PRAVOVREMENA SETVA ZA SIGURAN ROD
OPTIMALAN ROK ZA OZIME ŽITARICE
Početni period za idealnu setvu pšenice je prva dekada oktobra meseca. Knjiški rečeno, limitiran je do 25. oktobra kada je optimalan period setve. Međutim, svedoci smo klimatskih poremećaja i pomeranja očekivanih vremenskih okolnosti, temperaturne razlike nisu uobičajene. Ranijih godina u ovo vreme pojavljivale su se malo više temperature i one su znale da traju čak i u novembru što je znalo da izazove metaboličke procese -neočekivane - u procesu razvoja biljke i da se ona vrlo loše spremi za zimski period. Ozime strnine, na prvom mestu pšenica i ječam, su kulture koje vegetiraju i sokovi rade i tokom zimskog perioda. Vrlo je bitan faktor za predstojeću žetvu kako one ulaze u zimski period a ta spremnost biljaka najzuzastupljenijih kod nas vezana je za pojavu vode u čvoru bokorenja. To je nadzemni organ u kojem će se u prolećnom delu videti koliko je dao produktivnih vlatova u čvoru bokora, što je nosilac prinosa. Svaki klas je dobitak za proizvođača. Ideal svake intenzivne poljoprivredne proizvodnje je postizanje stabilne proizvodnje, koji zavisi od svih agrotehničkih i agroekoloških uslova, kao i genetskog potencijala sorte
- Takođe jedan od važnih faktora je temperatura, koja je nosilac mnogih fizioloških procesa u biljci, direktno utiče na rast i razviće i visinu prinosa. Sam mehanizam otpornosti biljke na niske temperature se zasniva na sposobnosti da se menjaju i prilagode uslovima okoline kao da sačuvaju strukturu protoplazme i procese metabolizma. Prva oštećenja nastaju od mraza prilikom dehidratacije na ćelijskim membranama, i to na membrani plazme tokom delovanja niskih temperatura i mraza. Voda ima vrlo važnu ulogu u ispoljavanju osetljivosti, odnosno tolerantnosti biljaka na niske temperature. Osetljivost pšenice na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera a uzrok oštećenja je led koji se smrzavanjem vodem može formirati u međućelijskim prostorima i u samoj ćeliji. Ukoliko snižavanje temperature nastupi postepeno, kristali leda se obrazuju u međućelijskim prostorima, oštećuju protoplazmu i narušavaju strukturu ćelije, ne mora imati za posledicu trajno propadanje biljaka, kaže stručnjak šabačke poljoprivredne savetodavne službe Darko Simić.
Postavlja se pitanje šta znači ući spremno u zimu? Stručnjaci tvrde da nutritiva nije presudan faktor. Sasvim dovoljno ima hrane za metaboličke procese ali u pitanju je voda . Ako se zaseje mnogo ranije i dalje je prisutna voda u međućelijskom procesu. Voda izmrzava i, ako su nerealni rokovi setve, pšenica nema mogućnost da izbije višak vode. Ivice leda povređuju biljku i tu se pojavljuje trulež i bolest. Ako se u optimalnom vremenu zaseje, biljka ima sasvim dovoljno vremena da se pripremi. Takva pšenica daje potencijal da može da bokori i daje veći prinos.
Kod ozime pšenice, kada od ukupog sadržaja vode u čvoru bokorenja na temperaturi od -4C u led se pretvori oko 60%, a na -10C u led se pretvori skoro 90% vode, što evidentno prestavlja stanje dehidriranosti ćelije. Propadanje biljaka ne nastaje usled iscrpljivanja i gladovanja biljaka, u biljnim organima ima dovoljno ugljenih hidrata, već od posledica narušavanja normalnog prometa materija.
- Takođe jedan od važnih faktora je temperatura, koja je nosilac mnogih fizioloških procesa u biljci, direktno utiče na rast i razviće i visinu prinosa. Sam mehanizam otpornosti biljke na niske temperature se zasniva na sposobnosti da se menjaju i prilagode uslovima okoline kao da sačuvaju strukturu protoplazme i procese metabolizma. Prva oštećenja nastaju od mraza prilikom dehidratacije na ćelijskim membranama, i to na membrani plazme tokom delovanja niskih temperatura i mraza. Voda ima vrlo važnu ulogu u ispoljavanju osetljivosti, odnosno tolerantnosti biljaka na niske temperature. Osetljivost pšenice na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera a uzrok oštećenja je led koji se smrzavanjem vodem može formirati u međućelijskim prostorima i u samoj ćeliji. Ukoliko snižavanje temperature nastupi postepeno, kristali leda se obrazuju u međućelijskim prostorima, oštećuju protoplazmu i narušavaju strukturu ćelije, ne mora imati za posledicu trajno propadanje biljaka, kaže stručnjak šabačke poljoprivredne savetodavne službe Darko Simić.
Postavlja se pitanje šta znači ući spremno u zimu? Stručnjaci tvrde da nutritiva nije presudan faktor. Sasvim dovoljno ima hrane za metaboličke procese ali u pitanju je voda . Ako se zaseje mnogo ranije i dalje je prisutna voda u međućelijskom procesu. Voda izmrzava i, ako su nerealni rokovi setve, pšenica nema mogućnost da izbije višak vode. Ivice leda povređuju biljku i tu se pojavljuje trulež i bolest. Ako se u optimalnom vremenu zaseje, biljka ima sasvim dovoljno vremena da se pripremi. Takva pšenica daje potencijal da može da bokori i daje veći prinos.
Kod ozime pšenice, kada od ukupog sadržaja vode u čvoru bokorenja na temperaturi od -4C u led se pretvori oko 60%, a na -10C u led se pretvori skoro 90% vode, što evidentno prestavlja stanje dehidriranosti ćelije. Propadanje biljaka ne nastaje usled iscrpljivanja i gladovanja biljaka, u biljnim organima ima dovoljno ugljenih hidrata, već od posledica narušavanja normalnog prometa materija.
Najnoviji broj
18. april 2024.
