RAZGOVOR SA SRĐANOM ĐURIĆEM, DOSKORAŠNjIM TRENEROM SENIORA OKK ŠAPCA
PROBLEMI KOŠARKE NA VIŠE NIVOA
Posle tri godine provedene na poziciji trenera seniora OKK Šapca, Srđan Đurić podneo je ostavku na to mesto. Poraz od „Crnokose“ u Šapcu doveo je Šapčane u zonu ispadanja, ali iako više neće biti trener, Đurić ostaje uz klub i veruje u konačni uspeh
Poraz od ekipe iz Kosjerića nastavak je lošeg niza seniora koji su trenutno u zoni ispadanja Regionalne lige?
- Loše smo počeli i ja preuzimam odgovornost za to. „Crnokosa“ je direktan rival u borbi za opstanak i mislim da je moralno da napustim mesto trenera posle tri uzastopna poraza. Ipak, ja verujem i u svog pomoćnika Mišića i u ovaj mlad tim, silom prilika podmlađen, da može sačuvati sadašnji status do kraja sezone.
Opstanak je bio cilj pred start sezone, a i prethodna sezona je bila „na granici“?
- Tim je, već treću sezonu, formiran od igrača iz kadetskog i juniorskog sastava. Ti momci, kao i svi prvotimci igraju bez naknade, amaterski, a kada je tako, nemate mogućnosti ni nagrade ni kazne. Uz to, odmah po startu, dva igrača su nas napustila, što je situaciju učinilo još težom. Prošle sezone, tim je bio kvalitetniji, jači za 4 igrača, ali je tu „danak“ uzeo težak raspored.
OKK Šabac je pre četiri godine imao maksimalan učinak, ušao u Drugu ligu, ali onda kreće pad?
- Te godine smo imali otprilike 60% veći budžet i 10 termina nedeljno u hali „Zorka“. To je omogućilo unapređenje igre i dovođenje potrebih pojačanja. Danas nema treninga u hali zbog rukometne podloge, a u Gimnaziji imamo 4 termina od 1,5 sat i snalazimo se za još jedan termin u nekoj osnovnoj školi, što je, po mom mišljenju, premalo. Jeste problem i budžet, ali i činjenica da Šabac nema višenamensku sportsku halu.
Govorimo o tri godine pada u OKK Šapcu, ali čini se da se muška košarka u Šapcu suočava sa problemima već skoro 20 godina, u svakom pogledu?
- Krajem osamdesetih, klub je nosila HI „Zorka“, potom preuzima preduzeće „Iva“, a iz godine u godinu pojavljuju se jaki sponzori poput „Borovice“, „Zorka Farme“. Ja sam igrao u to vreme i mi smo bili pravi profesionalni klub, redovne plate, organizacija odlična u svakom pogledu (2 puta dnevno treninzi, hrana, putovanja, oprema). Uz to, košarkaši iz mlađih kategorija imali su svoj put. Prvi tim je garantovao kvalitetnu ligu, svake godine po 2 su prelazila u seniore. Kostur je uvek ostajao i dovođena su neophodna pojačanja. Danas, država ne daje bilo kakve olakšice onima koji ulažu u sport, budžeti su manji i ne mogu da ne trpe rezultati.
A šta se desilo sa interesovanjem dece za košarku, proizvodnjom igrača iz mlađih kategorija?
- Ovaj „put“ koji sam pominjao, danas više ne postoji. Menadžeri se „spuštaju“ do najmlađih kategorija, roditelji vide šansu za finansijsku sigurnost, te tako već u kadetima, deca odlaze u jače klubove. Danas ima naših igrača u Megi, Partizanu, Kopru, a Živanović (15 g.) nosi dres kadeta Real Madrida. Mi nismo u mogućnosti da sprečimo te odlaske. Do uzrasta pionira i kadeta imamo i kvantitet i kvalitet, ali onda kreće osipanje. Veliki talenti odlaze, drugi upisuju fakultete i odlaze iz grada, te je izbor sužen i za nas.
Koliko je neophodno za funkcionisanje kluba na ovom nivou?
- Godišnje, za mušku selekciju, za kotizaciju, troškove službenih lica, sala za treninge, sve ukupno treba oko 4 miliona dinara. Seniorke su u Prvoj ligi, neophodno je oko 6 miliona. Naglašavam, mi plaćamo sve, od sale, putovanja do klupske kancelarije. Ponosno ističem da mi redovno izmirujemo sve poreske obaveze i da prema državi nemamo dugovanja.
Ženska ekipa beleži mnogo bolje rezultate. Ponovo je u eliti?
