RAZGOVOR SA VUKAŠINOM LUKIĆEM PRVOTIMCEM KLUBA “BELI ORLOVI“ IZ TORONTA
ZA ŠAMPIONE KANADE CELE
Srbi se raduju u Kanadi. Ovaj put razlog nije uspeh neke naše nacionalne selekcije, već titula kluba naših iseljenika “Belih orlova“ koji su, posle osam godina, ponovo šampioni Kanadske nacionalne soker lige. Svoj doprinos uspehu dao je doskorašnji fudbaler Radničkog, Vukašin Lukić
Titula Kanade je u rukama srpskog tima “Beli Orlovi“. Sistem takmičenja nesvojstven evropskom fudbalu, ali karakterističan za Severnu Ameriku?
- Povrede i kazne su učinile da ligaški deo takmičenja bude jako težak, osvojili smo tek 4. mesto, te je i put kroz plej of bio nezgodan. U doigravanju se igra samo jedan meč, na terenu bolje plasiranog, pritisak je veliki, ali smo bili najbolji kada je bilo najteže. U sjajnom finalu smo, posle produžetka, savladali Hamilton.
Šampionski trofej se vratio u vitrine posle osam godina?
- Pre osam godina trener je bio Dragoslav Šekularac, u ekipi su igrala poznata imena: Viciknez, Pešikan, Stamatović, Medić (sadašnji trener). Igrački kadar i stručni štab i danas čine naši sunarodnici i zato smo još ponosniji na ono što smo postigli. Danas su u ekipi još jedan bivši igrač Mačve Kamberović i Mihajlo Madžar, momak iz Platičeva. Pevali smo svi: “Za šampione Kanade cele, za orlove bele“...
Malo znamo o kanadskom fudbalu. Koliko je kvalitetan i popularan na severu?
- Finale protiv Hamiltona prenosila je nacionalna televizija, pred milionskim auditorijumom. Nije najpopularniji sport, ali ga itekako vole. Kvalitet je približno na nivou naše Druge lige, no ima igrača koji su iznad tog nivoa. Najveći rival nam je Toronto (tim za koji nastupaju Hrvati), potom Hamilton, a uvek šampionske ambicije imaju i Jork Region (Italija),Ukrain Juajted.
Može li se reći da je fudbal u Kanadi u ekspanziji?
- Apsolutno. Prosečna poseta na utakmicama Nacionalne lige je oko 5.000 ljudi. Ima mnogo doseljenika, ali i domicilnog stanovništva koje voli fudbal. Montreal i Toronto imaju timove u MLS ligi, Toronto AFC je sada u finalu konferencije, stadion koji prima 70.000 ljudi uvek je pun, a Drogba, Đovinko i druge zvezde koje igraju za ove timove su “Bogovi“ ovde. Uz to, svaka utakmica medijski je propraćena savršeno.
Vole li mladi “soker“?
- Nećete videti decu da igraju fudbal na poljanama ili ulici, ali svaka srednja škola ima svoj fudbalski tim i infrastrukturu koju bi, verujte, poželeo svaki naš prvoligaški klub.
Kanada je i jedna od najpoželjnijih destinacija kod naših ljudi kada se govori o državama gde bi želeli da rade i žive?
- Mogu samo da potvrdim da je ovo sjajna zemlja, organizovana, multietnička, u kojoj je svako prihvaćen na najlepši način. Cene strance, od zanatlija do visokoobrazovanih. Plate su jako dobre i na pravi način vrednuju vrednoću, rad i stručnost radnika.
Da li je svakodnevica jednako privlačna, klima?
- Ima sasvim dovoljno slobodnog vremena, a svi se trude da što više budu u prirodi. Ovde je priroda neverovatna i svako je dužan da vodi računa o njoj. Za sečenje drveta ili žbuna predviđena je kazna zatvora. O klimi se mnogo govori, ali nisu sve informacije tačne. Jeseni su fantastične, živopisne i sada je oko 15 stepeni. Zime su duže i hladnije, ali na sve se može navići.
- Povrede i kazne su učinile da ligaški deo takmičenja bude jako težak, osvojili smo tek 4. mesto, te je i put kroz plej of bio nezgodan. U doigravanju se igra samo jedan meč, na terenu bolje plasiranog, pritisak je veliki, ali smo bili najbolji kada je bilo najteže. U sjajnom finalu smo, posle produžetka, savladali Hamilton.
Šampionski trofej se vratio u vitrine posle osam godina?
- Pre osam godina trener je bio Dragoslav Šekularac, u ekipi su igrala poznata imena: Viciknez, Pešikan, Stamatović, Medić (sadašnji trener). Igrački kadar i stručni štab i danas čine naši sunarodnici i zato smo još ponosniji na ono što smo postigli. Danas su u ekipi još jedan bivši igrač Mačve Kamberović i Mihajlo Madžar, momak iz Platičeva. Pevali smo svi: “Za šampione Kanade cele, za orlove bele“...
Malo znamo o kanadskom fudbalu. Koliko je kvalitetan i popularan na severu?
- Finale protiv Hamiltona prenosila je nacionalna televizija, pred milionskim auditorijumom. Nije najpopularniji sport, ali ga itekako vole. Kvalitet je približno na nivou naše Druge lige, no ima igrača koji su iznad tog nivoa. Najveći rival nam je Toronto (tim za koji nastupaju Hrvati), potom Hamilton, a uvek šampionske ambicije imaju i Jork Region (Italija),Ukrain Juajted.
Može li se reći da je fudbal u Kanadi u ekspanziji?
- Apsolutno. Prosečna poseta na utakmicama Nacionalne lige je oko 5.000 ljudi. Ima mnogo doseljenika, ali i domicilnog stanovništva koje voli fudbal. Montreal i Toronto imaju timove u MLS ligi, Toronto AFC je sada u finalu konferencije, stadion koji prima 70.000 ljudi uvek je pun, a Drogba, Đovinko i druge zvezde koje igraju za ove timove su “Bogovi“ ovde. Uz to, svaka utakmica medijski je propraćena savršeno.
Vole li mladi “soker“?
- Nećete videti decu da igraju fudbal na poljanama ili ulici, ali svaka srednja škola ima svoj fudbalski tim i infrastrukturu koju bi, verujte, poželeo svaki naš prvoligaški klub.
Kanada je i jedna od najpoželjnijih destinacija kod naših ljudi kada se govori o državama gde bi želeli da rade i žive?
- Mogu samo da potvrdim da je ovo sjajna zemlja, organizovana, multietnička, u kojoj je svako prihvaćen na najlepši način. Cene strance, od zanatlija do visokoobrazovanih. Plate su jako dobre i na pravi način vrednuju vrednoću, rad i stručnost radnika.
Da li je svakodnevica jednako privlačna, klima?
- Ima sasvim dovoljno slobodnog vremena, a svi se trude da što više budu u prirodi. Ovde je priroda neverovatna i svako je dužan da vodi računa o njoj. Za sečenje drveta ili žbuna predviđena je kazna zatvora. O klimi se mnogo govori, ali nisu sve informacije tačne. Jeseni su fantastične, živopisne i sada je oko 15 stepeni. Zime su duže i hladnije, ali na sve se može navići.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
