Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(29. septembar 2016.)
GODIŠNjI IZVEŠTAJ SVETSKOG EKONOMSKOG FORUMA

UMEREN NAPREDAK SRBIJE

U odnosu na prošlu godinu, Srbija je, po pitanju Indeksa globalne konkurentnosti, popravila svoj položaj za četiri mesta, te se nalazi na 90. mestu u konkurenciji 138 država. Uprkos napretku, činjenica je da je od svih zemalja u regionu samo Bosna i Hercegovina lošije rangirana
Prema vrednosti Indeksa globalne konkurentnosti, u 2016. godini Srbija je plasirana bolje jedino od Bosne i Hercegovine koja zauzima 107. poziciju na rang listi Svetskog ekonomoskog foruma. Od ostalih zemalja iz okruženja, Albanija koja je prošle godine bila za jedno mesto bolje rangirana od Srbije, danas se nalazi na 80. mestu. Bolje rezultate u odnosu na prošlu godinu ostvarile su Hrvatska (74), Bugarska (50) i Slovenija (56), dok su preostale zemlje zabeležile pad: Makedonija (68) , Rumunija (62) i Crna Gora, koja je nakon prošlogodišnjeg 70. sada zauzela 82. mesto na listi. Prva tri mesta na listi zadržale su Švajcarska, Singapur i SAD, a najmanje konkurentan u svetu je Jemen, na 138. mestu liste. Istraživač Fondacije za razvoj ekonomske nauke Svetozar Tanasković, asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je u Šapcu završio osnovnu i srednju školu, navodi da je otpočinjanje reformi pozitivno uticalo na konkurentsku poziciju Srbije na globalnoj lestvici, ali da je potrebno da one budu nastavljene i ubrzane jer je Srbija i dalje među lošije rangiranim zemljama.
- Na Indeks globalne konkurentnosti utiče niz pokazatelja, u koje se, između ostalih, ubrajaju institucije, infrastruktura, tržišta rada i dobara, makroekonomsko okruženje, tehnološka osposobljenost i obrazovanje. U gotovo svim parametrima evidentiran je napredak, najviše kada je u pitanju makroekonomsko okruženje, gde je Srbija popravila položaj za 22 mesta. Lošiji rezultat u odnosu na prošlu godinu, za 19 mesta, ostvaren je u oblasti tehnološke osposobljenosti, ali to se može pripisati i metodologiji koju su koristili stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma. Srpski privrednici koji su učestvovali u anketi, na osnovu koje su dobijeni rezultati, kao pozitivne promene u poslednjih godinu dana, navode jednostavnije procedure za dobijanje kredita, odnosno više mogućnosti za prikupljanje kapitala za nove preduzetničke poduhvate, navodi Tanasković.
Direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke Jelena Žarković Rakić ističe da privrednici u Srbiji ukazuju da su poreske stope i doprinosi na zarade jedna od prepreka za bolje poslovanje, zatim neefikasnost državne birokratije, nestabilni propisi i pristup izvorima finansiranja. Ona smatra da postoje primeri zemalja gde je smanjeno oporezivanje rada, a u tom slučaju umanjeni budžetski prihodi mogu da se nadomeste progresivnim porezima na zarade.
Gledano prema kriterijumima za ocenu konkurentnosti, Srbija je po zdravstvu i osnovnom obrazovanju 53. u svetu, po visokom obrazovanju i obukama 69, a po infrastrukturi 74. Međutim, prema podindeksu „inovacije i faktori sofisticiranosti“, Srbija je među poslednjima sa 120. mestom u svetu, odnosno na 125. mestu po sofisticiranosti biznisa i na 108. po inovacijama.
M.S.M.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa