Umeš li da izađeš na kraj sa svojim osećanjima?

Naravno, mislim na neprijatna osećanja.
Uostalom, teško da će neko imati problem zato što je zadovoljan, oduševljen, srećan ili opušten. Bes, nelagoda, ozlojeđenost, postiđenost, ljubomora, kajanje, zabrinutost, tuga, povređenost... To je već druga priča, zar ne?
Kako stvari stoje, izgleda da mnogo ljudi veruje da su neprijatne emocije po pravilu opasne i po pravilu veoma snažne i uveravaju sebe da će, ako pokažu ta osećanja, izazvati nečiju dosadu, netrpeljivost ili odbacivanje. Druga velika grupa ljudi veruje da je svako kontrolisanje neprijatnih osećanja potpuno nezdravo ili neiskreno, pa daju sebi za pravo da ljudima gurnu svoja osećanja pod nos, bez obzira na okolnosti i bez obzira na posledice.
Ako se malo zagledate u ljude oko sebe (da, da, i u roditelje i u nastavnike), shvatićete da dobar broj njih na neko neprijatno osećanje ““ na primer, bes - reguje na jedan od tri načina. Jedni izliju bes, drugi se dure, treći su sarkastični.
Izliv besa je detinjasto, neprimereno i nekontrolisano izražavanje besa koje može da podstakne obična sitnica. Ovi likovi se danima ponašaju potpuno kul, kao da ih ništa ne može izbaciti iz koloseka, a onda odjednom prasnu, uglavnom na svoje najbliže. Izlivi besa imaju grozne posledice ““ ljudi beže od takve osobe glavom bez obzira, a ona se oseća izduvano, prazno, grize je savest.
Durenje je posebna priča. Kada ih spopadne bes, duribabe (i duridede) spremno pokazuju da su loše volje, ali im ne pada na pamet da vam kažu zašto. Tako vas kažnjavaju, nekad ni krive ni dužne. Možda niste toga bili svesni, ali garantujem da ste to bar jednom osetili na svojoj koži. Lepo vidite da je, na primer, vaša mama ljuta kao ris: usta su joj stisnuta u tanku crtu, ramena ukočena, seva pogledom. Vi je naivno pitate: „Mama, jesi li ti nešto ljuta?“, a mama, ledenim glasom, procedi kroz zube: „Ne.“ To vam je varijanta durenja koja se zove „ima slike, nema tona“. Druga varijanta se zove „boli me duša“ ““ to su vam oni likovi koji stalno nešto uzdišu i predišu, a kad ih pitate, da li nešto nije u redu, oni duboko izdahnu, sa teškim patosom i procede ““ nije ništa. Za razliku od onih što po vama izliju sav bes, ovi što se dure deluju kao cvećke, međutim, nisu ništa manje opasni, naprotiv. Sa ovim prvim znate na čemu ste, pa možete da pobegnete. Ovi što se dure isisaju vam energiju pre nego što shvatite šta se dešava.
Da li poznajete nekog ko se stalno grubo šali na vaš račun? A onda kada mu zamerite, nevino zatrepće okicama i kaže: „Ma, šta ti je, pa samo se šalim!“. Sa takvima vi uvek nekako ispadnete bezveznjaković bez trunke smisla za humor. To su vam likovi koji se od neprijatnih emocija brane sarkazmom. Oni se baš i ne trude da provale zašto su u minus fazi, ne razmišljaju o uzrocima svog neraspoloženja. Ne, umesto toga, oni samo žele da se osećaju bolje. Da bi se oni osećali bolje, potrebno im je da se neko drugi oseti loše! Zato polivaju svojim sarkazmom.
Nekad je teško izaći na kraj sa samim sobom, no, nije nemoguće. Ako hoćete da budete vešti komunikatori, da izađete na kraj sa nezgodnim likovima, prva lekcija koju treba naučiti je lekcija o samokontroli.
Kako iskontrolisati neprijatna osećanja? Za početak, ono čuveno „izbroj do deset“, uopšte nije loše. Dok brojite do deset, postavite sebi dva pitanja.
Prvo: da li je ova moja reakcija preterana? (Čisto da znate, istraživanja kažu, u 8 od 10 situacija, naša reakcija jeste preterana!)
Drugo: da li želim ovoj osobi (koja me iznervirala, uvredila, naljutila...) da prepustim kontrolu nad situacijom? Ovo pitanje nemojte preskočiti. Iako baš i ne možemo da biramo da li ćemo se naljutiti, možemo da biramo koliko dugo ćemo biti ljuti! Imajte u vidu ““ dok god ste ljuti na nekog, taj vam kontroliše raspoloženje i kontroliše vaš dan! Ne dajte!
Kontrolisati samog sebe ne znači potisnuti svoja osećanja, nego izraziti svoja osećanja na adekvatan način.
Onda vaša osećanja neće biti ni vaši robovi, ni vaši gospodari.
Vaša osećanja biće vaši saveznici.