Iskustvo neiskusnog stranačnog anketara

Steva sa Trkališta traži posao i ne bira. Učinio je sve što je potrebno da bi ostvario svoju nameru. Prvi i najosnovniji korak je napravio kada se učlanio u stranku. Koju, pa u onu najveću.
Čeka tako Seva posao, i dočeka.
- Alo Stevo, ovde centrala – pozva ga umiljati ženski glas.
- Dobar dan – začudi se Steva, jer zna da nije povezan ni na jednu centralu.
- Iz centrale stranke zovem – pojasni mu isti ženski glas.
Obradova se Steva kao kada ga je pre par godina pozvala cura koja mu se svidela na randevu.
- Treba nam tvoja pomoć u prikupljanju kapilarnih glasova - reče mu ženski glas.
Kuku meni, pomisli Steva, gde njega da zovu za tako nešto kada je malokrvan.
- Dođi u centralu biće ti sve jasno – završi razgovor prijatna stranačka drugarica.
Ode Steva i ozari se kada je shvatio da njegov posao nema nikakve veze sa prikuljanjem krvnih zrnaca, već sa prebrojavanjem sigurnih glasova. Sa odličnim uspehom je završio petominutnu obuku. Rekoše mu da ne brine, da ljudi obožavaju njihovog kandidat i da će svuda da ga dočekaju raširenih ruku. Dnevnica zagarantovana, plus bonus za ispunjenje kvote, a posao je svakodnevan.
Krenu tako osokoljen Steva u posao. Na prvih nekoliko vrata gde je zazvonio – niko mu ne otvori. Kasnije mu njih nekoliko zalupiše vrata, a neki ga i oteraše tamo gde inače teraju i one druge. Jedan ga komšija, međutim, ponudi da uđe i popije kafu.
- Šta će ti, sine moj, ovaj posao? – upita ga komšija.
Reče Steva onako, više za sebe, pa eto, ali komšija nastavi.
- Samo nas laže. Kaže da živimo bolje, a čekamo već godinama. Rekao je da neće da dira nas penzionere, a prvima nam je smanjio penzije. Sinko moj, ako nam tako ide dobro, što nam ne poveća te penzije koje nam je smanjio – upita ga komšija.
Steva bi da nešto kaže, ali komšija se ne da.
- Rekao je da mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika, pa evo ga sada, skupljaš kapilare za njega. Neće ti, sinko moj, on leba dati – poruči mu komšija i doda da ga slobodno upiše u tu knjigu ako će on od toga da ima neku vajdu.
Steva se kulturno zahvali svom domaćinu, izađe iz zgrade i knjigu sa tim kapilarima baci u prvu kantu za đubre.
- Hvala lepo i prijatno – pozva centralu Steva i reče onom prijatom ženskom glasu.