EKONOMSKI BAROMETAR
(NE)ZAPOSLENI, PLATE I PENZIJE
Nastavljamo naš „ekonomski barometar“. U prošlom tekstu smo analizirali nivo i realni rast BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), budžetski deficit i javni dug u poslednjih osam godina, zaključivši da je naša „TV ekonomija“ daleko uspešnija od one „iz života“. Danas na red dolaze plate, penzije i (ne)zaposleni. Sve prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija.
Ne baš ohrabrujuća slika. Iako se u „TV ekonomiji“ govori o velikom rastu zaposlenosti i padu nezaposlenosti, prethodni podaci to ne potvrđuju. Ukupan broj zaposlenih pre SEKE (svetske ekonomske krize) je iznosio blizu 2,1 milion, a posle toga je pao na 1,9, pa na 1,85, da bi se krajem prošle i u ovoj godini vratio na 1,9 miliona. Najmanje zaposlenih je zabeleženo u 2014. godini, kada se broj u odnosu na 2012. godinu smanjio za 55, da bi se sada povećao za 65 hiljada. Drugim rečima, posle punih 5 godina, broj zaposlenih je zvanično povećan za 10 hiljada. O velikom skoku govore „napredni“, o stagnaciji i zaostajanju u odnosu na region, zbore „nazadni“. Značajno ili neznatno, procenite sami.
Broj nezaposlenih je uzročno-posledično komplementaran sa brojem zaposlenih. Kad jedni rastu, drugi padaju. Cifre opominju i prete. Broj se „stabilizovao“ na oko 750 hiljada ili oko 20% u odnosu na broj radno aktivnog stanovništva. Ove godine se prvi put registruje pad nezaposlenih na 724 hiljade, ili oko 20 hiljada manje u odnosu na prethodnu godinu, kao i višegodišnji prosek. Pokazatelj da privreda pomalo izlazi iz višegodišnjeg vanrednog stanja, ili kratkotrajna sezonska pojava, pokazaće vreme. Ostaje dilema u odnosu na koju to osnovicu, sadašnji broj nezaposlenih od 724 hiljade daje stopu od 17,1%, dok 762 hiljade nezaposlenih u 2012. godini daje stopu od 23,9%. Za 38 hiljada manje nezaposlenih, stopa smanjena za 6,8%. Bilo bi smešno i matematički nemoguće, da nije reč o zvaničnoj statistici Ministarstva finansija. Gde smemo da ne verujemo?
Kao što su matematički nemoguće i najavljene prosečne plate od 500 evra za najviše godinu i po dana. Kako to premijer obeća u „TV ekonomiji“. Pošto je sadašnja prosečna plata oko 370, a penzija 190 evra, treba da nam se u naredne tri-četiri „dogode“ kineske stope rasta BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). U realnoj ekonomiji, u 2015.godini, u regionu manje prosečne plate od nas ima Makedonija, slične Albanija i Rumunija, a veće BIH (425), Crna Gora (480) i Hrvatska (750).
Da u sumornoj statistici, ima i izuzetaka, imamo „blizak“ primer. U Šapcu je broj zaposlenih dostigao 31 hiljadu, što je za 1.220 više u odnosu na prošlu, i za oko 5 hiljada više u odnosu na 2014. i 2013. godinu. Broj nezaposlenih je prvi put, u proteklih 15 godina pao ispod 11 hiljada, a sa realizacijom budućih investicija (samo u japanskoj fabrici auto delova „Jazaki“ - 1.700) stopa nezaposlenosti će se približiti prosecima razvijenih zemalja. Svi ekonomski pokazatelji su dosta iznad nivoa u državi, i gradovima slične veličine. Recept je prost. Grad ima najveću industrijsku zonu u Srbiji i regionu, koja se prostire na 600 hektara i kompletno je komunalno opremljena. Takve uslove, potencijalni investitori teško negde mogu pronaći. Zato i dolaze. Trenutno u Zoni, u 22 fabrike već radi 1.250 radnika, gradi se 5 fabrika gde će se zaposliti još 1.900 radnika, a pregovara se sa desetak potencijalnih investitora iz Nemačke, Turske i Italije.
