KOCELjEVA
OBUKA U OKVIRU DžOB KLUBA
Nedavno je prva grupa visokoobrazovanih nezaposlenih lica završila desetodnevnu obuku u Klubu za traženje posla koji posluje u okviru Nacionalne službe zapošljavanja. Prema rečima Maje Teodorović, vođe grupe kluba u Koceljevi, predviđeno je da projekat traje godinu dana, a opremu za njegovu realizaciju donirala je EU kao vid podrške teže zapošljivoj grupi lica.
- Klubovi su osnovani sa ciljem da podrže i motivišu nezaposlene da aktivno traže posao. Džob klub radi po tačno utvrđenom programu. Počeli smo sa radom početkom oktobra meseca i obuka za prvu grupu trajala je deset radnih dana. Imali smo devet lica sa visokom stručnom spremom. Ja pozivam ljude da dođu, da nam se pridruže i iskoriste priliku da nauče neke konkretne stvari koje su im neophodne. Uslov za dolazak u klub je da se nalaze na evidenciji NSZ, ali što se tiče životne dobi, obrazovnog profila, radnog iskustva, tu nema nikakvih prepreka za dolazak - objašnjava vođa grupe.
Među članovima prve grupe bila je diplomirani kulturolog Olga Stanković koja od ove obuke, kako kaže, nije ništa očekivala ali je dosta naučila.
- Bila je zaista jako dobra ekipa, koordinator i organizacija je sasvim zadovoljavajuća. Ono što sam ranije naučila još više sam usavršila. U planu imam da ostanem ovde još neki period i da pokušam da nađem posao u struci. Ako ne, onda ću ili pokrenuti svoj biznis ili ću otići iz zemlje - kaže Olga.
Dragan Đermanović iz NSZ ističe da je ispostava u Koceljevi prvi put u ovoj godini uspela, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, da stvori uslove i organizuje Džob klub kroz koji je planirano da prođe oko 60 nezaposlenih.
Prema zvaničnim statističkim podacima iz septembra meseca na evidenciji NSZ u Koceljevi bilo je 1.715 lica, od čega su oko polovine žene.
- Na evidenciji imamo 850 žena i to je u odnosu na prošlu godinu za 19 više, što je pomalo začuđujuće jer je bilo zaista velikog zapošljavanja u ovoj godini. Objašnjenje je u sledećem: pojavljuju se nova lica na evidenciji te je taj protok ostao isti. Koliko je brisano toliko se i prijavilo - smatra savetnik NSZ ispostave u Koceljevi.
Više od 12 odsto evidentiranih nezaposlenih u koceljevačkoj opštini su pripadnici romske populacije.
- U ovoj godini započeta je jedna nova priča što se tiče zapošljavanja Roma. Naime, imali smo zaposlenje jednog visokoobrazovanog kao i novih pet lica romske nacionalnosti koji pokušavaju da svoju egzistenciju obezbede u novootvorenoj fabrici obuće - rekao je Đermanović i izrazio nadu da će sve veći broj Roma u narednom periodu na taj način ostvarivati svoje prihode.
Oko 30 odsto lica na posao čeka duže od pet godina i najveći broj nezaposlenih je 30-50 godina životne dobi, dok je broj mlađih od 30 i starijih od 50 godina gotovo isti.
- Kad kažemo stariji od 50 godina uglavnom su to evidentirana lica kojima je ostalo nekoliko godina do penzije i oni su korisnici novčane naknade na koju imaju pravo svi oni koji su bez posla ostali kao tehnološki viškovi. U ovoj godini su podneta 104 zahteva za novčanu naknadu a trenutno je prima oko 50 lica. To govori o smanjenom trendu otpuštanja radnika kao tehnoloških viškova, mada u ovu kategoriju spadaju i radnici kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme - objašnjava Đermanović koji ocenjuje da je zapošljavanje u Koceljevi uzelo maha te da je u ovoj godini posredovanjem NSZ između poslodavaca i radnika posao dobilo više od 200 lica.
- Bez obzira što posla nema u javnim službama NSZ je organizovala javne radove tako da su nezaposleni posao na određeno vreme pronašli u javnim preduzećima i ustanovama. U ovoj godini smo veliku pažnju posvetili invalidima kojih je trenutno na evidenciji 15. Oni su bili angažovani u Crvenom krstu u okviru javnih radova jer smo želeli da pokažemo da su radno sposobni. Zatim osam lica je otvorilo radnje zahvaljujući bespovratnim sredstvima NSZ u iznosu od 160 hiljada dinara, dok njih pet obavlja stručnu praksu - istakao je savetnik ispostave u Koceljevi i dodao da su i sezonski poslovi veoma aktuelni, posebno u letnjim mesecima u okviru voćarsko-prehrambene proizvodnje.
Deficitarna zanimanja su lekari i određeni nastavni kadar, dok je sa druge strane primetan višak vaspitača i medicinskih sestara.
U ovoj opštini je nekada, između ostalih, bila veoma aktuelna obućarska industrija koja se nakon više godina vratila u tamnavski kraj. Međutim, odavno više nema obrazovanja dece za zanimanje izrađivač gornjih delova obuće ali se to prevazilazi dobrom saradnjom poslodavca, lokalne samouprave i NSZ.
- NSZ organizuje obuku u fabrici “Karina moda“. Na njoj se trenutno nalazi 25 lica i nadam se da će ova grupa nakon dvomesečne obuke ispuniti kriterijume i da će moći da odgovori na izazove obućarske industrije. U Koceljevi je 80-ih godina krenula priča obućarstva sa kvalitetom, što znači da se prilikom izvoza u Italiju ili Rusiju sa granice nisu vraćali kamioni zbog nekih nedostataka u proizvodnji. To su prepoznali investitori i zbog kvalitetne radne snage su i došli ovde - izjavio je Đermanović prema čijim rečima zapošljavanje u Koceljevi nikada nije bilo masovnije, te da očekuje da će se taj trend nastaviti i u narednoj godini.
