да је орезивање најзначајнији и најтежи посао. Занемарује се уклањање грана, заосталих плодова са грана, анализа земљишта. О томе разговарамо са Милорадом Јоцковићем, експертом за воћарство.
Када се заврши берба, шта је најважније урадити?
- Током бербе обично долази до оштећења грана , до лома, до кидања од терета или саме бербе, ветра... Све поломљене гране требало би уклонити, свим гранама које су неправилно пукле и имају отворене ране са већом површином требало би извршити раван пресек и тако смањити површину која је, између осталог, погоднија за зарастање и даје мањи простор патогенима . Све веће пресеке би требало дезинфиковати неким бакарним препаратом а у сваком, случају када опадне једна трећина до једне половине листа, требало би извршити јесењу, или да кажемо зимску, дезинфекцију засада са бакарним препаратом. Топла препорука и што би требало радити бар сваке 3-4 године, а то је анализа земљишта. Она се увек ради после бербе, у овом периоду, када биљка извуче све хранљиве материје из земљишта и када биљка полако долази у период мировања. Тада је најмеродавније узети узорак јер показује шта је све биљка из земљишта изнела. И то је врло битно јер се за наредне четири године може пројектовати, у односу на количину макроелемената у земљишту и у односу на то колико се пројектује принос за одређену воћну врсту и сорту, колико треба годишње радити основног ђубрења. То је једна од ствари коју треба урадити до резидбе.
Улазимо у период резидбе. Како је и када радити?
- Резидба је практично највећа активност која се ради у воћњацима после бербе и до почетка вегетације. Разликујемо зрелу и зелену резидбу. Зрела резидба ради се у периоду после бербе и она се препоручује, у зависности од воћних врста, у периоду мировања. За јабучасте воћне врсте се ради од почетка зиме и може се радити током целог периода мировања док за коштуњаве воћне врсте и винову лозу обично се препоручује да се ради рано с пролећа због опасности ледених дана. Коштуњаве воћне врсте су нешто изложеније и осетљивије у зимским леденим данима, па постоји повећана опасност од мрзавања. Такође се и за орах препоручује пролећна резидба, као и за лозу. Почетак резидбе обично се везује за Трифундан, славу виноградара. Постоје и изузеци. У новије време се препоручује за кајсију, која је такође коштуњава воћна врста, да се зрела резидба ради у другој половини августа и почетком септембра месеца. Зато што је то показало да се таквом резидбом смањује исушивање стабала, које је нажалост, честа појава у нашем крају.
Шта је зрела резидба?
- Код зреле резидбе битно је разликовати узгојну резидбу и резидбу у роду. Узгојна се ради од момента садње, па до момента првог рода и од ње зависи узгојни облик, да ли ће то бити котласта круна, пирамидална круна, да ли ће то бити побољшана пирамида, витко вретено, или неки други облик. То на првом месту зависи од врсте воћа и густине садње. Узгојна резидба је врло битна и битно је да се уради стручно јер од ње зависи и моменат када ће биљка да роди, а касније висина и квалитет рода. Код зреле резидбе, која је практично од момента када биљка пророди па до момента докле има век плодоношења врши се обнављање родног дрвета. Разликује се кратка и дуга резидба, постоји једно правило: ако се оштро реже потенцира се бујност, ако се блаже реже потенцира се родност. Ту се одржава баланс између вегетативног прираста и генеративног, односно рода. Ту се мора водити рачуна.
Која су правила за узгојну резидбу?
- Правило је да код узгојне резидбе све гране истог спрата, све гране исте категорије буду уједначене дебљине, бујности и уједначеног угла. Највише хране добија вршни део, односно највиши део. Самим тим, све што узима више хране постаће и бујније, односно дебље. Правило је да гране исте спратности буду и исте бујности. Зато што највиши део вуче највише хране и зато што грана под оштријим углом добија више хране од гране под тупљим углом, и гране које су дебље добијају више хране него тање гране. Тако, ако се деси да у горњим спратовима постоји дебља грана него у доњим, њу треба што пре скинути. Људима је жао, дебља је грана горе и има више рода па хајде догодине. Следеће године, та грана је још дебља. Значи, правило је, без обзира да је узгојна или зрела резидба, све гране које су дебље него гране нижег спрата морају се уклонити. Гране које имају оштрији угао морају се уклонити, гране које су оштећене такође би требало уклонити све водопије. То су гране које расту вертикално и баш зато што тако расту користе највише хране и најбрже дебљају. Код одређених воћних врста мора се знати које су родне гране, које носе родни потенцијал. Неке воћне врсте рађају на једногодишњим гранама, неке на двогодишњим, неке формирају родни потенцијал на трогодишњим а неке на целом стаблу. Од тога зависи каква ће бити резидба. Треба избегавати прекраћивање грана на вегетативном делу. На вегетативном делу ако се прекрати грана обично крене бујније да се развија и тера биљку у бујност. Ако се прекрати на генеративном делу или на некој бочној грани онда се потенцира родност. Обавезно у резидби уклонити гране које се укрштају, гране које се преклапају и сметају једна другој, гране које се наслањају јер трењем стварају пут патогенима. Увек се мора водити рачуна да гране не улазе са једног стабла у друго и врши засењавање. Мора се орезати тако да се омогући проветравање. То су ствари које треба знати.
Након таквог орезивања да ли смо добили идеално стабло?
- Узгојна резидба комбинује се са обавезним повијањем грана како би се добио жељени облик круне. Само резидбом тешко се добија узгојни облик и много је лакше комбинацијом повијања грана и резидбом. Тако и биљка брже роди. Такође треба комбиновати зелену резидбу, која се ради обично у јуну месецу, када се избацују гране за које се зна да ће сигурно бити вишак а режу се до момента док се не здрвене. Таквом резидбом се смањује зрела резидба, потенцира се да храна иде у гране у које треба , односно да храна иде у формирање плода и формирање родног потенцијала за наредну годину. Препорука је комбинација зреле и зелене резидбе. Зелена резидба појефтињује зрелу резидбу иако многи сматрају да ако двапут режу биће скупље. Зелену резидбу могу и мање стручна лица да раде, могу и укућани. Зрелу би морали да раде стручњаци, и искусни људи. Резидбу на нашим теренима стручњаци наплаћују око 25 евра дневно а неки режу и по стаблу. Постоје групе у селима која су значајни произвођачи воћа. Наши резачи су добри и искусни па већ иду у друга места по Србији.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa