Korist od posete familiji na selu
ŽIVINARSTVO, HOBI I POSAO
Prema statističkim podacima više od polovine Šapčana živi na selu a većina, od one druge polovine, ima nekoga na selu. Bake i deke redovno se obilaze, a pružaju i mogućnost za dodatnu zaradu. Zdrava hrana je jedan od razloga da se slobodno vreme usmeri ka poljoprivredi, kada već postoji mogućnost
Stručnjak šabačke poljoprivredne savetodavne službe Zoran Kozlina smatra da je perspektiva razvoja sela i u takvoj, maloj proizvodnji. Živinarstvo, male parcele sa povrćem, poneki tovljenik, oporaviće kućne budžete i zapuštena seoska domaćinstva.
- Kod nas nije mnogo razvijena proizvodnja u živinarstvu. Ima nekoliko velikih farmi a ljudi se bave u glavnom na način da im je to dodatna delatnost ili da je možda i hobi. Na svojim imanjima imaju manji broj živine i služi im da dopune budžet. Gaje na način da polovinu koriste da pokriju troškove gajenja, a drugu polovinu za svoje potrebe, potrebne količine mesa. To se donekle uklapa i sa situacijom u EU, kada se radi o planovima za razvoj poljoprivrede od 2014. do 2020. godine. Jedan od stubova, kako oni to kažu pošto oni razvoj svoje poljoprivrede gledaju po stubovima i granama, je da poljoprivreda bude razvijena i kao dopunska aktivnost i kao hobi aktivnost. Na taj način ona ima, sem proizvodnje hrane koja će biti neposredna i prirodna, i da kažemo efekat u slobodnom sistemu držanja kao što je bilo ranije i što je svakako dobro za očuvanje životne sredine. Imaće i ekonomsku korist, kaže Kozlina.
Takva poljoprivreda će služiti da se ljudi vežu za selo, da se vraćaju na selo bar povremeno ako ne i da zasnuju svoje boravište. Mlade porodice mogu zasnovati svoju egzistenciju na selu ali i kroz utrošeno slobodno vreme u staračkim domaćinstvima mogu ostvariti zaradu.
- U tom smislu živinarstvo može biti dobro ali u takvim okolnostima ono ne može biti jedini izvor prihoda. Sigurno može biti dodatni izvor prihoda ili može biti u sastavu sa nekim drugim vrstama proizvodnje kada se radi i o ratarstvu, povrtarstvu i nekim drugim vidovima stočarske proizvodnje. Ozbiljnije proizvodnje pogotovo sa nekim životinjama, iziskuju i veće prostore za njihovo čuvanje i iziskuju veće ulaganje u staje, potrebu da se ima mehanizacija i sve što je potrebno da se pripreme veće količine hrane. Pogotovo kada se radi o govedima. Goveda teško da mogu biti dodatna delatnost koja se može obavljati u neko slobodno vreme . Sem živine mogu i svinje donekle da se gaje u tom sistemu . Držanje jedne krmače čak. Nije teško napraviti uslove za smeštaj jedne krmače i desetak tovljenika svinja. Svakako bih preporučio, što primećujem da mnogi rade ne samo u smislu hobija, već ljudi koji su završili neku svoju životnu aktivnost, poput sportista, često se odluče za gajenje ovaca. Ono može biti jako dobro. Bitno je da za to ne treba ulagati mnogo u objekte za smeštaj i relativno je lako obezbediti hranu za ovce. Možda je to jedna od ideja. Mali su posedi, domaćinstva i staračka. Dobro je što se nastavlja briga za seoska imanja. Treba uvek naglasiti ruralni razvoj, a on je kod nas često zapostavljen. Zato bih i naglasio da su sve ideje dobre ako uključuju da se čovek vraća na svoje selo, da održava imanje da nije zaparloženo i zaraslo u korov. Kada donosi ekonomsku dobit još je bolje, preporučuje Kozlina.
Baka i deka na selu su svakako uslov pre svega što svaka stočarska proizvodnja zahteva nadgledanje i brigu 24 sata. Znači baka i deka ne moraju ništa da rade, samo da su prisutni i da vas u slučaju potrebe obaveste da treba da dođete ili reagujete.
- Kod nas nije mnogo razvijena proizvodnja u živinarstvu. Ima nekoliko velikih farmi a ljudi se bave u glavnom na način da im je to dodatna delatnost ili da je možda i hobi. Na svojim imanjima imaju manji broj živine i služi im da dopune budžet. Gaje na način da polovinu koriste da pokriju troškove gajenja, a drugu polovinu za svoje potrebe, potrebne količine mesa. To se donekle uklapa i sa situacijom u EU, kada se radi o planovima za razvoj poljoprivrede od 2014. do 2020. godine. Jedan od stubova, kako oni to kažu pošto oni razvoj svoje poljoprivrede gledaju po stubovima i granama, je da poljoprivreda bude razvijena i kao dopunska aktivnost i kao hobi aktivnost. Na taj način ona ima, sem proizvodnje hrane koja će biti neposredna i prirodna, i da kažemo efekat u slobodnom sistemu držanja kao što je bilo ranije i što je svakako dobro za očuvanje životne sredine. Imaće i ekonomsku korist, kaže Kozlina.
Takva poljoprivreda će služiti da se ljudi vežu za selo, da se vraćaju na selo bar povremeno ako ne i da zasnuju svoje boravište. Mlade porodice mogu zasnovati svoju egzistenciju na selu ali i kroz utrošeno slobodno vreme u staračkim domaćinstvima mogu ostvariti zaradu.
- U tom smislu živinarstvo može biti dobro ali u takvim okolnostima ono ne može biti jedini izvor prihoda. Sigurno može biti dodatni izvor prihoda ili može biti u sastavu sa nekim drugim vrstama proizvodnje kada se radi i o ratarstvu, povrtarstvu i nekim drugim vidovima stočarske proizvodnje. Ozbiljnije proizvodnje pogotovo sa nekim životinjama, iziskuju i veće prostore za njihovo čuvanje i iziskuju veće ulaganje u staje, potrebu da se ima mehanizacija i sve što je potrebno da se pripreme veće količine hrane. Pogotovo kada se radi o govedima. Goveda teško da mogu biti dodatna delatnost koja se može obavljati u neko slobodno vreme . Sem živine mogu i svinje donekle da se gaje u tom sistemu . Držanje jedne krmače čak. Nije teško napraviti uslove za smeštaj jedne krmače i desetak tovljenika svinja. Svakako bih preporučio, što primećujem da mnogi rade ne samo u smislu hobija, već ljudi koji su završili neku svoju životnu aktivnost, poput sportista, često se odluče za gajenje ovaca. Ono može biti jako dobro. Bitno je da za to ne treba ulagati mnogo u objekte za smeštaj i relativno je lako obezbediti hranu za ovce. Možda je to jedna od ideja. Mali su posedi, domaćinstva i staračka. Dobro je što se nastavlja briga za seoska imanja. Treba uvek naglasiti ruralni razvoj, a on je kod nas često zapostavljen. Zato bih i naglasio da su sve ideje dobre ako uključuju da se čovek vraća na svoje selo, da održava imanje da nije zaparloženo i zaraslo u korov. Kada donosi ekonomsku dobit još je bolje, preporučuje Kozlina.
Baka i deka na selu su svakako uslov pre svega što svaka stočarska proizvodnja zahteva nadgledanje i brigu 24 sata. Znači baka i deka ne moraju ništa da rade, samo da su prisutni i da vas u slučaju potrebe obaveste da treba da dođete ili reagujete.
Najnoviji broj
11. april 2024.
