PUTOVANjA ZA VEĆINU PENZIONERA NEDOSANjANI SAN
DUBINA DžEPA ODREĐUJE DESTINACIJU
Izleti, besplatne rehabilitacije u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima PIO fonda, vaučeri od 5.000 dinara, odmarališta pojedinih organizacija, mogućnosti za beg iz svakodnevice. Letovanja skuplja varijanta koju mali broj uspe da organizuje u svojoj ličnoj režiji
Na izmaku zime mnogi počinju da razmišljaju o destinacijama za letovanje. Štednja uz odricanja ubrzo se zaboravi kada se „dočepate“ sunčane plaže i osvežavajućeg morskog povetarca. Ipak, za većinu penzionera ova slika je nedosanjani san. Mala primanja, borba za svakodnevno preživljavanje uz sve siromašniju potrošačku korpu, nekako potisne čak i snove o odmoru. Razonoda i relaksacija potraži se na drugoj strani.
- Mislim da većina od nas može da izdvoji za izlete. Kod nas u Gerontološkom klubu godišnje napravimo do dvadesetak izleta. Ide se na bazen, u obilazak manastira i značajnijih istorijskih mesta. I u Gradskom udruženju penzionera napuni se autobus kada se krene na izlete. Mislim da nije u pitanju toliko nedostatak novčanih sredstava koliko izvesna lenjost. Mnogima je lakše da sede u kućama nego da izađu, druže se – kaže penzioner Dušan Babić.
Jedna od mogućnosti koja se penzionerima pruža, pored besplatnih rehabilitacija u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima PIO fonda, su i vaučeri od 5.000 dinara. Tako se u ponudi Gradske organizacije penzionera grada Šapca za sedam punih pansiona u Soko banji uz vaučer od 5.000 dinara doplaćuje još 6.200 dinara.
- Zainteresovanih će verovatno biti kako kod nas u Klubu, tako i u Gradskom udruženju. Cene su prihvatljive za nas penzionere – dodaje Babić.
Za Milorada Lukića, penzionera od 1995. godine, izleti su „lep vid druženja“.
- Teško je izdvojiti određena sredstva za letovanja i zimovanja ali u okviru svojih mogućnosti uspem da odem na izlete koji se organizuju. Volim da odem u Petnicu, Dvorove, na Divčibare. Idem redovno, maltene inventarski, kad god se organizuje. Provodim ovde više vremena nego kod kuće – dodaje Milorad.
Za one malo srećnije ili organizovanije izdvajanje za letovanje kreće već tokom zimskog perioda.
- Većini penzionera drugi vidovi odmora su nedostupni ali nas je dvoje. Imamo dve penzije. Ako hoću negde da idem u julu ili avgustu znam još u toku zime. Uvek i prištediš neki dinar i pripremiš se. Godinama smo išli u Grčku. Znala sam da uplatim u januaru-februaru za odlazak krajem juna. Išli smo i u septembru. Najlepši odmor mi je bio jedne godine u Paraliji i to od 11. septembra. Vreme predivno, vetrić samo ćarlija, sunce nije prejako. Uživali smo. Kako sam radila u SUP-u koristim odmaralište MUP-a u Vrnjačkoj banji koje je vrlo povoljno za penzionere. Takođe imaju svoje odmaralište i na Zlatiboru. Kad znate šta hoćete uvek ste na vreme spremni – ističe Draga Tovarović.
- Mislim da većina od nas može da izdvoji za izlete. Kod nas u Gerontološkom klubu godišnje napravimo do dvadesetak izleta. Ide se na bazen, u obilazak manastira i značajnijih istorijskih mesta. I u Gradskom udruženju penzionera napuni se autobus kada se krene na izlete. Mislim da nije u pitanju toliko nedostatak novčanih sredstava koliko izvesna lenjost. Mnogima je lakše da sede u kućama nego da izađu, druže se – kaže penzioner Dušan Babić.
Jedna od mogućnosti koja se penzionerima pruža, pored besplatnih rehabilitacija u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima PIO fonda, su i vaučeri od 5.000 dinara. Tako se u ponudi Gradske organizacije penzionera grada Šapca za sedam punih pansiona u Soko banji uz vaučer od 5.000 dinara doplaćuje još 6.200 dinara.
- Zainteresovanih će verovatno biti kako kod nas u Klubu, tako i u Gradskom udruženju. Cene su prihvatljive za nas penzionere – dodaje Babić.
Za Milorada Lukića, penzionera od 1995. godine, izleti su „lep vid druženja“.
- Teško je izdvojiti određena sredstva za letovanja i zimovanja ali u okviru svojih mogućnosti uspem da odem na izlete koji se organizuju. Volim da odem u Petnicu, Dvorove, na Divčibare. Idem redovno, maltene inventarski, kad god se organizuje. Provodim ovde više vremena nego kod kuće – dodaje Milorad.
Za one malo srećnije ili organizovanije izdvajanje za letovanje kreće već tokom zimskog perioda.
- Većini penzionera drugi vidovi odmora su nedostupni ali nas je dvoje. Imamo dve penzije. Ako hoću negde da idem u julu ili avgustu znam još u toku zime. Uvek i prištediš neki dinar i pripremiš se. Godinama smo išli u Grčku. Znala sam da uplatim u januaru-februaru za odlazak krajem juna. Išli smo i u septembru. Najlepši odmor mi je bio jedne godine u Paraliji i to od 11. septembra. Vreme predivno, vetrić samo ćarlija, sunce nije prejako. Uživali smo. Kako sam radila u SUP-u koristim odmaralište MUP-a u Vrnjačkoj banji koje je vrlo povoljno za penzionere. Takođe imaju svoje odmaralište i na Zlatiboru. Kad znate šta hoćete uvek ste na vreme spremni – ističe Draga Tovarović.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