- Klubovi su osnovani sa ciljem da podrže i motivišu nezaposlene da aktivno traže posao. Džob klub radi po tačno utvrđenom programu. Počeli smo sa radom početkom oktobra meseca i obuka za prvu grupu trajala je deset radnih dana. Imali smo devet lica sa visokom stručnom spremom. Ja pozivam ljude da dođu, da nam se pridruže i iskoriste priliku da nauče neke konkretne stvari koje su im neophodne. Uslov za dolazak u klub je da se nalaze na evidenciji NSZ, ali što se tiče životne dobi, obrazovnog profila, radnog iskustva, tu nema nikakvih prepreka za dolazak - objašnjava vođa grupe.
Među članovima prve grupe bila je diplomirani kulturolog Olga Stanković koja od ove obuke, kako kaže, nije ništa očekivala ali je dosta naučila.
- Bila je zaista jako dobra ekipa, koordinator i organizacija je sasvim zadovoljavajuća. Ono što sam ranije naučila još više sam usavršila. U planu imam da ostanem ovde još neki period i da pokušam da nađem posao u struci. Ako ne, onda ću ili pokrenuti svoj biznis ili ću otići iz zemlje - kaže Olga.
Dragan Đermanović iz NSZ ističe da je ispostava u Koceljevi prvi put u ovoj godini uspela, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, da stvori uslove i organizuje Džob klub kroz koji je planirano da prođe oko 60 nezaposlenih.
Prema zvaničnim statističkim podacima iz septembra meseca na evidenciji NSZ u Koceljevi bilo je 1.715 lica, od čega su oko polovine žene.
- Na evidenciji imamo 850 žena i to je u odnosu na prošlu godinu za 19 više, što je pomalo začuđujuće jer je bilo zaista velikog zapošljavanja u ovoj godini. Objašnjenje je u sledećem: pojavljuju se nova lica na evidenciji te je taj protok ostao isti. Koliko je brisano toliko se i prijavilo - smatra savetnik NSZ ispostave u Koceljevi.
Više od 12 odsto evidentiranih nezaposlenih u koceljevačkoj opštini su pripadnici romske populacije.
- U ovoj godini započeta je jedna nova priča što se tiče zapošljavanja Roma. Naime, imali smo zaposlenje jednog visokoobrazovanog kao i novih pet lica romske nacionalnosti koji pokušavaju da svoju egzistenciju obezbede u novootvorenoj fabrici obuće - rekao je Đermanović i izrazio nadu da će sve veći broj Roma u narednom periodu na taj način ostvarivati svoje prihode.
Oko 30 odsto lica na posao čeka duže od pet godina i najveći broj nezaposlenih je 30-50 godina životne dobi, dok je broj mlađih od 30 i starijih od 50 godina gotovo isti.
- Kad kažemo stariji od 50 godina uglavnom su to evidentirana lica kojima je ostalo nekoliko godina do penzije i oni su korisnici novčane naknade na koju imaju pravo svi oni koji su bez posla ostali kao tehnološki viškovi. U ovoj godini su podneta 104 zahteva za novčanu naknadu a trenutno je prima oko 50 lica. To govori o smanjenom trendu otpuštanja radnika kao tehnoloških viškova, mada u ovu kategoriju spadaju i radnici kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme - objašnjava Đermanović koji ocenjuje da je zapošljavanje u Koceljevi uzelo maha te da je u ovoj godini posredovanjem NSZ između poslodavaca i radnika posao dobilo više od 200 lica.
- Bez obzira što posla nema u javnim službama NSZ je organizovala javne radove tako da su nezaposleni posao na određeno vreme pronašli u javnim preduzećima i ustanovama. U ovoj godini smo veliku pažnju posvetili invalidima kojih je trenutno na evidenciji 15. Oni su bili angažovani u Crvenom krstu u okviru javnih radova jer smo želeli da pokažemo da su radno sposobni. Zatim osam lica je otvorilo radnje zahvaljujući bespovratnim sredstvima NSZ u iznosu od 160 hiljada dinara, dok njih pet obavlja stručnu praksu - istakao je savetnik ispostave u Koceljevi i dodao da su i sezonski poslovi veoma aktuelni, posebno u letnjim mesecima u okviru voćarsko-prehrambene proizvodnje.
Deficitarna zanimanja su lekari i određeni nastavni kadar, dok je sa druge strane primetan višak vaspitača i medicinskih sestara.
U ovoj opštini je nekada, između ostalih, bila veoma aktuelna obućarska industrija koja se nakon više godina vratila u tamnavski kraj. Međutim, odavno više nema obrazovanja dece za zanimanje izrađivač gornjih delova obuće ali se to prevazilazi dobrom saradnjom poslodavca, lokalne samouprave i NSZ.
- NSZ organizuje obuku u fabrici “Karina moda“. Na njoj se trenutno nalazi 25 lica i nadam se da će ova grupa nakon dvomesečne obuke ispuniti kriterijume i da će moći da odgovori na izazove obućarske industrije. U Koceljevi je 80-ih godina krenula priča obućarstva sa kvalitetom, što znači da se prilikom izvoza u Italiju ili Rusiju sa granice nisu vraćali kamioni zbog nekih nedostataka u proizvodnji. To su prepoznali investitori i zbog kvalitetne radne snage su i došli ovde - izjavio je Đermanović prema čijim rečima zapošljavanje u Koceljevi nikada nije bilo masovnije, te da očekuje da će se taj trend nastaviti i u narednoj godini.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