Ovako pre neki dan reče gradonačelnik. Da ovo nije lokalna čivijaška „TV ekonomija“, dovoljno je prošetati gradom, Zonom i selima. Razlikuje se, bre.
Ne baš ohrabrujuća slika. Iako se u „TV ekonomiji“ govori o velikom rastu zaposlenosti i padu nezaposlenosti, prethodni podaci to ne potvrđuju. Ukupan broj zaposlenih pre SEKE (svetske ekonomske krize) je iznosio blizu 2,1 milion, a posle toga je pao na 1,9, pa na 1,85, da bi se krajem prošle i u ovoj godini vratio na 1,9 miliona. Najmanje zaposlenih je zabeleženo u 2014. godini, kada se broj u odnosu na 2012. godinu smanjio za 55, da bi se sada povećao za 65 hiljada. Drugim rečima, posle punih 5 godina, broj zaposlenih je zvanično povećan za 10 hiljada. O velikom skoku govore „napredni“, o stagnaciji i zaostajanju u odnosu na region, zbore „nazadni“. Značajno ili neznatno, procenite sami.
Broj nezaposlenih je uzročno-posledično komplementaran sa brojem zaposlenih. Kad jedni rastu, drugi padaju. Cifre opominju i prete. Broj se „stabilizovao“ na oko 750 hiljada ili oko 20% u odnosu na broj radno aktivnog stanovništva. Ove godine se prvi put registruje pad nezaposlenih na 724 hiljade, ili oko 20 hiljada manje u odnosu na prethodnu godinu, kao i višegodišnji prosek. Pokazatelj da privreda pomalo izlazi iz višegodišnjeg vanrednog stanja, ili kratkotrajna sezonska pojava, pokazaće vreme. Ostaje dilema u odnosu na koju to osnovicu, sadašnji broj nezaposlenih od 724 hiljade daje stopu od 17,1%, dok 762 hiljade nezaposlenih u 2012. godini daje stopu od 23,9%. Za 38 hiljada manje nezaposlenih, stopa smanjena za 6,8%. Bilo bi smešno i matematički nemoguće, da nije reč o zvaničnoj statistici Ministarstva finansija. Gde smemo da ne verujemo?
Kao što su matematički nemoguće i najavljene prosečne plate od 500 evra za najviše godinu i po dana. Kako to premijer obeća u „TV ekonomiji“. Pošto je sadašnja prosečna plata oko 370, a penzija 190 evra, treba da nam se u naredne tri-četiri „dogode“ kineske stope rasta BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). U realnoj ekonomiji, u 2015.godini, u regionu manje prosečne plate od nas ima Makedonija, slične Albanija i Rumunija, a veće BIH (425), Crna Gora (480) i Hrvatska (750).
Da u sumornoj statistici, ima i izuzetaka, imamo „blizak“ primer. U Šapcu je broj zaposlenih dostigao 31 hiljadu, što je za 1.220 više u odnosu na prošlu, i za oko 5 hiljada više u odnosu na 2014. i 2013. godinu. Broj nezaposlenih je prvi put, u proteklih 15 godina pao ispod 11 hiljada, a sa realizacijom budućih investicija (samo u japanskoj fabrici auto delova „Jazaki“ - 1.700) stopa nezaposlenosti će se približiti prosecima razvijenih zemalja. Svi ekonomski pokazatelji su dosta iznad nivoa u državi, i gradovima slične veličine. Recept je prost. Grad ima najveću industrijsku zonu u Srbiji i regionu, koja se prostire na 600 hektara i kompletno je komunalno opremljena. Takve uslove, potencijalni investitori teško negde mogu pronaći. Zato i dolaze. Trenutno u Zoni, u 22 fabrike već radi 1.250 radnika, gradi se 5 fabrika gde će se zaposliti još 1.900 radnika, a pregovara se sa desetak potencijalnih investitora iz Nemačke, Turske i Italije.
Ovako pre neki dan reče gradonačelnik. Da ovo nije lokalna čivijaška „TV ekonomija“, dovoljno je prošetati gradom, Zonom i selima. Razlikuje se, bre.
Dragan Vujadinović, ekonomski an
Najnoviji broj
18. april 2024.
