Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(13. oktobar 2016.)

ZAŠTITA BILjA I ZDRAVA HRANA

Povodom Svetskog dana zdrave hrane Šabački ekološki pokret je prošle nedelje organizovao javnu tribinu na temu: Zaštita bilja i zdrava hrana
U uvodnom delu predsednik Izvršnog odbora ŠEP-a, advokat Trifun Drobnjak, je istakao, da je specijalizovana organizacija za ishranu i poljoprivredu ili FAO (FAO) kao deo sistema UN donela odluku još 1979 god. da se ovaj dan obeležava kao Dan zdrave hrane. Ovim se htelo ukazati na akutni problem u svetu, a to je nedostatak hrane, kao i nedostatak zdrave hrane. U tom periodu, ali se situacija danas donekle popravila, milijarda ljudi je patila zbog nedostatka hrane ili neadekvatne hrane, što je imalo za posledicu da je 5.000 ljudi dnevno umiralo od nedostatka hrane, ili loše ishrane. Sam izraz „zdrava“ kad je o hrani reč treba da je suvišan, jer se pretpostavlja da je svaka hrana u zvaničnoj prodaji zdrava, dok se ne dokaže suprotno. Nažalost i kod nas mnogi su prinuđeni da biraju između kvalitetne hrane i niske cene proizvoda, pa izaberu ovo drugo. Svedocima, a naročito na pijacama gde se prodaje hrana, pre svega voće i povrće, koje je neadekvatno tretirano zaštitnim sredstvima, što kod nas izaziva trenutne zdravstvene probleme, ali na duži rok upotrebe, može izazvati trajne posledice i zbog toga je nužan ovakav vid edukacije građana i članova pokreta koji nažalost, nisu ovde prisutni u odgovarajućem broju, istakao je, između ostalog, na kraju Drobnjak.
Tribinu je otpočeo Slobodan Gošić, diplomirani inženjer zaštite bilja iz Zavoda za poljoprivredu Šapca.
Zaštita bilja je nužnost, kao uzimanjae leka kod bolesnika koji mu spasava život, ali ponekad na duži rok ugrožava neke organe tela. Da nema zaštite bilja proizvodnja bi bila desetkovana, u nekim slučajevima ne bi je ni bilo, a to bi značilo glad sa posledicama koje ona nosi. Uvek se bira od dva zla ono koje je manje. Inače, zaštita bilja je otkrivena slučajno u Francuskoj, kad su francuski vinogradari slučajno prosuli bakarni kreč po vinogradu i uvideli su da je na tom mestu grožđe rodilo i sačuvano, odatle je izraz „bordo čorba“. Sama zaštita neće posebno uticati na kvalitet hrane, ako se sprovodi po propisanoj proceduri i koriste sertifikovana sredstva zaštite. Iako su sredstva za zaštu u poljoprivrednim apotekama pod kontrolom, to ne mora uvek da znači da je kod njih ono što na deklaraciji piše sto odsto tako. Kao u svakoj drugoj robi i ovde vlada konkurencija i težnja za maksimalnim profitom, a to nekad može biti i na račun kvaliteta. Štetočina ima sve više i one se množe i sa većom proizvodnjom, pojavljuju se nove pored postojećih, a mnoge postanu rezistentne na postojeće preparate, pa se moraju upotrebljavati novi.
Za tretiranje bilja su bitni vremenski uslovi, tako da je u određenim uslovima dovoljno tretirati ih par puta, a u nekim uslovima ne pomaže ni 20 puta. Pri tretiranju treba uzimati u obzir nadmorsku visinu, jer broj štetočina sa većom nadmorskom visinom se smanjuje, zato su neke biljke tipično brdske, ali ako se gaje u nizini, one imaju poseban tretman. Ako je neki biljni proizvod mali, ili crvljiv, to ne znači da nije prskan, odnosno prskan je kad nije bilo efekta, pa je zato takav ostao. Inače zaštita bilja poskupljuje proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, čije učešće u ceni može da bude zanemarljivo kao kod kukuruza, a negde može da iznosi i desetinu procenta, kao kod neke vrste voća. Ne postoji pouzdan način da utvrdimo golim okom da u nekom proizvedu ima pescitida, ali nam određen miris i ukus mogu dati nagoveštaj, ali bez laboratorije to se ne može pouzdano utvrditi, mada su te analize prilično skupe.
Na kraju je između ostalog, Slobodan rekao, da pravilno tretirana biljka uz poštovanje karence (to je vreme od prskanja pa do njene sigurne upotrebe) koja je predviđena i utvrđena uputstvom o upotrebi neće uticati posebno na naše zdravlje, jer i naš organizam se polako navikava na to, kao što se i štetočine navikavaju na otrove, a činjenica da najrazvijenije zemlje daleko više upotrebljavaju pesticide, a u njima je životni vek osetno duži nego kod nas.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa