IDEALNO, ILI MALO BOLjE
Kad u Parlament stigne državni budžet, sve “poludi”. Vlast uvek kaže “nikad bolje”. Pogotovo u odnosu na “bivše”. Opoziciji opet, i kad valja, ništa ne valja. Uostalom, takva su pravila u svim parlamentima. Mi ćemo kroz cifre, u narednoj tabeli, kroz nekoliko izabranih pozicija prihoda i rashoda u nekoliko poslednjih godina, pokušati da saznamo “istinu” o budžetu.
Šta nam prethodne cifre “kažu”. Ukupni prihodi budžeta 1.092,9, rashodi 1.162, i deficit 69,1 milijarda dinara, ili 1,7 posto BDP-a. PDV je planiran u iznosu od 466 (42,6 posto u odnosu na ukupne prihode), a akcize u iznosu od 271,4 milijarde dinara (24,8 posto u ukupnim prihodima). Nekad su PDV i akcize u ukupnim prihodima učestvovali od 46 i 15 posto(2008), 45 i 19 posto(2010), 46 i 20,5 posto(2012), 46 i 24 posto(2014) i 43 i 25 posto (prvih 10 meseci ove godine). Udeo PDV-a u ukupnim prihodima se smanjuje a akciza “dramatično” raste. Odmah se vidi da ministar zna šta “radi”. Privreda loša i u “vanrednom stanju”, pa se udeo PDV-a u ukupnim prihodima smanjio za najmanje 4 procenta. Zato su tu akcize. Koje su ugrađene u cene benzina, nafte i cigareta, od pre dve godine i struje. Još se odmah naplaćuju. Zar je onda čudno što su u odnosu na 2008.godinu povećane sa 15 na 25 posto u odnosu na ukupne prihode, ili za 67 posto. Za državu dobro, za privredu i građane loše. Važan je državni budžet, sve ostalo su “sitnice”, odgovaraju zvaničnici na činjenicu da imamo najskuplje gorivo u regionu, u čijij ceni akcize učestvuju sa oko 60 posto. Da smo sve siromašniji, pokazuju prihodi od poreza na dohodak građana (porez za “bogate”). Najviše rastu “neporeski prihodi”(takse, prodaja imovine, dividende javnih preduzeća, smanjenje zarada u javnom sektoru, donacije) od 162,6 milijardi, su sa 10, stigli do 15% u odnosu na ukupne prihode budžeta.
U rashodima, nema “revolucionarnih” promena. Plate zaposlenih su sa 26%, pale na 22%, u odnosu na ukupne rashode. Trebali su i više, da je plan otpuštanja realizovan. Transferi drugim nivoima vlasti su u stagnaciji i padu – sa 7,3% u 2012. na 6,3 % u ukupnim rashodima u planu budžeta. Transferi PIO fondu se relativno (u odnosu na ukupne rashode) relativno smanjuju, i to je nesumnjivo povoljno. Dok privreda bude mogla da “izdrži”. Subvencije javnim preduzećima i preostalim “dinosaurusima”(koji mnogo jedu, a malo daju) su planirane u iznosu od 84,4 milijarde. Malo prema potrebama, mnogo prema “obećanjima”. Najviše će “profitirati” kapitalne investicije. Ako bude tako. Planirane su i u ovoj godini, pa za sada ništa. Za otplate glavnice treba 34,8 a kamata 134 milijarde dinara, što pokazuje “alarmantno” stanje javnog duga (74% u odnosu na BDP).
Sve u svemu “šareno”. Premijer reče“ovo je prva godina od 1945.godine, da imamo takvu projekciju”. Resorni ministar dopuni “ja bih se kao ekonomista plašio da je bolje”. Druga strana, “drvlje i kamenje”. Sad je i čak i Fiskalni savet, sa Briselom i MMF-om, član “svetog trojstva”, na čije se pohvale i ohrabrenja, glavnokomadujući svakodnevno poziva, postao skeptičan. Rekoše zvanično ovog vikenda “jeste poboljšanje, ali je propuštena prilika za veći korak ka trajnom ozdravljenju”. Prvo pohvališe. Posle onih galopirajućih deficita u od Leta Dvanaestog do Četrnaestog, od oko 6 milijardi evra, u poslednje 2 godine je ušteđeno 1,3 milijarde evra, ili 4 posto BDP-a. Onda “hladan tuš”. Ne od “reformi”, već isključivo od povećanih akciza i bolje naplate poreza (50 posto), i smanjenja plata i penzija (40 posto). Ako se penzije i plate vrate na stari nivo, “ode”1,7 posto BDP-a. Javni dug ostaje na 74 posto BDP-a. Ne raste, ali i ne pada.Umesto gromoglasno najavljenog smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru za 75, posle tri godine se stiglo do 25 hiljada “prirodnog odliva”. Koji bi se penzionisao ili dobrovoljno otišao i bez “reforme”.
Na kraju, da najavimo temu za sledeći broj. Pošto više nemamo “dozvoljenih karaktera”. Uporedićemo, kroz relativne odnose (procente), budžete Grada Šapca i države. Za početak samo osnovne cifre gradskog budžeta. U okviru prihoda od 3,3 milijarde dinara dominiraju porez na zarade(1,1 milijarda), porez na imovinu(548 miliona) i državni transferi (320 miliona). U okviru rashoda od 3,2 milijarde, dominiraju plate zaposlenih (680,6), subvencije (139,1), socijalna zaštita(98), otplata glavnice kredita (110) i kamata (32 miliona dinara). Budžetski suficit je planiran na nivou od 89,9 miliona dinara, ili 2,7 posto u odnosu na ukupne prihode budžeta.
Šta nam prethodne cifre “kažu”. Ukupni prihodi budžeta 1.092,9, rashodi 1.162, i deficit 69,1 milijarda dinara, ili 1,7 posto BDP-a. PDV je planiran u iznosu od 466 (42,6 posto u odnosu na ukupne prihode), a akcize u iznosu od 271,4 milijarde dinara (24,8 posto u ukupnim prihodima). Nekad su PDV i akcize u ukupnim prihodima učestvovali od 46 i 15 posto(2008), 45 i 19 posto(2010), 46 i 20,5 posto(2012), 46 i 24 posto(2014) i 43 i 25 posto (prvih 10 meseci ove godine). Udeo PDV-a u ukupnim prihodima se smanjuje a akciza “dramatično” raste. Odmah se vidi da ministar zna šta “radi”. Privreda loša i u “vanrednom stanju”, pa se udeo PDV-a u ukupnim prihodima smanjio za najmanje 4 procenta. Zato su tu akcize. Koje su ugrađene u cene benzina, nafte i cigareta, od pre dve godine i struje. Još se odmah naplaćuju. Zar je onda čudno što su u odnosu na 2008.godinu povećane sa 15 na 25 posto u odnosu na ukupne prihode, ili za 67 posto. Za državu dobro, za privredu i građane loše. Važan je državni budžet, sve ostalo su “sitnice”, odgovaraju zvaničnici na činjenicu da imamo najskuplje gorivo u regionu, u čijij ceni akcize učestvuju sa oko 60 posto. Da smo sve siromašniji, pokazuju prihodi od poreza na dohodak građana (porez za “bogate”). Najviše rastu “neporeski prihodi”(takse, prodaja imovine, dividende javnih preduzeća, smanjenje zarada u javnom sektoru, donacije) od 162,6 milijardi, su sa 10, stigli do 15% u odnosu na ukupne prihode budžeta.
U rashodima, nema “revolucionarnih” promena. Plate zaposlenih su sa 26%, pale na 22%, u odnosu na ukupne rashode. Trebali su i više, da je plan otpuštanja realizovan. Transferi drugim nivoima vlasti su u stagnaciji i padu – sa 7,3% u 2012. na 6,3 % u ukupnim rashodima u planu budžeta. Transferi PIO fondu se relativno (u odnosu na ukupne rashode) relativno smanjuju, i to je nesumnjivo povoljno. Dok privreda bude mogla da “izdrži”. Subvencije javnim preduzećima i preostalim “dinosaurusima”(koji mnogo jedu, a malo daju) su planirane u iznosu od 84,4 milijarde. Malo prema potrebama, mnogo prema “obećanjima”. Najviše će “profitirati” kapitalne investicije. Ako bude tako. Planirane su i u ovoj godini, pa za sada ništa. Za otplate glavnice treba 34,8 a kamata 134 milijarde dinara, što pokazuje “alarmantno” stanje javnog duga (74% u odnosu na BDP).
Sve u svemu “šareno”. Premijer reče“ovo je prva godina od 1945.godine, da imamo takvu projekciju”. Resorni ministar dopuni “ja bih se kao ekonomista plašio da je bolje”. Druga strana, “drvlje i kamenje”. Sad je i čak i Fiskalni savet, sa Briselom i MMF-om, član “svetog trojstva”, na čije se pohvale i ohrabrenja, glavnokomadujući svakodnevno poziva, postao skeptičan. Rekoše zvanično ovog vikenda “jeste poboljšanje, ali je propuštena prilika za veći korak ka trajnom ozdravljenju”. Prvo pohvališe. Posle onih galopirajućih deficita u od Leta Dvanaestog do Četrnaestog, od oko 6 milijardi evra, u poslednje 2 godine je ušteđeno 1,3 milijarde evra, ili 4 posto BDP-a. Onda “hladan tuš”. Ne od “reformi”, već isključivo od povećanih akciza i bolje naplate poreza (50 posto), i smanjenja plata i penzija (40 posto). Ako se penzije i plate vrate na stari nivo, “ode”1,7 posto BDP-a. Javni dug ostaje na 74 posto BDP-a. Ne raste, ali i ne pada.Umesto gromoglasno najavljenog smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru za 75, posle tri godine se stiglo do 25 hiljada “prirodnog odliva”. Koji bi se penzionisao ili dobrovoljno otišao i bez “reforme”.
Na kraju, da najavimo temu za sledeći broj. Pošto više nemamo “dozvoljenih karaktera”. Uporedićemo, kroz relativne odnose (procente), budžete Grada Šapca i države. Za početak samo osnovne cifre gradskog budžeta. U okviru prihoda od 3,3 milijarde dinara dominiraju porez na zarade(1,1 milijarda), porez na imovinu(548 miliona) i državni transferi (320 miliona). U okviru rashoda od 3,2 milijarde, dominiraju plate zaposlenih (680,6), subvencije (139,1), socijalna zaštita(98), otplata glavnice kredita (110) i kamata (32 miliona dinara). Budžetski suficit je planiran na nivou od 89,9 miliona dinara, ili 2,7 posto u odnosu na ukupne prihode budžeta.
Najnoviji broj
18. april 2024.
