Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(25. novembar 2010.)
MIHAILO BATA BOŽANIĆ - NEKAD I SAD

PREDSEDNIK PO VOLjI GRAĐANA

U seriji tekstova pod naslovom “Gde su, šta rade“, “Glas Podrinja“ donosi priče o ljudima koji su svojom delatnošću doprineli razvoju ovog kraja ( 15 )
Rođen u Šipurskim Livadama, šabačkom predgrađu, 1926. godine od majke Soke i oca Milana, Mihailo, kao srednje dete u porodici u kojoj su bili još i sestra Ljubica i brat Luka. Zna da su se Božanići doselili iz Like, iz Korenice 1921. godine i kaže da nije slučajnost što su baš Šabac izabrali, hteli su posle rata da se nastane južno od Save, kako bi izbegli eventualnu ponovnu mobilizaciju u neku drugu vojsku sem srpske kako je to bilo u prvom ratu.
- Očeva odluka je bila da bude u Srbiji a ne u delu Srbije. I što s mene tiče, ja mu kažem dvaput hvala, prvo što nisam doživeo ustaštvo i drugo i ovaj sad rat, svi moji koji su ostali tamo, da bi preživeli raselili su se po svetu.
Osnovnu školu i gimnaziju Mihailo je završio u Šapcu, Ekonomski fakultet u Beogradu. Još u septembru 1944. godine otišao je u Narodno-oslobodilačku vojsku, dobrovoljno sa svega 18 godina i kako kaže, priključio se iz patriotizma pošto tada nije bio politički angažovan. Do 1950. godine bio je u vojnoj službi ali je shvatio da to nije za njega, vratio se u Šabac, počeo da radi u “Šapčanki“, kasnije bio načelnik za privredu u Opštini, kasnije je bio finansijski direktor poljoprivrednog kombinata sve do 1967. godine. Potom je izabran u Opštinu za zamenika predsednika, na tom mestu bio do 1969. kada je izabran za predsednika i na toj funkciji ostao do 1974. godine. Potom je osam godina bio rukovodilac Fonda zdravstva za Podrinsko-kolubarski region a onda četiri godine bio potpredsednik Regionalne skupštine, odakle je otišao u penziju.
Po njegovom izgledu ne bi se reklo da pripada starijoj generaciji, po vedrom duhu i zdravom razumu bliži je mladosti, a po čvrstom stavu ostao je dosledan onome što je od roditelja nasledio i čemu ga je život učio.
Mihailo, ili Bata, kako ga Šapčani više poznaju, čovek je bogatog životnog i radnog iskustva. Brojna radna mesta i funkcije na kojima se nalazio doprinela su samo obogaćivanju ličnih stavova a ono što je na tim mestima radio pamti se po dobru. Zato s pravom može da priča o firmama koje su nekada bile ugledne a danas se samo pominju. Jedna od njih je “Šapčanka“.
Za vreme rata Nemci su formirali postrojenje za takozvano pulpiranje voća, na lokaciji preko puta železničke stanice gde je sada tržni centar. To voće su konzervisali i tako slali za Nemačku. Posle oslobođenja vlast je prihvatila tu proizvodnju i razvila se u fabriku uglednu u jugoslovenskim razmerama. “Šapčanka“ je u velikim količinama izvozila godinama za Ameriku koncentrat od kupine, i to šumske. Kada je formiran veliki kombinat AIK “Šabac“, bilo je lepo zamišljeno da poljoprivredna preduzeća proizvode voće i povrće koje je potrebno za preradu, naprimer, graškom je “Šapčanka“ snabdevala pola jugoslovenske armije. Imala je ugled u zemlji, u Evropi ali i svetu, izvozila i za Ameriku i za Rusiju. A za to što se posle desilo ne postoji objašnjenje, ja bar nemam neko suvislo objašnjenje koje bi se moglo shvatiti. Ne samo “Šapčanka“, pogledajte “Zorku“ šta je ostalo, poljoprivredni kombinat...nestalo je mnogo toga.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa