SVETSKI DAN BUBREGA – 9. MART
BEZ SIMPTOMA DOK NE UZME MAHA
Prvi znaci bubrežne insuficijencije mogu da budu veoma pritajeni, dok ne dođe do poodmaklog stadijuma. Poslednje tri godine nije urađena nijedna transplantacija, ali je jedan broj pacijenata uvek pripremljen za to
Od 2006. godine drugi četvrtak u martu obeležava se kao Svetski dan bubrega. Ove godine je to 9. mart i prati ga slogan “Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”. Gojaznost povećava rizik od hipertenzije i dijabetesa koji su glavni faktori rizika za pojavu hronične bubrežne insuficijencije.
Načelnica Hemodijalize Opšte bolnice Šabac, dr Svetlana Petrović, objašnjava da su različiti uzroci pojave bolesti bubrega, kao i njihov tok, klinička slika i ishod. Kao moguće uzročnike navodi infekcije, toksine, imunološke reakcije, ali i neke metaboličke bolesti, kao i hipertenziju. Zatajenje bubrega, odnosno smanjenje njihove funkcije, može biti akutno i hronično.
Akutna i hronična slabost bubrega
Prema rečima naše sagovornice, akutno otkazivanje bubrega nastaje naglo i može biti uzrokovano vanbubrežnim događajima u organizmu, kao što su krvarenje, gubitak tečnosti, septička stanja, ali i delovanje toksina i infekcija na bubrege. Takođe, i urološka oboljenja, kao što je oboljenje prostate, mogu dovesti do akutnog bubrežnog zastoja.
- Akutna bubrežna insuficijencija može da se završi potpunim izlečenjem, ali može da nastane i oštećenje, pa čak i potpuni prestanak bubrežne funkcije. Hronična bubrežna slabost traje mnogo duže. Poremećaj u funkciji bubrega treba da postoji najmanje šest meseci da bi bolest bila dijagnostikovana kao hronična. Posle toga traje godinama i završava se terminalnim stadijumom koji podrazumeva neophodnost dijalize ili transplantacije bubrega, navodi dr Petrović.
Sve što je faktor rizika za razvoj hipertenzije i dijabetesa tipa 2 predstavlja i faktor rizika za hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Preporučuje se normalna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, dovoljan unos tečnosti i prestanak pušenja. Takođe, ne treba uzimati lekove koje ne propiše doktor jer neki lekovi mogu da budu toksični za bubrege.
-Posle 40. godine jačina glomerulacijske filtracije, odnosno sposobnosti bubrega da filtrira i izbacuje štetne materije iz organzima, opada za 1 odsto na godinu dana. Tako je kod starijih osoba glomerulacijska filtracija normalno fiziološki smanjena, navodi Svetlana Petrović.
Pritajena bolest
Prvi znaci bubrežne insuficijencije mogu da budu veoma pritajeni, dok ne dođe do poodmaklog stadijuma, kada dolazi do nedovoljnog mokrenja, javlja se mučnina i povraćanje. Naša sagovornica kaže da povećana sedimentnost, pojava eritrocita ili belančevina u nalazu urina mogu da ukažu na oboljenje bubrega. Tek kada dođe do oštećenja bubrega većeg od 50 odsto pojavljuje se povećanje uree i kreatinina u krvi.
Svetlana Petrović objašnjava da neke bolesti bubrega mogu da se zaleče, npr. neke imunološke bolesti. Mogu da se povuku, a kasnije ponovo aktiviraju.
Mali kamen, veliki problem
Kamen u bubregu nije tako veliki problem kao otkazivanje rada ovog organa. Ipak, ume da bude veoma bolan, a može dovesti i do ozbiljnih komplikacija. Uzroci za nastajanje su metaboličke prirode, ali može da bude i nedovoljno unošenje tečnosti.
- Ako je kemenčić manji od 5 mm može da se izbaci unosom dovoljne količine tečnosti. Veliko kamenje se ili lupa ili mora da se vadi operacijom. Nekada predstavlja uzrok za hronično oštećenje bubrežnih funkcija. Ponekad dolazi i do stapanja kamenja i tada mora da se izvadi ceo bubreg jer preti rizik od infekcije. Zavisi o kojoj vrsti kamena se radi, nekada se smanjuje unos mlečnih proizvoda, ne sme da se pije crni čaj, nego se preporučuju voćni, manje kafe i nikako previše soli, objašnjava dr Petrović.
Srbija je odnedavno član Eurotransplanta čime je stvorena mogućnost da veći broj pacijenata dobije neophodan organ.
Muke oko donorstva
Na odeljenju Hemodijalize Opšte bolnice Šabac uvek je između 115 i 120 pacijenata. Poslednje tri godine nije urađena nijedna transplantacija, ali je jedan broj pacijenata uvek pripremljen za to. Najmlađi pacijet ima 29 godina, i od svoje 15. je na dijalizi. Nekoliko pacijenata je tu preko 20 godina, najduže 26.
Jednom pacijentu strina želi da donira bubreg, ali potrebno je da prođe brojne komisije. Kod nas donori mogu biti krvni srodnici ili kataverični davaoci (slučaj moždane smrti). Transplantacija u konkretnom slučaju će biti moguća, ako se utvrdi da roditelji nisu odgovarajući donori.
