KOLIKO SMO DALEKO OD EVROPSKIH INTEGRACIJA
UPITNIK JE STIGAO!
Kada je sredinom prošle nedelje Štefan File, evropski komesar za proširenje došao u Beograd i uručio Mirku Cvetkoviću, predsedniku srpske Vlade Upitnik Evropske komisije na koji Srbija treba da odgovori kako bi mogla da počne pregovore o članstvu u Evropskoj Uniji, domaća javnost je od tog događaja napravila medijsko čudo nad čudima. Maltene, stvorena je slika da je Upitnik Evropske Komisije ulaznica za evropski raj i mi samo treba da tu ulaznicu pokažemo, prekoračimo prag i krupnim koracima, uspravni i dostojanstveni, uđemo među našu evropsku braću i zasednemo za punu sofru ića i pića. Blago nama!
Nije neophodno biti evroskeptik da bi se postavila pitanja: koliko je to stvarno tako, i koliko smo činom birokratske procedure, koja podrazumeva i zvanično uručivanje Upitnika, zaista bliži „rajskoj“ Evropi, koliko je Evropa kojoj težimo raj, šta nas tamo čeka i, konačno, kad ćemo prekoračiti evropski prag. Potrebno je samo biti razmuman i racionalan, pa shvatiti da je Srbiji uručivanjem Upitnika stavljeno teško breme na umorna pleća, koje mora nositi uzbrdicom, ako želi da stigne do vrha koji se zove „evropski standard“.
Na putu do tog vrha, Srbija treba da odgovori na 2483 pitanja. Taj put „od 2483 milje“ je dug, krivudav i težak i Srbija ga mora preći. Mora, ako želi da se priključi evropskoj porodici. A sudeći po javnom mnjenju koje je u Srbiji formirano, reklo bi se da želi svim srcem!
Iza te „zakukuljene“ i zamagljene predstave o evropskoj perspektivi Srbije krije se, izvesno, velika rabota koju ova zemlja, njene institucije i svi njeni ljudi moraju obaviti da bi cilj bio ostvaren. Mora se, hteli to priznati ili ne, uraditi sve ono što godinama i decenijama nismo uradili. I nije tu dovoljno samo usaglasiti našu normativu sa evropskim propisima, mada je to jedan od preduslova. Zakone dakle treba prilagoditi evropskim, ali ih treba i primenjivati.
Nije neophodno biti evroskeptik da bi se postavila pitanja: koliko je to stvarno tako, i koliko smo činom birokratske procedure, koja podrazumeva i zvanično uručivanje Upitnika, zaista bliži „rajskoj“ Evropi, koliko je Evropa kojoj težimo raj, šta nas tamo čeka i, konačno, kad ćemo prekoračiti evropski prag. Potrebno je samo biti razmuman i racionalan, pa shvatiti da je Srbiji uručivanjem Upitnika stavljeno teško breme na umorna pleća, koje mora nositi uzbrdicom, ako želi da stigne do vrha koji se zove „evropski standard“.
Na putu do tog vrha, Srbija treba da odgovori na 2483 pitanja. Taj put „od 2483 milje“ je dug, krivudav i težak i Srbija ga mora preći. Mora, ako želi da se priključi evropskoj porodici. A sudeći po javnom mnjenju koje je u Srbiji formirano, reklo bi se da želi svim srcem!
Iza te „zakukuljene“ i zamagljene predstave o evropskoj perspektivi Srbije krije se, izvesno, velika rabota koju ova zemlja, njene institucije i svi njeni ljudi moraju obaviti da bi cilj bio ostvaren. Mora se, hteli to priznati ili ne, uraditi sve ono što godinama i decenijama nismo uradili. I nije tu dovoljno samo usaglasiti našu normativu sa evropskim propisima, mada je to jedan od preduslova. Zakone dakle treba prilagoditi evropskim, ali ih treba i primenjivati.
Najnoviji broj
18. april 2024.