- Da. Seniorke su nam, logično, prioritet i tu nema razloga za neko nezadovoljstvo. Dominirale su u Drugoj ligi, sada smo na sredini, verujem da će tu devojke i ostati, što je sjajno. Opet se vraćam na „put mladih“, gde sve talentovane devojke ovog područja (Ljubovija, Loznica, Mitrovica) gravitiraju OKK Šapcu, jer je Prva liga magnet za njih.
- Loše smo počeli i ja preuzimam odgovornost za to. „Crnokosa“ je direktan rival u borbi za opstanak i mislim da je moralno da napustim mesto trenera posle tri uzastopna poraza. Ipak, ja verujem i u svog pomoćnika Mišića i u ovaj mlad tim, silom prilika podmlađen, da može sačuvati sadašnji status do kraja sezone.
Opstanak je bio cilj pred start sezone, a i prethodna sezona je bila „na granici“?
- Tim je, već treću sezonu, formiran od igrača iz kadetskog i juniorskog sastava. Ti momci, kao i svi prvotimci igraju bez naknade, amaterski, a kada je tako, nemate mogućnosti ni nagrade ni kazne. Uz to, odmah po startu, dva igrača su nas napustila, što je situaciju učinilo još težom. Prošle sezone, tim je bio kvalitetniji, jači za 4 igrača, ali je tu „danak“ uzeo težak raspored.
OKK Šabac je pre četiri godine imao maksimalan učinak, ušao u Drugu ligu, ali onda kreće pad?
- Te godine smo imali otprilike 60% veći budžet i 10 termina nedeljno u hali „Zorka“. To je omogućilo unapređenje igre i dovođenje potrebih pojačanja. Danas nema treninga u hali zbog rukometne podloge, a u Gimnaziji imamo 4 termina od 1,5 sat i snalazimo se za još jedan termin u nekoj osnovnoj školi, što je, po mom mišljenju, premalo. Jeste problem i budžet, ali i činjenica da Šabac nema višenamensku sportsku halu.
Govorimo o tri godine pada u OKK Šapcu, ali čini se da se muška košarka u Šapcu suočava sa problemima već skoro 20 godina, u svakom pogledu?
- Krajem osamdesetih, klub je nosila HI „Zorka“, potom preuzima preduzeće „Iva“, a iz godine u godinu pojavljuju se jaki sponzori poput „Borovice“, „Zorka Farme“. Ja sam igrao u to vreme i mi smo bili pravi profesionalni klub, redovne plate, organizacija odlična u svakom pogledu (2 puta dnevno treninzi, hrana, putovanja, oprema). Uz to, košarkaši iz mlađih kategorija imali su svoj put. Prvi tim je garantovao kvalitetnu ligu, svake godine po 2 su prelazila u seniore. Kostur je uvek ostajao i dovođena su neophodna pojačanja. Danas, država ne daje bilo kakve olakšice onima koji ulažu u sport, budžeti su manji i ne mogu da ne trpe rezultati.
A šta se desilo sa interesovanjem dece za košarku, proizvodnjom igrača iz mlađih kategorija?
- Ovaj „put“ koji sam pominjao, danas više ne postoji. Menadžeri se „spuštaju“ do najmlađih kategorija, roditelji vide šansu za finansijsku sigurnost, te tako već u kadetima, deca odlaze u jače klubove. Danas ima naših igrača u Megi, Partizanu, Kopru, a Živanović (15 g.) nosi dres kadeta Real Madrida. Mi nismo u mogućnosti da sprečimo te odlaske. Do uzrasta pionira i kadeta imamo i kvantitet i kvalitet, ali onda kreće osipanje. Veliki talenti odlaze, drugi upisuju fakultete i odlaze iz grada, te je izbor sužen i za nas.
Koliko je neophodno za funkcionisanje kluba na ovom nivou?
- Godišnje, za mušku selekciju, za kotizaciju, troškove službenih lica, sala za treninge, sve ukupno treba oko 4 miliona dinara. Seniorke su u Prvoj ligi, neophodno je oko 6 miliona. Naglašavam, mi plaćamo sve, od sale, putovanja do klupske kancelarije. Ponosno ističem da mi redovno izmirujemo sve poreske obaveze i da prema državi nemamo dugovanja.
Ženska ekipa beleži mnogo bolje rezultate. Ponovo je u eliti?
- Da. Seniorke su nam, logično, prioritet i tu nema razloga za neko nezadovoljstvo. Dominirale su u Drugoj ligi, sada smo na sredini, verujem da će tu devojke i ostati, što je sjajno. Opet se vraćam na „put mladih“, gde sve talentovane devojke ovog područja (Ljubovija, Loznica, Mitrovica) gravitiraju OKK Šapcu, jer je Prva liga magnet za njih.
B. D.
Najnoviji broj
18. april 2024.
