Инфо

Берза

  • aero 834 ▲ 0,24%
  • dinnpb 3.420 ▼ -1,81%
  • dnos 1.650 ▲ 0,30%
  • enhl 690 ▼ -8,97%
  • fito 2.997 ▲ 1,59%
  • glos 260 ▲ 29,35%
  • ikrb 59 ▼ -14,49%
  • impl 3.257 ▲ 2,62%
  • kmbnpb 1.189 ▲ 6,83%
  • lklg 800 ▼ -11,11%
  • lsta 601 ▼ -16,53%
  • mtlc 2.050 ▲ 2,45%
  • niis 746 ⚫ 0,00%
  • ppva 1.148 ▲ 10,38%
  • prgs 18 ▲ 20,00%
  • sjpt 180 ⚫ 0,00%
  • stotn 200 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.700 ▲ 0,01%
  • utsi 1.500 ▲ 25,00%
  • vbse 1.400 ▲ 11,91%
  • vitl 690 ⚫ 0,00%
  • vnac 350 ⚫ 0,00%
(29. септембар 2016.)
Едукација становништва и упознавање са змијама Србије

Заблуде и истине о поскоку

Поскок не напада људе већ уједа искључиво из самоодбране, значајно доприноси одржању равнотеже у природи
У Библиотеци „Политика“ Крупањ у петак 30. септембра одржано је предавање на тему „Поскок ““ најчешћа отровница у Србији“ са циљем едукације становништва и упознавања са змијама Србије са посебним освртом на поскока који је најчешћа отровница у нашој земљи.
Пројекат под именом „Евалуација популационог статуса и угрожавајућих фактора поскока“ представља завршни испит на изборном курсу „Концепти конзервационог планирања“ на првој години докторских студија биологије на Природно-математичком факултету (ПМФ) Универзитета у Нишу. Пројекат је подржан од стране Рафорд фондације из Велике Британије која финансира пројекте на тему заштите природе у земљама у развоју и транзицији.
Предавач Тијана Чубрић студент прве године докторских студија биологије на ПМФ Универзитета у Нишу истиче да је публика у Крупњу имала прилику да чује нешто више о биологији и отрову поскока, правилној заштити од уједа и поступак у случају уједа поскока. Треба истаћи да се поред едукације спроводе и популациона истраживања на поскоку на шест одабраних локалитета у Србији од којих је један у Крупњу и околини.
Змије су подједнако безопасне као и оне врсте гмизаваца које не изазивају страх у народу (корњаче, гуштери). Посебно је битно да се схвати да поскок не напада људе већ уједа искључиво из самоодбране. Поскок је веома значајан у медицини због свог отрова који представља битан ресурс за производњу одређених лекова. Такође, поскок значајно доприноси одржању равнотеже у природи јер контролише популације свог плена као што су ситни глодари, птице, гуштери и инсекти - истиче ментор Тијане Чубрић, др Јелка Црнобрња-Исаиловић редовни професор ПМФ Универзитета у Нишу и научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.
Д. Жугић

Најновији број

18. април 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa