(13. oktobar 2016.)
CRVENA, ŽUTA, ZELENA

PAPRIKA

Paprika je jedna od ekonomski najisplatljivijih kultura, prizvodnjom u zaštićenom prostoru daje visoke prinose
U zaštićenom prostoru gaje se sorte sitnih i ljutih plodova u tipu šipke, zatim sorte krupnoplodnih paprika u tipu babure, roga, visoke i niske u tipu buketnih sorti. Minimalna temperatura za njen rast i razviće je 15 C, a apsolutni minimum kada biljke propadaju je ispod 4 C. Paprika podnosi temperaturu do 35 C, ali usled delovanja temperature preko 38 C nastaju oštećenja na biljci.
Pogoduje joj zemljište neutalne ili slabo kisele reakcije. Đubrenje paprike obavlja se organskim i mineralnim đubrivima. Mineralno đubrivo treba uneti pre osnovne obrade na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i u vidu prihrane različitim vodotopivim đubrivima po različitim fazama razvoja.
Biljka ima osovinski koren sa razvijenim bočnim žilicama, koji je raspoređen u površinskom sloju, zbog čega su zahtevi za vodom izraziti. S obzirom da se navodnjavanje paprike u zaštićenom prostoru najčešće vrši sistemom kap po kap, biljka dobija vodu upravo u zonu korenovog sistema pa retko dolazi do nedostatka vode. Optimalna vlažnost zemljišta treba da je do obrazovanja plodova 80 % PVK, a sa zrenjem plodova 80-90% PVK.
Zavisno od zahteva tržišta i zagrevanja zaštićenog prostora moguće je organizovati proizvodnju tokom cele godine. Ukoliko se paprika proizvodi u zaštićenom prostoru, gde postoje uslovi dopunskog zagrevanja, što je sve češći slučaj, rokovi setve se mogu tačno planirati u odnosu na zahteve tržišta. U zaštićenom prostoru paprika se uglavnom proizvodi iz pikiranog rasada. Rasad paprike dospeva za rasađivanje kada ima 8-10 obrazovanih listova, sa debelim elastičnim stablom visine 15-25 cm, formiranim cvetnim pupoljcima. Rasađuje se kada je temperatura zemljišta 22-23 C. U hladnom zemljištu biljka zaostaje u porastu. Krupnoplodne sorte paprike sade se na 80 cm razmaka između redova, a 40 cm između biljaka u redu. Kod sitnoplodnih sorti primenjuje se rastojanje 80 cm između redova a 25-30 cm između biljaka. Nakon sadnje sledi zalivanje a 6-7 dana po rasađivanju treba obaviti prihranjivanje.
Najznačajnija mera za regulisanje bujnosti paprike je orezivanje stabla. Radi održavanja stabla paprike u uspravnom položaju postavljaju se potpore. Potpore mogu biti u obliku špalira od manile ili da se vodeće grane vezuju za stalnu ili povremenu noseću konstrukciju.
Zbog dužine vegetacije, paprika je izložena napadu štetočina i bolesti pa je potrebno obavljati redovno i kvalitetnu zaštitu.
Berba započinje 40-70 dana od sadnje i obavlja se svakih 3-6 dana zavisno od sorte.

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa