JASMINA ĆOSIĆ, DOMAĆICA IZ UZVEĆA NOSILAC DOMAĆINSTVA
JEDNOM DAMA, UVEK DAMA
Muze krave, a kad zatreba sedne i na traktor. Često s digitronom u ruci. Nalazi vremena za porodicu, ćaskanje s drugaricama uz kafu i kolače, a nisu joj strani ni izlasci u kafiće
Kad smo je pozvali, javila se majka s odgovorom da Jasmina muze krave. Pola sata kasnije, zatekli smo je u štali. Zaista je muzla krave, dok im je muž Zoran davao hranu. To nije izuzetak u ovom domaćinstvu. Oduvek se kod Ćosića cenio rad i disciplina.
Nastavila očevim stopama
- Muzilica jeste velika pomoć ali opet nema ništa bez ljudske ruke. Tako sam znala dnevno da namuzem i 100 litara mleka. Sada je to gotovo upola manje. Trenutno imamo šest, veoma mlečnih krava. Uskoro treba da se tele. Žensku telad planiramo da ostavimo. Na otkupnoj stanici, koju smo izgradili na samom ulasku u dvorište, dnevno preuzmemo oko 400 litara. Bilo je i mnogo više. Sve redovno plaćamo, naravno uz premiju. Naš kupac je u tome jako korektan, kaže Jasmina.
Ona je 1975. godište. Udala se 2007. Uz muža Zorana u porodici živi još majka Smilja i ćerka Mina, koja je pošla u prvi razred osnovne škole. Jasmina je posle očeve smrti nasledila teško breme poljoprivrednog posla. Godinama se s tim uspešno nosi.
Roditelji su se nadali da će posle dve ćerke, Marine i Mirjane, treće dete biti muško. Prevarili su se u polu ali ne i nosiocu domaćinstva. Jasmina nastavlja očevim putem. Široko seosko dvorište, besprekorno je uređeno. Svaki objekat na svom mestu. Obrađuju 13 hektara oranica. Na njima su zastupljeni tradicionalni seoski proizvodi, pšenica, kukuruz, lucerka. Oprobali su se i u setvi soje i suncokreta. Uglavnom, svi ti proizvodi su namenjeni sopstvenoj stoci ali prihodi znaju da budu veliki problem.
- U soju smo mnogo uložili, a praktično zbog velike suše nismo dobili ništa. Tako je to u poljoprivredi i čovek je prinuđen da svaštari, kaže Jasmina.
Savremena mehanizacija pram naših “krndija“
Marina je sreću potražila u Bogatiću. Mirjana se obrela čak u Kanadi. Ona i dalje nastavlja očevim stopama. Komšije joj se dive, a sama ističe da je to mukotrpan i trnovit put. Uporna je i vredna. Nije zapostavila porodicu, drugarice sa kojima razmenjuje mišljenja do kasno u noć. Doduše, danas ređe nego ranije.
- Poljoprivreda zahteva stalnu aktivnost. To mora biti raznovrsno, radi kolike-tolike sigurnosti. Ulaganja su velika i skupa. Još ako vreme ne posluži, ode “mast u propast“, kaže Jasmina. Često uzima digitron u ruke. Tako proverava ulaganja u poređenju sa mogućom dobiti. Često računice nema. Ostaje žal za izgubljenim i nastavak posla uz poređenje položaja mačvanskog i vojvođanskog seljaka.
- Kao da ne živimo u istoj državi. Oni voze najsavremenije mašine, mi “krndije“ stare po 40 godina. U mnogo čemu zaostajemo i pitanje je dokle tako. S druge strane troškovi stalno rastu. Kako da detetu ne priuštimo ekskurziju, užinu, osnovnu odeću, pita se naša sagovornica i odgovara: “Između ostalog i zbog toga nam je u selima sve više opela, a manje krštenja. Groblja postaju “pretesna“. To odgovorni treba da vide i što pre preduzmu odgovarajuće mere, dok nije kasno!
Njena porodica je oduvek bila radna i uspešna. Otac, pre tri decenije višestruki rekorder u proizvodnji hrane. Jasminina majka konstatuje da su tada lagodnije živeli i imali mnogo više novca.
- Danas je teško ostvariti bilo kakvu zaradu na selu i zanoviti bilo šta, kaže Jasmina, trudeći se da ne zapostavi staro društvo.
