Pozorište u Krupnju
KLACKALICA
Urnebesna komedija koja na lak i pitak način prikazuje sadašnji odraz društva
Prema tekstu Božidara Peševa, u režiji Nenada Okanovića i Milana Kovačevića, u izvođenju glumačkog trija - Jelica Kovačević, Milan Kovačević i Nenad Okanović u nedelju 2. oktobra u Biblioteci „Politika“ u Krupnju izvedena je predstava „Klackalica“ koja je lični opozit Jelice Kovačević prema filozofiji života i načinu razmišljanja likova koji se nalaze u predstavi. Reč je o komediji intelektualnog komičnog impulsa troje ljudi. Kroz komičnu i urnebesno smešnu dramu provlači se priča „prijateljstva“.
Svi likovi, osim Marka, su za osudu i nekako su proizvod sadašnjeg vremena. Predstava je napravljena iz tog razloga, kako bi na određen način mogli, ne da se podsmevamo ljudima, već da ukažemo na povratak nekim starim i dobrim vrednostima kao što su tradicija, poštenje, moral, vera i ljubav prema ljudima.
Smiljka je žena bez morala čiji su glavni ciljevi i motivi - slava, samoljublje, ljubav prema novcu i da bi ostvarila svoje ambicije i ciljeve u stanju je da uradi sve. Nažalost, u velikom gradu toga ima na svakom koraku.
Saša je čovek niske inteligencije i po prirodi stvari on je jako sličan Smiljki, osim što u sebi nosi dozu odgovornosti, što kod nje nije slučaj.
Marko je jedini pozitivni karakter u ovoj pozorišnoj predstavi koja je inače urnebesna komedija i na jedan lak i pitak način prikazuje sadašnji odraz društva. On je čovek nekih starih vrednosti, čovek iz kulture koji u ovom svetu ispada naivan i lud.
I na kraju, ova nušićevska predstava nalik je „Gospođi ministarki“ jer sam završetak predstave jako podseća na nju, do kraja ostaje svojstvena sebi i ne nosi u sebi pokajanje. Postavlja se veliko pitanje: Kako napraviti balans između realnosti i vere u bolji život?
Svi likovi, osim Marka, su za osudu i nekako su proizvod sadašnjeg vremena. Predstava je napravljena iz tog razloga, kako bi na određen način mogli, ne da se podsmevamo ljudima, već da ukažemo na povratak nekim starim i dobrim vrednostima kao što su tradicija, poštenje, moral, vera i ljubav prema ljudima.
Smiljka je žena bez morala čiji su glavni ciljevi i motivi - slava, samoljublje, ljubav prema novcu i da bi ostvarila svoje ambicije i ciljeve u stanju je da uradi sve. Nažalost, u velikom gradu toga ima na svakom koraku.
Saša je čovek niske inteligencije i po prirodi stvari on je jako sličan Smiljki, osim što u sebi nosi dozu odgovornosti, što kod nje nije slučaj.
Marko je jedini pozitivni karakter u ovoj pozorišnoj predstavi koja je inače urnebesna komedija i na jedan lak i pitak način prikazuje sadašnji odraz društva. On je čovek nekih starih vrednosti, čovek iz kulture koji u ovom svetu ispada naivan i lud.
I na kraju, ova nušićevska predstava nalik je „Gospođi ministarki“ jer sam završetak predstave jako podseća na nju, do kraja ostaje svojstvena sebi i ne nosi u sebi pokajanje. Postavlja se veliko pitanje: Kako napraviti balans između realnosti i vere u bolji život?
D. Žugić
Najnoviji broj
18. april 2024.
