Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(2. март 2017.)
НА ДНЕВНОМ РЕДУ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА КОЦЕЉЕВА СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА И ЗДРАВСТВО

БРОЈ КОРИСНИКА У ПОРАСТУ

На прошлонедељној заједничкој седници општинског већа и УО Центра за социјални рад истакнуто је да је у току прошле године евидентан пораст броја корисника услуга ове социјалне установе што је одраз прилика и лош друштвени показатељ
У току 2016. године на активној евиденцији Центра било је готово 1,4 хиљаде корисника што је за сто више у поређењу са претходним извештајним периодом. Од укупног броја око 27 одсто су деца.
Према речима директора Центра за социјални рад Зорице Савић забрињавајући је и пораст насиља јер је у прошлој години евидентирано 28 жртава што је за шест више у односу на 2015. Како се наводи у извештају значајно је повећан и број лица са инвалидитетом.
Радован Ранисављевић, начелник одељења за општу управу и јавне службе подсетио је да је пројектом “Помоћ и нега у кући старијим и одраслим особама” обухваћено око 120 корисника.
–Старија лица, корисници ових услуга, били су маргинализовани и усамљени, али су са услугама сада веома задовољни и веома им значи овај вид подршке- истакао је Ранисављевић.
Прошлогодишње ангажовање незапослених у оквиру јавних радова искоришћено је у овој установи за рад на терену и стварање базе података о социјално најугроженијим становницима општине који због неинформисаности до сада нису били у прилици да остваре одређена права и услуге из области социјалне заштите. Такође има и оних који због одређених законских препрека нису у могућности да буду корисници појединих услуга али им се може помоћи на неки мање рестриктиван начин.
–Добијени подаци су у великој мери допринели сагледавању потреба за развојем локалних услуга у заједници и најнеопходније је наставити са пројектом “Помоћ и нега у кући старијим и одраслим особама” јер је велики број једночланих и двочланих старачких домаћинстава- рекла је директор Центра и додала да у плану активности за текућу годину нема радне активације.
–У прошлој години само један корисник новчане социјалне помоћи је био радно ангажован. Ово није заживело у бројним општинама, те је радна активација избрисана из плана до доношења новог или измене постојећег закона- изјавила је Савић.
Муке због прописа
Коцељевачки Дом здравља “Др Даринка Лукић”, који од пре деценије, након издвајања из шабачког здравственог центра, самостално обавља делатност, у току прошле године остварио је суфицит у пословању у износу од готово три милиона динара.
Индекс укупно реализованих услуга у овој здравственој установи је преко 105 одсто и овако висок проценат се бележи код готово свих услуга сем на пољу рендгенске дијагностике где је у односу на план извршено само око десет одсто услуга.
–То је последица тога што је радник који је ангажован на овим пословима готово целу годину на боловању- рекла је вд директора Дома здравља др Верица Софранић и објаснила да је план услуга сачињен у сарадњи са Заводом за јавно здравље Шабац на основу демографских података, организационе структуре и кадровских ресурса
Чланови већа Радмила Пимић и Јован Димитријевић били су незадовољни због оваквог начина доношења плана услуга јер су, по њиховом мишљењу, критеријуми нереални.
Коцељевачком Дому здравља недостају одређени здравствени радници, попут радиолога и биохемичара.
–Резултати Дома здравља су сјајни али је чињеница да се све здравствене установе у мањим срединама суочавају са озбиљним проблемима које мора да реши надлежно министарство- сматра председник већа Душан Илинчић.
Стиче се утисак да мале средине остају без лекара специјалиста због строгих прописа, посебно броја становника у општини. Стога Коцељева због недовољног броја житеља, као и друге локалне самоуправе овог типа у окружењу, нема право на ангажовање одређених специјалиста. Једини начин да се овакви проблеми превазиђу јесте удруживање две или више суседних општина како би испуниле критеријум неопходног броја житеља и обезбедиле рад ових лекара једном или два пута недељно у здравственој установи. То би, сматрају многи, било знатно исплативије и једноставније него да пацијенти из мањих средина одлазе у веће здравствене установе како би остварили права из области здравствене заштите.
В. Бошковић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa