TRAGOM SEĆANjA
KAD JE DEDA LUMPOVAO
Bezbrižan život u šabačko “zlatno doba“, skoro čitav vek oblikovao noćne zabave kultnog ugostiteljskog objekta Lile Ahmetovića u šabačkoj Mali. Akordi klavira profilisali goste. Nastavljač duge porodične tradicije ugostitelja, gazdina ćerka Zorica, trudi se da sačuva stari sjaj objekta uz neizbežne promene koje sa sobom donosi novo vreme
Probuđeno sećanje na šabačko “zlatno doba“, ostalo je danas u stihovima na požutelim fotografijama, retkim proznim zapisima i sećanju, najčešće potomaka, rasutih po celom svetu.
- Moj pradeda je bio onaj kolarica Joca iz varoške himne. Pravio je najlepše, “nakinđurene“ fijakere i čeze. Tako je stekao svetsku slavu, zaradio dosta dukata i veliki imetak. Naše imanje prostiralo se od današnje banke Inteza, sve dublje prema vašarištu, kaže Radovan Apić, praunuk čuvenog Šapčanina, koji je brzo stekao veliki imetak praveći u to vreme “hit vozila“, onima koji su imali novac i bili spremni da ga izdvoje za takvo zadovoljstvo.
A zadovoljstvo Apića i njegovih prijatelja, čuvenih šabačkih trgovaca, koje “potanko“ opisuje priznati novinar i pesnik Dragiša Penjin u varoškoj himni, mereno je i njihovim lumpovanjem do zore u šabačkoj Mali.
Upravo tamo u kultnom ugostiteljskom objektu Lile Ahmetovića, pored vlasnika i njegove ćerke Zorice, srećemo Radovana Apića. Došao je ovde, gde mnogi Šapčani i njihovi gosti često vole da dođu, zbog knjige uvaženog kolege i dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika “Glasa Podrinja“, Novice Prstojevića, “Pošetali šabački trgovci“ u kojoj jedno od centralnih mesta zauzima njegov pradeda. Ahmetović ljubomorno čuva i pamti dosta iz bogate istorije ovog dela grada i na daleko čuvenog ugostiteljskog objekta. Tu je dugo radio njegov deda po majci Asan Aljić. Sve od 1924. godine do smrti, 1952. Njegova porodica je čuvena po ugostiteljstvu. Otac Mehmed je rodom iz Krupnja, a deda Lilo po kome je dobio ime rođeni je Šapčanin. On je kafanu preuzeo od roditelja 1979. godine.
- U to vreme od ugostiteljstva se moglo lepo živeti, bez obzira na ne malu konkurenciju u neposrednom okruženju. Ja sam često svirao klavir. Svidelo se gostima, kao i repertoar, starogradske romanse i po koja izvorna pesma. To nas je izdvajalo od one preglasne elektronske muzike i konkurencije gotovo svih aktuelnih muzičkih zvezda koje su gostovale u našem komšiluku. Za mnoge goste, posebno u kasnim noćnim satima naša bogata ponuda, dolazila je kao šlag na tortu, za potpuno opuštanje i zabavu, kaže Lilo.
Rečju, vreme je gotovo uvek diktiralo ukuse gostiju. Vodilo se računa i o odevanju konobara. Ovde je svoje prve korake na estradi učinio Šaban Šaulić. Gostovao je i Ljuba Aličić. Ahmetović nabraja još imena poznatih koji su bili gosti njegove kafane: Predrag Gojković, Rade Šerbedžija, Milko Đurovski, Marko Marković, Haris Džinović, Zoran Bingulac, Emir Kusturica...
- U stvari često slušam rečenicu, ko ne dođe u Malu i ovu kafanu, a bio je u Šapcu, kao da i nije dolazio u ovaj grad, zaključuje Ahmetović.
Nastavljač porodične tradicije, njegova ćerka Zorica, pre osam godina krenula je da unosi duh novog vremena u ovaj porodični ugostiteljski objekat, bogate tradicije.
- Danas je kriza opšta. Sve manje novca, kome bismo prodavali naše ideje? Ni obaveze prema državi nisu male. Ipak nekako opstajemo. Novi naziv objekta je “Pijano najt“ ili “Noć klavira“. Vrednosti su nažalost poremećene. Kroz očuvanje tradicije, neminovno je unošenje novog u duhu današnjeg i budućeg vremena, kaže Zorica, nastavljač porodične ugostiteljske tradicije.
- Moj pradeda je bio onaj kolarica Joca iz varoške himne. Pravio je najlepše, “nakinđurene“ fijakere i čeze. Tako je stekao svetsku slavu, zaradio dosta dukata i veliki imetak. Naše imanje prostiralo se od današnje banke Inteza, sve dublje prema vašarištu, kaže Radovan Apić, praunuk čuvenog Šapčanina, koji je brzo stekao veliki imetak praveći u to vreme “hit vozila“, onima koji su imali novac i bili spremni da ga izdvoje za takvo zadovoljstvo.
A zadovoljstvo Apića i njegovih prijatelja, čuvenih šabačkih trgovaca, koje “potanko“ opisuje priznati novinar i pesnik Dragiša Penjin u varoškoj himni, mereno je i njihovim lumpovanjem do zore u šabačkoj Mali.
Upravo tamo u kultnom ugostiteljskom objektu Lile Ahmetovića, pored vlasnika i njegove ćerke Zorice, srećemo Radovana Apića. Došao je ovde, gde mnogi Šapčani i njihovi gosti često vole da dođu, zbog knjige uvaženog kolege i dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika “Glasa Podrinja“, Novice Prstojevića, “Pošetali šabački trgovci“ u kojoj jedno od centralnih mesta zauzima njegov pradeda. Ahmetović ljubomorno čuva i pamti dosta iz bogate istorije ovog dela grada i na daleko čuvenog ugostiteljskog objekta. Tu je dugo radio njegov deda po majci Asan Aljić. Sve od 1924. godine do smrti, 1952. Njegova porodica je čuvena po ugostiteljstvu. Otac Mehmed je rodom iz Krupnja, a deda Lilo po kome je dobio ime rođeni je Šapčanin. On je kafanu preuzeo od roditelja 1979. godine.
- U to vreme od ugostiteljstva se moglo lepo živeti, bez obzira na ne malu konkurenciju u neposrednom okruženju. Ja sam često svirao klavir. Svidelo se gostima, kao i repertoar, starogradske romanse i po koja izvorna pesma. To nas je izdvajalo od one preglasne elektronske muzike i konkurencije gotovo svih aktuelnih muzičkih zvezda koje su gostovale u našem komšiluku. Za mnoge goste, posebno u kasnim noćnim satima naša bogata ponuda, dolazila je kao šlag na tortu, za potpuno opuštanje i zabavu, kaže Lilo.
Rečju, vreme je gotovo uvek diktiralo ukuse gostiju. Vodilo se računa i o odevanju konobara. Ovde je svoje prve korake na estradi učinio Šaban Šaulić. Gostovao je i Ljuba Aličić. Ahmetović nabraja još imena poznatih koji su bili gosti njegove kafane: Predrag Gojković, Rade Šerbedžija, Milko Đurovski, Marko Marković, Haris Džinović, Zoran Bingulac, Emir Kusturica...
- U stvari često slušam rečenicu, ko ne dođe u Malu i ovu kafanu, a bio je u Šapcu, kao da i nije dolazio u ovaj grad, zaključuje Ahmetović.
Nastavljač porodične tradicije, njegova ćerka Zorica, pre osam godina krenula je da unosi duh novog vremena u ovaj porodični ugostiteljski objekat, bogate tradicije.
- Danas je kriza opšta. Sve manje novca, kome bismo prodavali naše ideje? Ni obaveze prema državi nisu male. Ipak nekako opstajemo. Novi naziv objekta je “Pijano najt“ ili “Noć klavira“. Vrednosti su nažalost poremećene. Kroz očuvanje tradicije, neminovno je unošenje novog u duhu današnjeg i budućeg vremena, kaže Zorica, nastavljač porodične ugostiteljske tradicije.
Lj. Đukić
Najnoviji broj
11. april 2024.
