Mačva - suva zemlja na vodi
TIFON DUPLIRA PRINOSE
Zalivanje ratarskih kultura nije u Mačvi uobičajeno, a oni retki koji to čine našli su prostu ekonomsku računicu - duplo veći prinosi za mali utrošak energije. Dragan Živanović iz Tabanovića tvrdi da na 20 hektara koje navodnjava i primenjuje pune agrotehničke mere dobija prinose kao neko na 50 hektara.
- Računica je prosta, u mom slučaju je 30 litara goriva za hektar navodnjavanja dok je sa manje ekonomičnijim zalivanjem do 60 litara. U svakom slučaju ćeš dobiti i kvantitet i kvalitet, ja sam dobio 4 tone po hektaru više nego oni koji nisu zalivali. Imam bunare na dubini 10 do 12 metara. Kada su bušili bunare tražili su dobar teren, a to je na toj dubini, dobar teren u smislu da je krupan šljunak. Treba strašan bunar da bi bio ekonomičan jer kvalitetno zalivanje podrazumeva 35 litara po kvadratnom metru. Da bi išao sa velikom diznom treba ti dosta vode, ako ideš sa malom diznom ostaješ dva, tri, četiri sata duže na istoj njivi što poskupljuje sve, kaže Živanović i dodaje da je potrebna i sreća kada se buši bunar.
Njegov prvi bunar, bušen pre četiri godine, morao je da se “burla“. Voda je imala dosta peska, a tokom samog procesa izbačeno je oko tri kubna metra peska. “Burlanje“ se vrši kompresorom velike snage a cilj je da se na dnu bunara stvori prostor - cisterna - u koju će voda dolaziti preko šljunka. Tako se dobije čista voda i filteri duže traju. Ako voda sadrži nečistoće, dešava se da i na 15 minuta zalivanje staje. Mada je Mačva bogata vodom, bogata je i peskom.
Za pravo ratarsko zalivanje potreban je ozbiljan bunar sa bar hiljadu litara u minuti, da bi bio efikasan i trošio manje vremena poljoprivrednika.
- U vreme kada se zaliva je žetva. Nije to samo pustiš tifon i evo zalivam, to je proces. Ma mora da se prenese, pa razvod pa da se spoji. Proces sklapanja i rasklapanja je tri sata. Površina koju jedan tifon može da opslužuje maksimalno deset hektara pod uslovom da su dobri bunari i da su njive grupisane, da si efikasan. Ti možeš zalivati sto puta, ali ako ne zaliješ kada je potrebno, jul i avgust, džaba ti zalivanje. Najbitnija su ta dva zaliva,,,, a to su udarni termini žetve i jako je teško rasporediti vreme. Treba ti dva života - jedan da vršeš i drugi da dežuraš pored mašine da ti je neko ne opelješi, priča Živanović.
Njegov predlog je da se kao pogon za zalivanje koriste stariji modeli traktora Ursus ili Zetor, za koje je bitno da na početku sezone imaju novu vodenu pumpu i nov ventilatorski kaiš. I ovde je ekonomska računica bitna. Agregat za zaliv je skup, deset do 12.000 evra. Za taj novac može se kupiti solidan traktor 60-80 konjskih snaga čija funkcija neće samo biti zalivanje već i manji radovi. To je mašina koja sama sebe isplaćuje - za razliku od agregata.
- Moramo iskoristiti blagodeti navodnjavanja. U Mačvi treba iskoristiti besplatne resurse. Da zalivaš iz bunara treba ti 30 posto energije više nego iz otvorene vode a sa strujom to je 50 posto jeftinije ali treba razvući elektromrežu pa onda vodu pustiti u kanale. Elektromreža i puštanje vode u kanale, uz uslov da voda bude zdrava. Iz pojedinih bunara u stanju si da zaslaniš njivu i da je uništiš, da je zaslaniš sa dva zaliva i upropastiš. Voda iz bunara ako nije zdrava bolje je ne zalivati, naglašava ovaj mačvanski poljoprivrednik.
- Računica je prosta, u mom slučaju je 30 litara goriva za hektar navodnjavanja dok je sa manje ekonomičnijim zalivanjem do 60 litara. U svakom slučaju ćeš dobiti i kvantitet i kvalitet, ja sam dobio 4 tone po hektaru više nego oni koji nisu zalivali. Imam bunare na dubini 10 do 12 metara. Kada su bušili bunare tražili su dobar teren, a to je na toj dubini, dobar teren u smislu da je krupan šljunak. Treba strašan bunar da bi bio ekonomičan jer kvalitetno zalivanje podrazumeva 35 litara po kvadratnom metru. Da bi išao sa velikom diznom treba ti dosta vode, ako ideš sa malom diznom ostaješ dva, tri, četiri sata duže na istoj njivi što poskupljuje sve, kaže Živanović i dodaje da je potrebna i sreća kada se buši bunar.
Njegov prvi bunar, bušen pre četiri godine, morao je da se “burla“. Voda je imala dosta peska, a tokom samog procesa izbačeno je oko tri kubna metra peska. “Burlanje“ se vrši kompresorom velike snage a cilj je da se na dnu bunara stvori prostor - cisterna - u koju će voda dolaziti preko šljunka. Tako se dobije čista voda i filteri duže traju. Ako voda sadrži nečistoće, dešava se da i na 15 minuta zalivanje staje. Mada je Mačva bogata vodom, bogata je i peskom.
Za pravo ratarsko zalivanje potreban je ozbiljan bunar sa bar hiljadu litara u minuti, da bi bio efikasan i trošio manje vremena poljoprivrednika.
- U vreme kada se zaliva je žetva. Nije to samo pustiš tifon i evo zalivam, to je proces. Ma mora da se prenese, pa razvod pa da se spoji. Proces sklapanja i rasklapanja je tri sata. Površina koju jedan tifon može da opslužuje maksimalno deset hektara pod uslovom da su dobri bunari i da su njive grupisane, da si efikasan. Ti možeš zalivati sto puta, ali ako ne zaliješ kada je potrebno, jul i avgust, džaba ti zalivanje. Najbitnija su ta dva zaliva,,,, a to su udarni termini žetve i jako je teško rasporediti vreme. Treba ti dva života - jedan da vršeš i drugi da dežuraš pored mašine da ti je neko ne opelješi, priča Živanović.
Njegov predlog je da se kao pogon za zalivanje koriste stariji modeli traktora Ursus ili Zetor, za koje je bitno da na početku sezone imaju novu vodenu pumpu i nov ventilatorski kaiš. I ovde je ekonomska računica bitna. Agregat za zaliv je skup, deset do 12.000 evra. Za taj novac može se kupiti solidan traktor 60-80 konjskih snaga čija funkcija neće samo biti zalivanje već i manji radovi. To je mašina koja sama sebe isplaćuje - za razliku od agregata.
- Moramo iskoristiti blagodeti navodnjavanja. U Mačvi treba iskoristiti besplatne resurse. Da zalivaš iz bunara treba ti 30 posto energije više nego iz otvorene vode a sa strujom to je 50 posto jeftinije ali treba razvući elektromrežu pa onda vodu pustiti u kanale. Elektromreža i puštanje vode u kanale, uz uslov da voda bude zdrava. Iz pojedinih bunara u stanju si da zaslaniš njivu i da je uništiš, da je zaslaniš sa dva zaliva i upropastiš. Voda iz bunara ako nije zdrava bolje je ne zalivati, naglašava ovaj mačvanski poljoprivrednik.
Najnoviji broj
11. april 2024.
