POSLEDICE PADA KUPOVNE MOĆI
ŽIVOT NA ODLOŽENO
Osnovne životne namirnice, zbog pada standarda, građani sve češće nabavljaju na poček tri do četiri meseca. Više od trećine prometa, naročito u velikim trgovinskim lancima ostvaren je na ovaj način
Zahvaljujući čekovima i platnim karticama, čak 40 odsto građana uspeva da preživi ovo ekonomsko nevreme. Prema tvrdnjama trgovaca, naročito u supermarketima, više od trećine računa dospeva na naplatu tek za tri ili četiri meseca. Na drugoj strani, mnogi građani uspevaju da dođu do osnovnih životnih namirnica kupovinom na odloženo.
- Živim na kredit i to je jedini način da obezbedim osnovne potrebe četvoročlane porodice, kaže ““ Uroš Milošević koga smo sa punim kesama zatekli ispred šabačkog “Intereksa“. Vidite, kupio sam sredstva za higijenu, pelene deci, mleko za mesec dana. Drugačije ne bih mogao. Platiću ovo tek za tri meseca. Eto, kako živimo. Teško je prihvatiti činjenicu da ni prašak za veš ne bih mogao da kupim bez kreditne kartice. Sretni ljudi kupuju na kredit automobile i nameštaj, a mi hleb mleko, sapun.
U trgovinama, naročito onim velikim, kupovina na odloženo plaćanje je svakodnevna i na nju otpada više od trećine prometa. Trgovci kažu da ove godine promet konstantno ima pad i da nije pazara sa kreditnim karticama i čekovima mnogi bi morali da zatvore radnje, kako prehrambenih proizvoda, tako i ostale robe.
Sve što mi je bilo potrebno deci za školu nabavila sam na kredit. Drugačije ne bih mogla. Stanje je takvo da više nemam od koga da pozajmim ni 1.000 dinara. Svima je teško i sve je veći broj ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, iako su odrekli mnogo čega, kaže Milena Panajotović, radnica u jednoj pecivarskoj radnji. Što je najteže, ne vidi se kraj ovim našim mukama.
- Živim na kredit i to je jedini način da obezbedim osnovne potrebe četvoročlane porodice, kaže ““ Uroš Milošević koga smo sa punim kesama zatekli ispred šabačkog “Intereksa“. Vidite, kupio sam sredstva za higijenu, pelene deci, mleko za mesec dana. Drugačije ne bih mogao. Platiću ovo tek za tri meseca. Eto, kako živimo. Teško je prihvatiti činjenicu da ni prašak za veš ne bih mogao da kupim bez kreditne kartice. Sretni ljudi kupuju na kredit automobile i nameštaj, a mi hleb mleko, sapun.
U trgovinama, naročito onim velikim, kupovina na odloženo plaćanje je svakodnevna i na nju otpada više od trećine prometa. Trgovci kažu da ove godine promet konstantno ima pad i da nije pazara sa kreditnim karticama i čekovima mnogi bi morali da zatvore radnje, kako prehrambenih proizvoda, tako i ostale robe.
Sve što mi je bilo potrebno deci za školu nabavila sam na kredit. Drugačije ne bih mogla. Stanje je takvo da više nemam od koga da pozajmim ni 1.000 dinara. Svima je teško i sve je veći broj ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, iako su odrekli mnogo čega, kaže Milena Panajotović, radnica u jednoj pecivarskoj radnji. Što je najteže, ne vidi se kraj ovim našim mukama.
Najnoviji broj
25. april 2024.
