Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(2. mart 2017.)
NA DNEVNOM REDU OPŠTINSKOG VEĆA KOCELjEVA SOCIJALNA ZAŠTITA I ZDRAVSTVO

BROJ KORISNIKA U PORASTU

Na prošlonedeljnoj zajedničkoj sednici opštinskog veća i UO Centra za socijalni rad istaknuto je da je u toku prošle godine evidentan porast broja korisnika usluga ove socijalne ustanove što je odraz prilika i loš društveni pokazatelj
U toku 2016. godine na aktivnoj evidenciji Centra bilo je gotovo 1,4 hiljade korisnika što je za sto više u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom. Od ukupnog broja oko 27 odsto su deca.
Prema rečima direktora Centra za socijalni rad Zorice Savić zabrinjavajući je i porast nasilja jer je u prošloj godini evidentirano 28 žrtava što je za šest više u odnosu na 2015. Kako se navodi u izveštaju značajno je povećan i broj lica sa invaliditetom.
Radovan Ranisavljević, načelnik odeljenja za opštu upravu i javne službe podsetio je da je projektom “Pomoć i nega u kući starijim i odraslim osobama” obuhvaćeno oko 120 korisnika.
–Starija lica, korisnici ovih usluga, bili su marginalizovani i usamljeni, ali su sa uslugama sada veoma zadovoljni i veoma im znači ovaj vid podrške- istakao je Ranisavljević.
Prošlogodišnje angažovanje nezaposlenih u okviru javnih radova iskorišćeno je u ovoj ustanovi za rad na terenu i stvaranje baze podataka o socijalno najugroženijim stanovnicima opštine koji zbog neinformisanosti do sada nisu bili u prilici da ostvare određena prava i usluge iz oblasti socijalne zaštite. Takođe ima i onih koji zbog određenih zakonskih prepreka nisu u mogućnosti da budu korisnici pojedinih usluga ali im se može pomoći na neki manje restriktivan način.
–Dobijeni podaci su u velikoj meri doprineli sagledavanju potreba za razvojem lokalnih usluga u zajednici i najneophodnije je nastaviti sa projektom “Pomoć i nega u kući starijim i odraslim osobama” jer je veliki broj jednočlanih i dvočlanih staračkih domaćinstava- rekla je direktor Centra i dodala da u planu aktivnosti za tekuću godinu nema radne aktivacije.
–U prošloj godini samo jedan korisnik novčane socijalne pomoći je bio radno angažovan. Ovo nije zaživelo u brojnim opštinama, te je radna aktivacija izbrisana iz plana do donošenja novog ili izmene postojećeg zakona- izjavila je Savić.
Muke zbog propisa
Koceljevački Dom zdravlja “Dr Darinka Lukić”, koji od pre decenije, nakon izdvajanja iz šabačkog zdravstvenog centra, samostalno obavlja delatnost, u toku prošle godine ostvario je suficit u poslovanju u iznosu od gotovo tri miliona dinara.
Indeks ukupno realizovanih usluga u ovoj zdravstvenoj ustanovi je preko 105 odsto i ovako visok procenat se beleži kod gotovo svih usluga sem na polju rendgenske dijagnostike gde je u odnosu na plan izvršeno samo oko deset odsto usluga.
–To je posledica toga što je radnik koji je angažovan na ovim poslovima gotovo celu godinu na bolovanju- rekla je vd direktora Doma zdravlja dr Verica Sofranić i objasnila da je plan usluga sačinjen u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Šabac na osnovu demografskih podataka, organizacione strukture i kadrovskih resursa
Članovi veća Radmila Pimić i Jovan Dimitrijević bili su nezadovoljni zbog ovakvog načina donošenja plana usluga jer su, po njihovom mišljenju, kriterijumi nerealni.
Koceljevačkom Domu zdravlja nedostaju određeni zdravstveni radnici, poput radiologa i biohemičara.
–Rezultati Doma zdravlja su sjajni ali je činjenica da se sve zdravstvene ustanove u manjim sredinama suočavaju sa ozbiljnim problemima koje mora da reši nadležno ministarstvo- smatra predsednik veća Dušan Ilinčić.
Stiče se utisak da male sredine ostaju bez lekara specijalista zbog strogih propisa, posebno broja stanovnika u opštini. Stoga Koceljeva zbog nedovoljnog broja žitelja, kao i druge lokalne samouprave ovog tipa u okruženju, nema pravo na angažovanje određenih specijalista. Jedini način da se ovakvi problemi prevaziđu jeste udruživanje dve ili više susednih opština kako bi ispunile kriterijum neophodnog broja žitelja i obezbedile rad ovih lekara jednom ili dva puta nedeljno u zdravstvenoj ustanovi. To bi, smatraju mnogi, bilo znatno isplativije i jednostavnije nego da pacijenti iz manjih sredina odlaze u veće zdravstvene ustanove kako bi ostvarili prava iz oblasti zdravstvene zaštite.
V. Bošković

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa