Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(13. oktobar 2016.)
Iz ugla stručnjaka

ŠTETNOST PESTICIDA

„Svedoci smo sve veće upotrebe hemijskih preparata koji se koriste u poljoprivredi kao zaštitna sredstva u biljnoj proizvodnji, a niko ne razmišlja šta ta hemijska sredstva sadrže i koliko kao tako primenjena na ratarske, a posebno povrtarske biljke imaju uticaja na zdravlje ljudi i životinja koje ih konzumiraju“, kaže dipl. inž. ratarstva Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac
Pesticidi su hemijska jedinjenja ili smese, koje se koriste za otklanjanje, suzbijanje i uništavanje biljnih i drugih štetočina. Za razliku od većine zagađujućih materija koje se u životnu sredinu unose bez određenog cilja, uloga pesticida je da pomognu čoveku povećanjem prinosa u ishrani, zaštiti životne sredine u „borbi“ protiv štetnih mikroorganizama i brojnih štetočina.
- Koriste se u poljoprivredi i šumarstvu sa udelom od 90%, a znatno manje u drugim oblastima. Pesticidi su nastali sa namerom da pomognu čoveku, povećanjem prinosa u poljoprivredi, voćarstvu, vinogradarstvu i šumarstvu suzbijanjem štetnih mikroorganizama, kao potreba za većom količinom zdrave hrane i potrebe da se iskorene mnoge bolesti u kojima štetočine imaju ulogu prenosilaca ““ kaže dipl. inž. ratarstva Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Delovanje pesticida na biocenoze i životnu sredinu u celini veoma je složen i raznovrstan, kao i na ljudsko zdravlje. Zato je potrebno pronaći najbolji pristup adekvatnim merama prevencije, hemijske zaštite i u otklanjanju posledica.
- Značajnija narušavanja u biocenozama registruju se pri sistematskoj primeni visokotoksičnih pesticida, uglavnom organohlornih jedinjenja. Ovi preparati slabo se razlažu u vodi i zemljištu, poseduju sposobnost akumulacije u organizmima biljaka i životinja, pa njihova dugotrajna primena u neograničenim količinama ispoljava značajna dejstva kako na biocenoze, tako i na ljudsko zdravlje. Poljoprivredni proizvođači trebalo bi da znaju dosta toga o samoj zaštiti prvenstveno sebe pri korišćenju preparata, ali i finalnih proizvoda koje koriste za jelo u širem smislu. Veoma je opasno koristiti preparate u povećanim koncentracijama pri apliciranju na usev, jer se odražava na proizvode i ostavlja trajne posledice na ljudsko zdravlje, zemljište i celokupni ekosistem - upozorava Rehakova.
Veliku opasnost predstavlja prisustvo pesticida u lancu ishrane. Većina pesticida, među njima i organohlorni, poseduju izrazitu sposobnost koncentrovanja i ispoljavaju aktivno biološko dejstvo na toplokrvna živa bića. Ova sredstva značajna su isključivo sa stanovišta zaštite zdravlja stanovništva zbog zagađenosti prehrambenih artikala i eventualno kumulativnih efekata.
- Različiti pesticidi poseduju brojne fiziološke aktivnosti u odnosu na biljke. Otpornost biljaka prema njihovom delovanju određena je hemijskim sastavom, dozama i oblicima preparata, načinom i vremenom obrade, fazama rasta, anatomskom i morfološkom građom biljke, njenih organa i tkiva. U osnovi otpornosti raznih vrsta biljaka prema pesticidima, leže njihove biohemijske razlike u razmeni materije u fiziološkoj reakciji na ova jedinjenja. Uticaj pesticida na biljke počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišće, stablo i korenje. Većina herbicida i insekticida sistematskog delovanja, akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i kreću se po biljci, ispoljavajući opšti uticaj na ceo biljni organizam. Najveću pažnju treba posvetiti karenci, odnosno vremenskom periodu kada prestaje dejstvo primenjenog preparata na poljoprivredne proizvode namenjene ljudskoj ishrani.
Pri obradi biljaka u razvoju pesticidi u biljni organizam prodiru uglavnom kroz lišće (kutikule i pore) u obliku tečnosti i pare. Pri nedostatku vlage u biljci, pesticidi prodiru kroz masne komponente ćelijskog zida. Pesticidi uneti u zemljište, mogu u zavisnosti od primenjene doze i vrste preparata promeniti sastav zemljišne mikroflore.
- Zemljišni fungicidi i dumiganti, po pravilu dejstvuju negativno na mikrofloru zemljišta. Opšti pokazatelj dejstva pesticida na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta, ili intenzitet zemljišnog disanja (apsorpcija O2, oslobađanje CO2). Herbicidi se relativno brzo razlažu u zemljištu i njihova primena u preporučenim dozama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru. Pri unošenju u zemljište u povećanim dozama, dolazi do privremenog pregrupisavanja sastava mikroflore. Karakter i stepen dejstva na faunu uslovljeni su osobinama preparata, njihovim sadržajem u zemljištu, sastavom faune i zemljišno-klimatskim uslovima. Na ove činjenice treba obratiti veliku pažnju ne zanemarujući štetne uticaje koji mogu da se ispolje pre svega na zdravlje ljudi i životinja koje opet ulaze u lanac ishrane ““ ističe Rehakova.
O. Gavrilović

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa