U BIBLIOTECI ŠABAČKOJ REALIZOVANA REPUBLIČKA AKCIJA „NEGUJMO SRPSKI JEZIK“
KULTURA JE DOMAĆIN U ŠAPCU
„Srbija je jedan organizam, jedna celina, jedno društvo od severa do juga, od istoka do zapada i mi želimo da ta realna kulturna zona bude prožeta istim nadahnućem, investicijama u objekte i zaštitu materijalnog nasleđa, savremeno stvaralaštvo, književno stvaralaštvo“, rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević
Izložba postera „Negujmo srpski jezik“ deo je istoimene akcije koje je Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo s ciljem da se skrene pažnja na jezičke nedoumice u standardnoj upotrebi, ali i da se malo više povede računa o lepoti govora, izražavanja, i kod građana i kod medija. Ona je ubrzo proširena na celu Srbiju tako da je prošlog petka u Biblioteci šabačkoj dobila i veći okvir od prezentacije postera i plakata.
- Kada je reč o jeziku i značaju jezika i savremenog stvaralaštva i negovanja kulture čitanja, ovde u gradu Janka Veselinovića, Laze Lazarevića, Oskara Daviča, Duška Kovačevića, Mihaila Đurovića, posao je dosta olakšan. Očigledno, da je ovo sredina koja je dala veliki doprinos srpskoj kulturi. Prema tome, kultura je domaćin u Šapcu, a ne gost – rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
U skladu sa poetikom izložbe, gde se uglavnom u rukama poznatih i istaknutih ličnosti iz svih sfera drži Pravopis i Gramatika, direktorka Bibioteke šabačke Sonja Bokun Đinić obratila se ministru i okupljenima sa knjigom Stanislava Vinavera „Jezik naš nasušni“.
- Izabrala sam ovu knjigu jer mi znamo da naš narod kaže „hleb naš nasušni“, a Vinaver dodaje „jezik naš nasušni“. Mi kao ustanova trudimo se najviše što možemo da negujemo kulturu čitanja. Na taj način negujemo kulturu govora i jezika. Naša Biblioteka ove godine slavi punih sto sedamdeset godina. Istorija je počastila da ima za vršnjake „Gorski vijenac“, „Rat za srpski jezik i pravopis“, „Pesme“ Branka Radičevića, prevod Starog i Novog zavjeta. Sve nas ta tradicija i naša misija obavezuju da budemo u službi kulture i jezika i čitanja, našeg pisma. Hleb naš nasušni, knjigu našu nasušnu, jezik, treba da čuvamo jer narod se izražava kroz svoju kulturu, a bez mišljenja o kulturi na maternjem jeziku, pismu nema ni nacionalne kulture – istakla je direktorka.
Bitan element kulturne politike je i podsticanje izdanja na ćirilici, tako da će se, po rečima ministra Vukosavljevića, Ministarstvo kulture potruditi da na što bolji način afirmiše njenu upotrebu, korišćenje, u cilju zaštite našeg pisma. Strategija kulturnog razvoja uskoro će biti dostupna javnosti, a jedan od prioriteta je i rešavanje pitanja decentralizacije.
- Smatramo da je to jedno od ključnih pitanja razvoja kulture u državi. Svaki naš grad, svako naseljeno mesto mora da diše dahom kulture. Iz ugla kulturne politike gledano Srbija je jedan organizam, jedna celina, jedno društvo od severa do juga, od istoka do zapada i mi želimo da ta realna kulturna zona bude prožeta istim nadahnućem, investicijama u objekte i zaštitu materijalnog nasleđa, savremenog stvaralaštva, književnog stvaralaštva. Bavimo se i medijima. Obeshrabrivaćemo drugu vrstu procesa koja se tiče skaradnog govora, govora mržnje, nepristojnih i vulgarnih sadržaja – poručio je ministar Vukosavljević.
NEGUJEMO NAŠU KULTURNU TRADICIJU
Tokom protekle tri godine grad Šabac je na različitim konkursima Ministarstva kulture dobio 36 miliona dinara. Prošle godine, za projekat „Gradovi u fokusu“ opredeljeno je devet miliona dinara za obnovu Sinagoge.
- Generalno svi projekti koji su sada u toku zapravo su usmereni u jednom cilju, a to je da negujemo našu kulturnu tradiciju i da nas kultura opredeli za budućnost. Činjenica je da je ovo jedan od gradova koji odvaja najviše novca za kulturu u Srbiji. Mi želimo da nastavimo u tom smeru jer smo sigurni da možemo ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu, pa čak i u Evropi, da budemo jedan mali epicentar kulturne delatnosti. Siguran sam da će grad Šabac i kroz projekat „Eureka, otkrili smo Šabac“, uz kvalitetnu podršku i Ministarstva kulture moći da izraste upravo u ono što smo mi zamislili – rekao je gradonačelnik Nebojša Zelenović.
