72. GODIŠNjICA „GLASA PODRINjA“
VELIČINA PISANjA O MALOM
Poštovani čitaoci, vaš i naš „Glas Podrinja“ sutra slavi 72. rođendan. Iz godine u godinu ovim povodom podsećamo se 16. decembra 1944. godine, kada se na ulicama oslobođenog Šapca pojavio prvi broj lista i time označio početak novije ere šabačkog novinarstva. Navodimo velikane pera i dešavanja koja su danas već predmet istorije. Sećamo se velikih uspeha i patnji minulih vremena sačuvanih na požutelim stranama.
Negde u „sferi neponovljivog“ ostaju novinarske priče kao tadašnji svetionici širokim narodnim masama na putu ka prosperitetu, potom, hronike ratnih dešavanja, tranzicionih izazova i onoga što živimo danas, a što će neke nove generacije već nekako sociološki imenovati.
No, ovog trenutka, iako gazimo osmu deceniju, nećemo “čeprkati” po istoriji, već ćemo samo zahvaliti prošlosti i naoružani tradicijom koja nam je i u najturbulentnijim vremenima omogućila trajanje, hrabro krenuti ka budućnosti. U vremenu u kojem mnogi pesimično predviđaju krah štampanog novinarstva mi vidimo mogućnost.
Naime, upravo u eri globalnih medija i gubljenja granica privatnosti, lokalni listovi treba da pokažu svoju snagu. Veličinu pisanja o malom. Tkanjem priča o našim običnim-neobičnim sugrađanima, uspesima klinaca iz komšiluka, sportskim dostignućima, svakodnevnim problemima, izazovima i rešenjima koja čine život, evidentiranjem svake posete roda Šabačkom porodilištu, uz adekvatnu, savremenu tehničku opremu lista, stvaramo priliku da postanemo raritetno izdanje gradskog albuma uspomena. Nezaobilazno porodično štivo koje se voli i čuva.
Naš put ka budućnosti je jasno trasiran, no da bismo njime sigurno koračali neophodna nam je vaša podrška. Preko potrebno nam je vaše poverenje, koje nije izostalo ni prethodnih godina, ali i strpljenje za eventualne propuste i greške. Zato vas pozivamo da u danima pred nama uzmete aktivnog učešća u kreiranju lista, šaljete nam predloge, sugestije i kritike, jer samo uz vas naši dragi čitaoci možemo da budemo sigurni da ćemo uspeti da uđemo i u drugi vek trajanja.
Radivoj Kostadinović
- Ja sam namenski čitalac. Pratim oglase za radna mesta, da li će se otvoriti fabrika i kada. Pratim ono što me zanima, ali na kraju, lokalne novine tome i služe.
Raduško Janković
- Redovno čitam “Glas Podrinja” duže od 35 godina. Tužno je, ali uglavnom svi prvo pogledamo umrlice. Naravno, čitam i šta se dešava u Šapcu, šta se gradi, šta radi gradonačelnik. Neki kutak bi trebalo odvojiti za stare Šapčane i neke zanimljive anegdote.
Nedeljko Pešić
- Kao Šapčanin volim da čitam lokalne novine. Najviše me zanima sport i najradije čitam o “Mačvi” i njihovim rezultatima. Inače, ništa ne bih menjao. Za jedne lokalne novine pratite sve što je bitno.
Tamara Tanasić
- Čitam “Glas” duže vremena. Ima dosta toga zanimljivog da se pročita i ne bih ništa menjala.
Dušan Radojčin
- „Glas Podrinja” nisam čitao neko vreme i kada sam ponovo počeo da ga čitam, prijatno su me iznenadile sportske strane, mada sporta nikad dosta i moglo bi da ga bude još više. Pored toga, voleo bih da čitam kod vas i neke putopise.
Negde u „sferi neponovljivog“ ostaju novinarske priče kao tadašnji svetionici širokim narodnim masama na putu ka prosperitetu, potom, hronike ratnih dešavanja, tranzicionih izazova i onoga što živimo danas, a što će neke nove generacije već nekako sociološki imenovati.
No, ovog trenutka, iako gazimo osmu deceniju, nećemo “čeprkati” po istoriji, već ćemo samo zahvaliti prošlosti i naoružani tradicijom koja nam je i u najturbulentnijim vremenima omogućila trajanje, hrabro krenuti ka budućnosti. U vremenu u kojem mnogi pesimično predviđaju krah štampanog novinarstva mi vidimo mogućnost.
Naime, upravo u eri globalnih medija i gubljenja granica privatnosti, lokalni listovi treba da pokažu svoju snagu. Veličinu pisanja o malom. Tkanjem priča o našim običnim-neobičnim sugrađanima, uspesima klinaca iz komšiluka, sportskim dostignućima, svakodnevnim problemima, izazovima i rešenjima koja čine život, evidentiranjem svake posete roda Šabačkom porodilištu, uz adekvatnu, savremenu tehničku opremu lista, stvaramo priliku da postanemo raritetno izdanje gradskog albuma uspomena. Nezaobilazno porodično štivo koje se voli i čuva.
Naš put ka budućnosti je jasno trasiran, no da bismo njime sigurno koračali neophodna nam je vaša podrška. Preko potrebno nam je vaše poverenje, koje nije izostalo ni prethodnih godina, ali i strpljenje za eventualne propuste i greške. Zato vas pozivamo da u danima pred nama uzmete aktivnog učešća u kreiranju lista, šaljete nam predloge, sugestije i kritike, jer samo uz vas naši dragi čitaoci možemo da budemo sigurni da ćemo uspeti da uđemo i u drugi vek trajanja.
Radivoj Kostadinović
- Ja sam namenski čitalac. Pratim oglase za radna mesta, da li će se otvoriti fabrika i kada. Pratim ono što me zanima, ali na kraju, lokalne novine tome i služe.
Raduško Janković
- Redovno čitam “Glas Podrinja” duže od 35 godina. Tužno je, ali uglavnom svi prvo pogledamo umrlice. Naravno, čitam i šta se dešava u Šapcu, šta se gradi, šta radi gradonačelnik. Neki kutak bi trebalo odvojiti za stare Šapčane i neke zanimljive anegdote.
Nedeljko Pešić
- Kao Šapčanin volim da čitam lokalne novine. Najviše me zanima sport i najradije čitam o “Mačvi” i njihovim rezultatima. Inače, ništa ne bih menjao. Za jedne lokalne novine pratite sve što je bitno.
Tamara Tanasić
- Čitam “Glas” duže vremena. Ima dosta toga zanimljivog da se pročita i ne bih ništa menjala.
Dušan Radojčin
- „Glas Podrinja” nisam čitao neko vreme i kada sam ponovo počeo da ga čitam, prijatno su me iznenadile sportske strane, mada sporta nikad dosta i moglo bi da ga bude još više. Pored toga, voleo bih da čitam kod vas i neke putopise.
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