- Zakonom je regulisano da smo svi davaoci, ali ako se porodica složi. Drugačije je npr. u Hrvatskoj i Španiji, gde su svi obavezni donori, bez obzira na saglasnost. Tamo je dozvoljeno i nesrodno donorstvo. Zbog toga je kod njih uspešnost transplantacija veoma velika, objašnjava dr Katarina Ostojić sa odeljenja Hemodijalize Opšte bolnice.
Načelnica Hemodijalize Opšte bolnice Šabac, dr Svetlana Petrović, objašnjava da su različiti uzroci pojave bolesti bubrega, kao i njihov tok, klinička slika i ishod. Kao moguće uzročnike navodi infekcije, toksine, imunološke reakcije, ali i neke metaboličke bolesti, kao i hipertenziju. Zatajenje bubrega, odnosno smanjenje njihove funkcije, može biti akutno i hronično.
Akutna i hronična slabost bubrega
Prema rečima naše sagovornice, akutno otkazivanje bubrega nastaje naglo i može biti uzrokovano vanbubrežnim događajima u organizmu, kao što su krvarenje, gubitak tečnosti, septička stanja, ali i delovanje toksina i infekcija na bubrege. Takođe, i urološka oboljenja, kao što je oboljenje prostate, mogu dovesti do akutnog bubrežnog zastoja.
- Akutna bubrežna insuficijencija može da se završi potpunim izlečenjem, ali može da nastane i oštećenje, pa čak i potpuni prestanak bubrežne funkcije. Hronična bubrežna slabost traje mnogo duže. Poremećaj u funkciji bubrega treba da postoji najmanje šest meseci da bi bolest bila dijagnostikovana kao hronična. Posle toga traje godinama i završava se terminalnim stadijumom koji podrazumeva neophodnost dijalize ili transplantacije bubrega, navodi dr Petrović.
Sve što je faktor rizika za razvoj hipertenzije i dijabetesa tipa 2 predstavlja i faktor rizika za hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Preporučuje se normalna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, dovoljan unos tečnosti i prestanak pušenja. Takođe, ne treba uzimati lekove koje ne propiše doktor jer neki lekovi mogu da budu toksični za bubrege.
-Posle 40. godine jačina glomerulacijske filtracije, odnosno sposobnosti bubrega da filtrira i izbacuje štetne materije iz organzima, opada za 1 odsto na godinu dana. Tako je kod starijih osoba glomerulacijska filtracija normalno fiziološki smanjena, navodi Svetlana Petrović.
Pritajena bolest
Prvi znaci bubrežne insuficijencije mogu da budu veoma pritajeni, dok ne dođe do poodmaklog stadijuma, kada dolazi do nedovoljnog mokrenja, javlja se mučnina i povraćanje. Naša sagovornica kaže da povećana sedimentnost, pojava eritrocita ili belančevina u nalazu urina mogu da ukažu na oboljenje bubrega. Tek kada dođe do oštećenja bubrega većeg od 50 odsto pojavljuje se povećanje uree i kreatinina u krvi.
Svetlana Petrović objašnjava da neke bolesti bubrega mogu da se zaleče, npr. neke imunološke bolesti. Mogu da se povuku, a kasnije ponovo aktiviraju.
Mali kamen, veliki problem
Kamen u bubregu nije tako veliki problem kao otkazivanje rada ovog organa. Ipak, ume da bude veoma bolan, a može dovesti i do ozbiljnih komplikacija. Uzroci za nastajanje su metaboličke prirode, ali može da bude i nedovoljno unošenje tečnosti.
- Ako je kemenčić manji od 5 mm može da se izbaci unosom dovoljne količine tečnosti. Veliko kamenje se ili lupa ili mora da se vadi operacijom. Nekada predstavlja uzrok za hronično oštećenje bubrežnih funkcija. Ponekad dolazi i do stapanja kamenja i tada mora da se izvadi ceo bubreg jer preti rizik od infekcije. Zavisi o kojoj vrsti kamena se radi, nekada se smanjuje unos mlečnih proizvoda, ne sme da se pije crni čaj, nego se preporučuju voćni, manje kafe i nikako previše soli, objašnjava dr Petrović.
Srbija je odnedavno član Eurotransplanta čime je stvorena mogućnost da veći broj pacijenata dobije neophodan organ.
Na odeljenju Hemodijalize Opšte bolnice Šabac uvek je između 115 i 120 pacijenata. Poslednje tri godine nije urađena nijedna transplantacija, ali je jedan broj pacijenata uvek pripremljen za to. Najmlađi pacijet ima 29 godina, i od svoje 15. je na dijalizi. Nekoliko pacijenata je tu preko 20 godina, najduže 26.
Jednom pacijentu strina želi da donira bubreg, ali potrebno je da prođe brojne komisije. Kod nas donori mogu biti krvni srodnici ili kataverični davaoci (slučaj moždane smrti). Transplantacija u konkretnom slučaju će biti moguća, ako se utvrdi da roditelji nisu odgovarajući donori.
- Zakonom je regulisano da smo svi davaoci, ali ako se porodica složi. Drugačije je npr. u Hrvatskoj i Španiji, gde su svi obavezni donori, bez obzira na saglasnost. Tamo je dozvoljeno i nesrodno donorstvo. Zbog toga je kod njih uspešnost transplantacija veoma velika, objašnjava dr Katarina Ostojić sa odeljenja Hemodijalize Opšte bolnice.
M.M
Najnoviji broj
18. april 2024.