PRATEĆI PROGRAM
Književni program za decu od četvrtog do petog razreda „Likovi iz srpskog“ u kome su učestvovali pesnici Dejan Aleksić i Vladimir Andrić, predstava Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ iz Beograda „Igrajmo se rečima“ pod rukovodstvom glumca Svetislava Goncića, koji je ujedno i član Odbora za akciju „Negujmo srpski jezik“, radionica za decu šestog i sedmog razreda Biblioteke grada Beograda „Negujmo srpski jezik“ i večernja književna tribina „Čas na srpskom jeziku“ u kojoj su učestvovali prof. dr Dragan Stanić, u svetu umetnosti poznatiji kao Ivan Negrišorac, pesnik i predsednik Matice srpske, književnik Vladimir Kecmanović i dr Dragan Hamović, član Odbora akcije „Negujmo srpski jezik“, koji je vodio razgovor, obogatili su celodnevni program.
- Kada je reč o jeziku i značaju jezika i savremenog stvaralaštva i negovanja kulture čitanja, ovde u gradu Janka Veselinovića, Laze Lazarevića, Oskara Daviča, Duška Kovačevića, Mihaila Đurovića, posao je dosta olakšan. Očigledno, da je ovo sredina koja je dala veliki doprinos srpskoj kulturi. Prema tome, kultura je domaćin u Šapcu, a ne gost – rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
U skladu sa poetikom izložbe, gde se uglavnom u rukama poznatih i istaknutih ličnosti iz svih sfera drži Pravopis i Gramatika, direktorka Bibioteke šabačke Sonja Bokun Đinić obratila se ministru i okupljenima sa knjigom Stanislava Vinavera „Jezik naš nasušni“.
- Izabrala sam ovu knjigu jer mi znamo da naš narod kaže „hleb naš nasušni“, a Vinaver dodaje „jezik naš nasušni“. Mi kao ustanova trudimo se najviše što možemo da negujemo kulturu čitanja. Na taj način negujemo kulturu govora i jezika. Naša Biblioteka ove godine slavi punih sto sedamdeset godina. Istorija je počastila da ima za vršnjake „Gorski vijenac“, „Rat za srpski jezik i pravopis“, „Pesme“ Branka Radičevića, prevod Starog i Novog zavjeta. Sve nas ta tradicija i naša misija obavezuju da budemo u službi kulture i jezika i čitanja, našeg pisma. Hleb naš nasušni, knjigu našu nasušnu, jezik, treba da čuvamo jer narod se izražava kroz svoju kulturu, a bez mišljenja o kulturi na maternjem jeziku, pismu nema ni nacionalne kulture – istakla je direktorka.
Bitan element kulturne politike je i podsticanje izdanja na ćirilici, tako da će se, po rečima ministra Vukosavljevića, Ministarstvo kulture potruditi da na što bolji način afirmiše njenu upotrebu, korišćenje, u cilju zaštite našeg pisma. Strategija kulturnog razvoja uskoro će biti dostupna javnosti, a jedan od prioriteta je i rešavanje pitanja decentralizacije.
- Smatramo da je to jedno od ključnih pitanja razvoja kulture u državi. Svaki naš grad, svako naseljeno mesto mora da diše dahom kulture. Iz ugla kulturne politike gledano Srbija je jedan organizam, jedna celina, jedno društvo od severa do juga, od istoka do zapada i mi želimo da ta realna kulturna zona bude prožeta istim nadahnućem, investicijama u objekte i zaštitu materijalnog nasleđa, savremenog stvaralaštva, književnog stvaralaštva. Bavimo se i medijima. Obeshrabrivaćemo drugu vrstu procesa koja se tiče skaradnog govora, govora mržnje, nepristojnih i vulgarnih sadržaja – poručio je ministar Vukosavljević.
Tokom protekle tri godine grad Šabac je na različitim konkursima Ministarstva kulture dobio 36 miliona dinara. Prošle godine, za projekat „Gradovi u fokusu“ opredeljeno je devet miliona dinara za obnovu Sinagoge.
- Generalno svi projekti koji su sada u toku zapravo su usmereni u jednom cilju, a to je da negujemo našu kulturnu tradiciju i da nas kultura opredeli za budućnost. Činjenica je da je ovo jedan od gradova koji odvaja najviše novca za kulturu u Srbiji. Mi želimo da nastavimo u tom smeru jer smo sigurni da možemo ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu, pa čak i u Evropi, da budemo jedan mali epicentar kulturne delatnosti. Siguran sam da će grad Šabac i kroz projekat „Eureka, otkrili smo Šabac“, uz kvalitetnu podršku i Ministarstva kulture moći da izraste upravo u ono što smo mi zamislili – rekao je gradonačelnik Nebojša Zelenović.
Književni program za decu od četvrtog do petog razreda „Likovi iz srpskog“ u kome su učestvovali pesnici Dejan Aleksić i Vladimir Andrić, predstava Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ iz Beograda „Igrajmo se rečima“ pod rukovodstvom glumca Svetislava Goncića, koji je ujedno i član Odbora za akciju „Negujmo srpski jezik“, radionica za decu šestog i sedmog razreda Biblioteke grada Beograda „Negujmo srpski jezik“ i večernja književna tribina „Čas na srpskom jeziku“ u kojoj su učestvovali prof. dr Dragan Stanić, u svetu umetnosti poznatiji kao Ivan Negrišorac, pesnik i predsednik Matice srpske, književnik Vladimir Kecmanović i dr Dragan Hamović, član Odbora akcije „Negujmo srpski jezik“, koji je vodio razgovor, obogatili su celodnevni program.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
