Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,30%
  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.000 ▲ 0,03%
  • dinnpb 3.425 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ▼ -2,26%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.002 ▼ -4,73%
  • infm 800 ▲ 6,67%
  • jesv 5.052 ▲ 0,04%
  • mtlc 2.041 ▲ 0,05%
  • niis 687 ⚫ 0,00%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • sjpt 154 ▲ 2,67%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.802 ▼ -1,80%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vitl 900 ▼ -0,11%
  • ztpk 418 ▼ -0,48%
(29. септембар 2016.)
Едукација становништва и упознавање са змијама Србије

Заблуде и истине о поскоку

Поскок не напада људе већ уједа искључиво из самоодбране, значајно доприноси одржању равнотеже у природи
У Библиотеци „Политика“ Крупањ у петак 30. септембра одржано је предавање на тему „Поскок ““ најчешћа отровница у Србији“ са циљем едукације становништва и упознавања са змијама Србије са посебним освртом на поскока који је најчешћа отровница у нашој земљи.
Пројекат под именом „Евалуација популационог статуса и угрожавајућих фактора поскока“ представља завршни испит на изборном курсу „Концепти конзервационог планирања“ на првој години докторских студија биологије на Природно-математичком факултету (ПМФ) Универзитета у Нишу. Пројекат је подржан од стране Рафорд фондације из Велике Британије која финансира пројекте на тему заштите природе у земљама у развоју и транзицији.
Предавач Тијана Чубрић студент прве године докторских студија биологије на ПМФ Универзитета у Нишу истиче да је публика у Крупњу имала прилику да чује нешто више о биологији и отрову поскока, правилној заштити од уједа и поступак у случају уједа поскока. Треба истаћи да се поред едукације спроводе и популациона истраживања на поскоку на шест одабраних локалитета у Србији од којих је један у Крупњу и околини.
Змије су подједнако безопасне као и оне врсте гмизаваца које не изазивају страх у народу (корњаче, гуштери). Посебно је битно да се схвати да поскок не напада људе већ уједа искључиво из самоодбране. Поскок је веома значајан у медицини због свог отрова који представља битан ресурс за производњу одређених лекова. Такође, поскок значајно доприноси одржању равнотеже у природи јер контролише популације свог плена као што су ситни глодари, птице, гуштери и инсекти - истиче ментор Тијане Чубрић, др Јелка Црнобрња-Исаиловић редовни професор ПМФ Универзитета у Нишу и научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.
Д. Жугић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa