NEMA VAJDE OD GLADOVANjA

Kada stigne proleće, a samim tim i čišćenje odmara, žene uglavnom isprobavajući garderobu, uvide da je prisutan i po koji višak kilograma kao posledica zimskih praznika i slava. U želji da što pre budemo spremne za letnje izazove, podležemo raznim dijetama, nažalost uglavnom onim kratkoročnog efekta koje ostavljaju negativne posledice na zdravlje. Da bismo imali zadovoljavajuću figuru a bili zdravi, moramo da promenimo komletan način života. O značaju ovog režima, nešto više za Glas Podrinja reći će nutricionista Snežana Panić.
-Reč “dijeta” klasična medicina ne priznaje. To za nas ne postoji. Čovek treba da vodi računa o ishrani, a ta ishrana treba da bude prilagođena njegovom zdravstvenom stanju i godinama. Postoje lekovi za mnoge bolesti, a nijedan lek ne može da zameni hranu. Recimo kod osoba koje boluju od povišenog krvnog ritiska i dijabetesa praktično obavezni deo uz medikameznu terapiju je i odgovarajući režim ishrane, ali je pristup individualan. Ljudi koji ovde dobiju jelovnik, uglavnom kopiraju jedni od drugih što ne bi smeli da rade. Kao i kad je u pitanju medikamezna terapija, postoji 2,3 leka koji se uotrebljavaju za lečenje krvnog pritiska ali je doza za svaku osobu drugačija. Tako je i u ishrani potrebno da čovek zatraži savet. Mene posebno raduje kada ljudi koji nemaju ni zdravstveni problem ni problem sa telesnom masom dođu na konsultaciju, kako bi nešto ukoliko je potrebno korigovali – ističe Snežana.
Kojim pristupima ljudi obično pribegavaju u želji da izgube kilograme?
Načešće se odluče za gladovanje ili se hrane jednom dnevno. To nije dobro jer se gladovanjem aktivira štedljivi gen koji je odgovoran za gojaznost što su studije dokazale. Nije suština izgubiti kilograme već promeniti odnos prema hrani. Potrebno je da čovek nauči kako da svoju postignutu telesnu masu održava, a da se pritom ne odriče ničega što je najteže.
Ono što je karakteristično je da je hrana duda varalica za unutrašnje nemire i vrlo često ljudi posežu za hranom u situacijama kada su nezadovoljni trenutnim dešavanjima i kako bi umanjili unutrašnje nemire. Hrana pruža trenutno zadovoljstvo jer luči nivo endorfina - hormon sreće, što objašnjava zašto osobe u stresnim situacijama imaju veću želju za hranom.
Da li postoji lek za mršavljenje i šta mislite o modernim preparatima za gubitak kilograma?
Postojala su dva leka za gubitak kilograma. Jedan je skinut sa liste a drugi je još uvek na listi, međutim upotrebljava se samo u izuzetnim situacijama kada čoveka od 150 kilograma treba pripremiti za operaciju. Taj lek je Ksenikal i nije dugoročan. Deluje na principu sprečavanja resopcije masti iz digestivnog trakta i problem je što takve osobe ne mogu da kontrolišu stolicu. Preparate za kojima ljudi posežu pored toga što su skupi, klasnična medicina ne odobrava, a pitanje je da li ih je agencija za lekove ispitivala.
Da li genetske predispozicije imaju značajnu ulogu kod gojaznih osoba i da li uzrok gojaznosti može biti hormonski poremećaj?
Na razvoj gojaznosti utiču mnogi faktori. Ako osoba ima genetske predispozicije da bude gojazna ne znači da će imati problem sa gojaznošću. Prosto sa ili bez genetskih redizicija, ukoliko se osoba ne hrani pravilno imaće problem i sa zdravljem i sa kilažom. Što se tiče hormona, samo masno tkivo je najveća žlezda i ono luči hormone. Kada vidite gojaznu osobu koja kaže da ima hormonalni problem, ona ga ima, ali je taj problem izazvala gojaznost. Masno tkivo je najveća žlezda i luči čitavu paletu hormona.
Šta biste Vi preporučili ljudima koji žele da izgube ili dobiju kilograme?
Moja preporuka kada je ishrana u pitanju osobi koja je zainteresovana da promeni svoj način života je da se obrati nama. Suština nije da se omrša u roku od par dana, nego da se promeni odnos prema hrani i to i jeste svrha postojanja ovog savetovališta jer je Zavod za javno zdravlje ustanova koja deluje na nivou populacije. Ishrana mora da bude raznovrsna i mi moramo da unesemo i masti i belančevine. Pravilna ishrana podrazumeva unos iz svake grupe namirnica, redovne obroke, fizičku aktivnost i redovan san. Nivo određenih hormona i enzima je u dnevnim satima veći dok je u noćnim satima niži, to je jedan od pokazatelja da zdrava i redovna ishrana mora da bude način života. Naš organizam je jedan jako složen sistem i čovek mora da ga sluša, a telo mu samo kaže šta mu prija i šta ne.