Berza

  • aero 1.055 ▼ -0,47%
  • alfa 26.500 ⚫ 0,00%
  • basb 746 ▲ 6,12%
  • dnos 3.998 ▼ -0,05%
  • enhl 600 ▼ -1,48%
  • fint 670 ▲ 2,29%
  • fito 2.800 ▼ -1,75%
  • gfom 400 ⚫ 0,00%
  • impl 3.582 ▲ 1,30%
  • jmbn 6.000 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.200 ▲ 4,76%
  • niis 739 ▼ -0,14%
  • puue 120 ▲ 3,45%
  • rso18171 106,56 ⚫ 0,00%
  • rso18174 121,49 ▲ 0,40%
  • rso19185 102,99 ▼ -1,79%
(9. mart 2017.)
ČUVENI VATERPOLISTA O TRIGLAV REGIONALNOJ LIGI, ŠAPCU I VATERPOLU

ŠABAC PUN POGODAK ZA REGION

“Godine trajanja najefektniji su dokaz opravdanosti formiranja Regionalne lige. Ulazak Šapca u RL ispostavio se kao pravi potez” uveren je u ekskluzivnom razgovoru direktor “Triglav regionalne lige”, Milivoj Bebić
Najveći poklonici vaterpola pamte ga kao strelca ključnog gola na OI 1984, obeležio je trofejni sport na ovom području, član je Kuće slavnih FINA. Danas je u sportskim funkcionerskim vodama.
VK “Šabac” ima status “čuda” ove sezone u Regionalnoj ligi. Prilika da “iz prve ruke” saznamo kako se u hrvatskoj vaterpolo javnosti gleda na rezultate ovdašnjeg kluba?
- Ulazak “Šapca” u Reginalnu ligu je pun pogodak. Oni su najprijatnije iznenađenje, a mi u organizaciji smo prezadovoljni. Dobili smo tim koji je kvalitetom, rezultatski na visokom nivou i klub koji prati veliki broj gledalaca, uz to sposoban da utakmice organizuje na najvišem nivou. VK “Šabac” je pozitivan primer promocije vaterpolo sporta.
Prema, još uvek, nezvaničnim podacima, Šapčani su i najposećeniji klub VRL A2?
- Simbioza publike i kluba je preduslov odlične atmosfere na utakmicama, ona podstiče igrače da igraju na višem nivou, postaje dodatni izvor energije, a onda dolaze i odlični rezultati. Nije ništa došlo samo od sebe, već verujem da je suština u odličnoj promociji utakmica i lige.
Timovi bivše SFRJ jedni su od najuspešnijih u Evropi. Mnogo timova su bili šampioni Evrope, još više finalisti, ima osvačaja Len kupa. Ipak je bila neophodna Regionalna liga?
- Na ovim prostorima se igra sjajan vaterpolo i to je neoboriva činjenica. Imamo uspešne klubove i reprezentativne velesile kao što su Srbija, Crna Gora i Hrvatska. Ipak, pojedinačno svaka država ima manji broj kvalitetnih ekipa i domaće lige ne pružaju dovoljno jakih mečeva. Gradovi ovog područja geografski su bliski, a troškovi puta nisu veliki u odnosu na broj kvalitetnih utakmica i benefita koje oni donose. Regionalna liga traje devet godina i ne bi toliko opstala da nema pozitivne rezultate.
Specifičnost regionalnog takmičenja su dve lige A1 i A2?
- Širenjem lige, povećan je broj klubova na čak 18, uspeli smo uključiti sve najbolje klubove, a kako nije bilo dovoljno termina za jedinstvenu ligu i kako je pretila opasnost da deo ekipa bude uskraćen za kvalitetne utakmice, deljenje u dve grupe bilo je najbolje rešenje.
Vaterpolo nikada nije bio marketinški profitabilan kao fudbal ili košarka. Kako podići interesovanje sponzora za ulaganje u ovaj sport? Da li je suviše vaterpolo oslonjen na entuzijazam ljudi, finansijera?
- Nijedan sport ne može opstati bez entuzijasta, no mi od početka imamo generalnog sponzora, osiguravajuću kompaniju “Triglav” koja je regionalno prisutna i našla je svoj marketinški interes u vaterpolu. Koristim priliku da im se zahvalim. Uvek će fudbal i košarka biti u prednosti, ali kada bi javnost bila bolje informisana o rezultatima, bilo bi više i sponzora. Ima napretka i na tom planu. Već nekoliko sezona imamo odličnu saradnju sa TV Arena Sport, raste posećenost kroz livescoring i sl. TV Arena Sport redovno prenosi dve utakmice jednog kola u odličnim terminima, pred utakmicu Lige šampiona u fudbalu. Jedino gde nismo zadovoljni je saradnja sa pisanim medijima.
