EFIKASNIJA POMOĆ ŽRTVAMA

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je u proceduri, a načelna rasprava o njemu je završena. Od stupanja na snagu proći će još 6 meseci do početka njegove primene. Najvažnije novine su da će nasilnik odmah biti udaljen iz kuće i da će mera zabrane prilaska moći da se izrekne odmah.
Na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazovaće se grupe za koordinaciju i saradnju koju će činiti predstavnici osnovnog javnog tužilaštva, policijske uprave i centra za socijalni rad, a po potrebi i drugih institucija. Grupa će se sastajati u 15 dana i razmatrati pojedinačno svaki slučaj prijavljenog nasilja u porodici.
- Zakon predviđa izlazak policije na lice mesta istog trenutka kada dobiju prijavu da je izvršeno nasilje u prodici. Dužni su da izvrše procenu rizika i utvrde da li je nasilničkog ponašanja bilo i ranije, da li se radi o zavisniku, i da o svemu tome obaveste tužioca. Policija je u skladu sa tim procenama, gotovo obavezna da udalji nasilnika, objašnjava osnovni javni tužilac Milena Avramović.
Prema njenim rečima, tužilac je posle toga dužan da u roku od 24 sata sudu predloži meru, koja može biti da se nasilnik udalji iz stana ili da mu se zabrani prilazak žrtvi, a može da pokrene i krivični postupak. Sud donosi odluku u naredna 24 sata.
Avramovićeva navodi da je i do sada postojala zabrana prilaska i komuniciranja, ali da je postojala procedura koja je zahtevala vreme.
- Ovaj zakon je dosta efikasniji. Prvi put se ceo sistem uključuje u zaštitu žrtve i ti organi su u svakodnevnoj komunikaciji. Lepo je zamišljen, a vreme će pokazati kako će funkcionisati. Zakon još nije do kraja definisao sve, kao npr. gde će nasilnik biti tih 48 sati koliko je mera udaljenja iz kuće. To će se iskristalisati u praksi, navodi Milena Avramović.
Ukoliko prekriši zaštitnu meru policija može da ga uhapsi i sprovede sudiji za prekršaje, a on izriče kaznu zatvora od 60 dana koja se izvršava odmah i žalba se ne odlaže.
Boban Dukić, dipl. soc. radnik Centra za socijalni rad smatra da ovaj Zakon ne može potpuno sprečiti nasilje u porodici, ali da se može smanjiti.
- Imajući u vidu da se mere mogu produžavati, nasilnik će se onemogućiti da na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok krivični ili parnični postupak ne bude okončan. Takođe, Zakon će doneti brže, efikasnije i ujednačenije postupanje institucija, kao i veći broj pokrenutih i procesuiranih postupaka protiv nasilnika, kaže Dukić.
Grupa za koordinaciju i saradnju ima cilj da svaki pojedinačni slučaj bude razmotren sa svih aspekata. Milena Avramović ističe da će se mnogo lakše doći do istine kada svi koji su uključeni u slučaj sednu i razgovaraju, nego kada se koordinacija obavlja telefonom. Podseća da je slično telo i do sada postojalo na nivou grada i da su u njega bili uključeni predstavnici škola i Predškolske ustanove.
Stručni radnici Centra za socijalni rad, po prijemu informacije o slučaju nasilja u porodici, obavljaju proveru porodičnih prilika i to kroz razgovor sa članovima porodice, okruženjem, i sa drugim ustanovama ako je porodica korisnik njihovih usluga. Boban Dukić objašnjava da se na osnovu prikupljenih podataka zaključuje da li se radi o nasilju ili je u pitanju izolovani incident, ili poremećeni porodični odnosi.
- Ukoliko je reč o nasilju uvtvrđuje se vrsta i intenzitet nasilja, kao i stepen ugroženosti članova porodice koji može biti nizak, umeren ili visok. Prema tome se planiraju dalje mere zaštite. Kada je u pitanju nizak stepen, rad sa porodicom se završava u CSR kroz informisanje žrtve i upozorenje nasilnika. Ukoliko se proceni da je stepen ugroženosti visok teži se izmeštanju žrtve ili žrtava iz porodice i obezbeđenju sigurnosti kroz smeštaj u Sigurnu kuću, navodi Dukić.
Medijski izveštaji gotovo svakodnevno govore o eskalaciji porodičnog nasilja, koji se često završavaju i smrtnim ishodom. Boban Dukić kaže da je nasilja unutar porodice uvek bilo, ali da je sada fokus javnosti na tome, ali i da su se žrtve osmelile više da prijavljuju zlostavljanje.
Zloupotrebe novog Zakona će biti moguće, pa će i zato biti važna dobra saradnja svih strana. Milena Avramović kaže da se i do sada dešavalo da maloletnici prijave roditelje, često nesvesni posledica, a u želji da dobiju veću slobodu. Međutim, kako za nasilje nad maloletnicima ne postoje uslovne kazne, već isključivo kazne zatvora, pokaju se kada vide moguće posledice.
Članovi porodice imaju pravo da uskrate svedočenje, čak i ako su u postupku dokazivanja dali iskaz, on se na glavnom pretresu ne može koristiti ukoliko odustanu. Tužilaštvo uglavnom mora da odustane kada nema saradnje žrtve.
- Bitno je da postoji rešenost žrtve da se nasilje prekine. Žrtve su često materijalno zavisne, ili zbog dece ostaju sa nasilnikom. Čitav državni aparat se pokreće kako bi se žrtvi pomoglo i one bi to trebale da imaju u vidu. Nekada članovi porodice ne žele da nasilnik krivično odgovara, nego samo da ode na lečenje, ako se radi o zavisniku od alkohola ili droga. Međutim, jedini mehanizam za to je da se pokrene krivični postupak, objašnjava Milena Avramović.
Ružna statistika
Prošle godine su u porodičnom nasilju ubijene 34 žene, a većina je nasilje prijavljivala ranije. Savetovalištu za borbu protiv nasilja u porodici javilo se 3.500 žena. Statistika kaže da svaka treća žena u Srbiji doživi neki vid nasilničkog ponašanja.
Centru za socijalni rad u Šapcu 2014. godine prijavljeno je 248 slučajeva nasilja u porodici, 2015. godine 248 slučajeva, a do kraja oktobra ove godine čak 223.