Istina, potvrđuje da je danas sve drugačije, ali oduvek je bila očeva mezimica, naslednica porodičnog gazdinstva i uverena je da tu dužnost nije izneverila. Nalazi vremena za porodično ćaskanje, izlaske i razgovore sa drugaricama Tanjom, Jelenom i Zlatankom. Niko zbog toga ne trpi.
Nastavila očevim stopama
- Muzilica jeste velika pomoć ali opet nema ništa bez ljudske ruke. Tako sam znala dnevno da namuzem i 100 litara mleka. Sada je to gotovo upola manje. Trenutno imamo šest, veoma mlečnih krava. Uskoro treba da se tele. Žensku telad planiramo da ostavimo. Na otkupnoj stanici, koju smo izgradili na samom ulasku u dvorište, dnevno preuzmemo oko 400 litara. Bilo je i mnogo više. Sve redovno plaćamo, naravno uz premiju. Naš kupac je u tome jako korektan, kaže Jasmina.
Ona je 1975. godište. Udala se 2007. Uz muža Zorana u porodici živi još majka Smilja i ćerka Mina, koja je pošla u prvi razred osnovne škole. Jasmina je posle očeve smrti nasledila teško breme poljoprivrednog posla. Godinama se s tim uspešno nosi.
Roditelji su se nadali da će posle dve ćerke, Marine i Mirjane, treće dete biti muško. Prevarili su se u polu ali ne i nosiocu domaćinstva. Jasmina nastavlja očevim putem. Široko seosko dvorište, besprekorno je uređeno. Svaki objekat na svom mestu. Obrađuju 13 hektara oranica. Na njima su zastupljeni tradicionalni seoski proizvodi, pšenica, kukuruz, lucerka. Oprobali su se i u setvi soje i suncokreta. Uglavnom, svi ti proizvodi su namenjeni sopstvenoj stoci ali prihodi znaju da budu veliki problem.
- U soju smo mnogo uložili, a praktično zbog velike suše nismo dobili ništa. Tako je to u poljoprivredi i čovek je prinuđen da svaštari, kaže Jasmina.
Savremena mehanizacija pram naših “krndija“
Marina je sreću potražila u Bogatiću. Mirjana se obrela čak u Kanadi. Ona i dalje nastavlja očevim stopama. Komšije joj se dive, a sama ističe da je to mukotrpan i trnovit put. Uporna je i vredna. Nije zapostavila porodicu, drugarice sa kojima razmenjuje mišljenja do kasno u noć. Doduše, danas ređe nego ranije.
- Poljoprivreda zahteva stalnu aktivnost. To mora biti raznovrsno, radi kolike-tolike sigurnosti. Ulaganja su velika i skupa. Još ako vreme ne posluži, ode “mast u propast“, kaže Jasmina. Često uzima digitron u ruke. Tako proverava ulaganja u poređenju sa mogućom dobiti. Često računice nema. Ostaje žal za izgubljenim i nastavak posla uz poređenje položaja mačvanskog i vojvođanskog seljaka.
- Kao da ne živimo u istoj državi. Oni voze najsavremenije mašine, mi “krndije“ stare po 40 godina. U mnogo čemu zaostajemo i pitanje je dokle tako. S druge strane troškovi stalno rastu. Kako da detetu ne priuštimo ekskurziju, užinu, osnovnu odeću, pita se naša sagovornica i odgovara: “Između ostalog i zbog toga nam je u selima sve više opela, a manje krštenja. Groblja postaju “pretesna“. To odgovorni treba da vide i što pre preduzmu odgovarajuće mere, dok nije kasno!
Njena porodica je oduvek bila radna i uspešna. Otac, pre tri decenije višestruki rekorder u proizvodnji hrane. Jasminina majka konstatuje da su tada lagodnije živeli i imali mnogo više novca.
- Danas je teško ostvariti bilo kakvu zaradu na selu i zanoviti bilo šta, kaže Jasmina, trudeći se da ne zapostavi staro društvo.
Istina, potvrđuje da je danas sve drugačije, ali oduvek je bila očeva mezimica, naslednica porodičnog gazdinstva i uverena je da tu dužnost nije izneverila. Nalazi vremena za porodično ćaskanje, izlaske i razgovore sa drugaricama Tanjom, Jelenom i Zlatankom. Niko zbog toga ne trpi.
Lj. Đukić
Najnoviji broj
18. april 2024.