Kada govorimo o organizovanosti, stabilnosti i kontinuitetu rezultata, VK “Jug” se izdvaja kao primer u regionu?
-“Jug” živi sto godina, a oduvek ga izdvaja podrška i ljubav Dubrovčana prema klubu negovana od malih nogu. Vaterpolo je u Dubrovniku sport broj jedan i uprava to poštuje vodeći računa da tim kvalitetom uvek bude u vrhu evropskog vaterpola. “Jug” je u Dubrovniku isto što i “Hajduk” u Splitu ili košarkaški klub u Zadru.
U Vašem Splitu, egzistiraju tri kluba: “Jadran”, “Mornar” i POŠK. Razvodnjava li to kvalitet ili konkurencija pomaže?
- Živeo sam blizu otvorenog plivališta POŠK–a, na plaži tzv. Firule. Tu sam provodio detinjstvo, a leti je bilo mnogo aktivnosti i vaterpolo utakmica. Tako sam zavoleo vaterpolo i sa 10, 11 godina otišao na prvi trening. Danas svaki od tri kluba ima svoje otvoreno plivalište i prednost Splita je postojanje tri kluba. “Jadran” postoji od 1919. POŠK od 1937. a “Mornar” od 1945. Duga tradicija pokazuje da traju sa razlogom. Jedan drugog čine jačim. Čim se jedan izdvoji, svi najbolji pređu tu i tako su “Jadran” i POŠK došli do “krova” Evrope. Opet, zahvaljujući tri kluba, naš sport trenira mnogo dece, treniraju, igraju, a mi dobijamo široku bazu koja bi nestala kada bi se svi ujedinili u jedan klub.
Za kraj ćemo pomenuti reprezentacije. Da li je Srbija iz prethodne godine najbolja selekcija svih vremena po Vašem mišljenju?
- Delovaće da izbegavam odgovor, ali zaista nije tako. Teško je upoređivati ekipe iz različitih perioda. Neosporno je najuspešnija i jedna od najboljih jer je osvojila sve i stalno je u vrhu. Svako vreme nosi neke specifičnosti, napredak, tehnologiju, pravila. Ima Srbija nekoliko vanserijskih pojedinaca, a bilo ih je i u prethodnim reprezentacijama Srbije. Ne bih izdvajao imena, samo zbog toga što ću nekoga nenamerno izostaviti.
Da li je Regionalna liga ispunila sva očekivanja?
Apsolutno. Do pre nekoliko godina prvih šest klubova iz RL učestvovalo je u Ligi šampiona koja je brojala 12 klubova, plus “Pro Reko”, nekadašnji učesnik Regionalne lige. Sada kada pridodamo Partizan i C. Zvezdu timove koji su do skoro bili u vrhu Evrope, možemo reći da je kroz našu ligu prošlo 9 od 12 najboljih klubova sveta. Teško je nabrojati učesnike F4 i F6 Evropske lige. O igračima ne treba ni govoriti.

Gubi li vaterpolo na popularnosti u svetu u odnosu na vreme kada ste Vi igrali? Spominjala se čak i mogućnost značajnih promena pravila kako bi vaterpolo bio popularan za gledaoce?
Izgubio je, sigurno, na popularnosti u nekim državama. Istina je da nismo pratili trendove, kao što su uspešno radili fudbal, košarka, rukomet, delimično i odbojka. Konkurencija je velika, ne samo u sportu, gde ima mnogo više sportova nego ranije, već i u drugim društvenim aktivnostima koje se dešavaju i privlače gledaoce. Promena pravila je poslednje što treba da se uradi kako bi se povećala popularnost. Smatram mnogo delotvornijim produženje klupske sezone, podizanje kvaliteta stručnog kadra i kod nas i u svetu. Treba razmotriti i delimični ulazak u otvorene bazene tokom ranog leta. Ima još mnogo toga što treba uraditi pre promene pravila.
D. Blagojević

Najnoviji broj

13. februar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa