OPREZ
Krpelji vrebaju
Lepo vreme nas jednostavno mami da izađemo u prirodu, ali nakon perioda uživanja u zelenilu, obavezno se treba pregledati od glave do pete i proveriti da li ste negde usput pokupili krpelja.
Šta treba znati o krpelju?
Krpelj se nalazi u prirodi sa zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. To je parazit koji se hrani sisanjem krvi čoveka i životinje i na taj način prenosi uzročnike lajamske bolesti – borelia burgdorferil. Ubod krpelja je bezbolan. Posle uboda može da ostane čvrsto pripojen za kožu više dana, dok se ne nasisa krvi. U toku godine aktivan je od ranog proleća do kasne jeseni. Nisu svi krpelji zaraženi bakterijom. Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
Karakteristike oboljenja - lajamska bolest
Važno je da se krpelj što pre uoči, spretno i stručno izvadi a zatim treba pratiti eventualne promene na mestu uboda i prepoznati prve simptome bolesti. Krpelj zaražen bakterijom - borelia burgdorferii, pri ubodu prenosi ovu spirohetu.
Infekcija napada ceo organizam a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Pošto nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajamske bolesti, ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije, ali treba obratiti pažnju na eventualnu pojavu simptoma i znakova bolesti.
Prvi znaci mogu da se pojave već posle prvog dana ili narednih mesec dana. Na mestu uboda javlja se bubuljica ili kružno crvenilo koje se širi (erzthema migrans). To je najčešći i najsigurniji znak početne faze bolesti – prvi stadijum. Istovremeno se može javiti i povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i uvećanje limfnih žlezda u blizini mesta uboda. Tada je neophodno započeti sa lečenjem jer propuštanjem terapije u ovom periodu, posle 6-8 nedelja može doći do upale moždanih opni ili nerava, zglobova srčanog mišića i drugih organa, što karakteriše drugi vid stadijuma bolesti. Ukoliko ni tada pacijent ne započne sa lečenjem, posle 10 meseci ili više godina može doći do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti, što je već treći stadijum bolesti.
Lajamska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme.
Kako se zaštiti od krpelja?
Zaštita zelenih površina: košenjem trave i uređenjem terena. Za okućnice, parkove i rekreativne površine treba onemogućiti postojanje vlage i niskog rastinja jer krpelji u suvom i osunčanom području brzo izumiru. Upotreba pesticida je takođe efikasna opcija
Možemo se na nekoliko načina zaštiti od uboda krpelja: izbegavati odlazak u područja za koja se zna da su zaražena krpeljima, ako ste ipak u takvom području potrebno je izbegavati kontakt sa visokom travom, niskim rastinjem i grmovima; prilagođenom garderobom za boravak u prirodi (duge pantalone, majice i čarape, svjetlija odeća zbog lakšeg uočavanja krpelja)
Nakon boravka u prirodi, pregledati celo telo uključujući i kosmati deo glave.
Ukoliko ga otkrijemo, šta da činimo dalje?
Važno je da se krpelj što pre izvadi iz kože, a najbolje u toku prva 24 sata nakon uboda. Najbolje je da to uradi stručno lice u ambulanti.
Podsećamo da ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (eter, alkohol, benzin i slično), zbog toga što deluje kao šok na krpelja te on može da povrati. Povraćeni sadržaj ulazi u krv ubodene osobe ta tako inicira eventualno prisutnu bakteriju.
Zahvat se obavi bez čupanja, gnječenja i kidanja, tako što se tankom pincetom uhvati što bliže koži i izvuče. Mesto uboda posle vađenja oprati sapunom i vodom, a potom dezinfikovati. Takođe se preporučuje na ubodno mesto staviti oblogu od leda.
Ukoliko u koži ostane deo krpelja, on se mora odstraniti zbog mogućnosti sekundarne infekcije. To obavlja isključivo lekar u zdravstvenoj ustanovi.
Šta treba znati o krpelju?
Krpelj se nalazi u prirodi sa zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. To je parazit koji se hrani sisanjem krvi čoveka i životinje i na taj način prenosi uzročnike lajamske bolesti – borelia burgdorferil. Ubod krpelja je bezbolan. Posle uboda može da ostane čvrsto pripojen za kožu više dana, dok se ne nasisa krvi. U toku godine aktivan je od ranog proleća do kasne jeseni. Nisu svi krpelji zaraženi bakterijom. Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
Karakteristike oboljenja - lajamska bolest
Važno je da se krpelj što pre uoči, spretno i stručno izvadi a zatim treba pratiti eventualne promene na mestu uboda i prepoznati prve simptome bolesti. Krpelj zaražen bakterijom - borelia burgdorferii, pri ubodu prenosi ovu spirohetu.
Infekcija napada ceo organizam a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Pošto nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajamske bolesti, ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije, ali treba obratiti pažnju na eventualnu pojavu simptoma i znakova bolesti.
Prvi znaci mogu da se pojave već posle prvog dana ili narednih mesec dana. Na mestu uboda javlja se bubuljica ili kružno crvenilo koje se širi (erzthema migrans). To je najčešći i najsigurniji znak početne faze bolesti – prvi stadijum. Istovremeno se može javiti i povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i uvećanje limfnih žlezda u blizini mesta uboda. Tada je neophodno započeti sa lečenjem jer propuštanjem terapije u ovom periodu, posle 6-8 nedelja može doći do upale moždanih opni ili nerava, zglobova srčanog mišića i drugih organa, što karakteriše drugi vid stadijuma bolesti. Ukoliko ni tada pacijent ne započne sa lečenjem, posle 10 meseci ili više godina može doći do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti, što je već treći stadijum bolesti.
Lajamska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme.
Kako se zaštiti od krpelja?
Zaštita zelenih površina: košenjem trave i uređenjem terena. Za okućnice, parkove i rekreativne površine treba onemogućiti postojanje vlage i niskog rastinja jer krpelji u suvom i osunčanom području brzo izumiru. Upotreba pesticida je takođe efikasna opcija
Možemo se na nekoliko načina zaštiti od uboda krpelja: izbegavati odlazak u područja za koja se zna da su zaražena krpeljima, ako ste ipak u takvom području potrebno je izbegavati kontakt sa visokom travom, niskim rastinjem i grmovima; prilagođenom garderobom za boravak u prirodi (duge pantalone, majice i čarape, svjetlija odeća zbog lakšeg uočavanja krpelja)
Nakon boravka u prirodi, pregledati celo telo uključujući i kosmati deo glave.
Ukoliko ga otkrijemo, šta da činimo dalje?
Važno je da se krpelj što pre izvadi iz kože, a najbolje u toku prva 24 sata nakon uboda. Najbolje je da to uradi stručno lice u ambulanti.
Podsećamo da ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (eter, alkohol, benzin i slično), zbog toga što deluje kao šok na krpelja te on može da povrati. Povraćeni sadržaj ulazi u krv ubodene osobe ta tako inicira eventualno prisutnu bakteriju.
Zahvat se obavi bez čupanja, gnječenja i kidanja, tako što se tankom pincetom uhvati što bliže koži i izvuče. Mesto uboda posle vađenja oprati sapunom i vodom, a potom dezinfikovati. Takođe se preporučuje na ubodno mesto staviti oblogu od leda.
Ukoliko u koži ostane deo krpelja, on se mora odstraniti zbog mogućnosti sekundarne infekcije. To obavlja isključivo lekar u zdravstvenoj ustanovi.
Najnoviji broj
18. april 2024.
