Dvoglavi Arapin 2

- I pobedi?
- Pobedi. Čemu li si se ti nadao?
Ovako je počeo još jedan razgovor dvojice kumova, onih istih koji su u prošlom broju na ovim stranama imali problem sa ženom jednog od njih koja je tražila pogače preko motike.
Svima je bilo jasno da će čovek koji je kao malo dete pojeo pokvarenu paštetu iz creva, zajedno sa bratom, učiniti sve da pobedi u prvom krugu. I ne da je uspeo u tome, nego je bio nemilosrdan. Znali su to i kumovi koji su se videli prvog posleizbornog jutra na pauzi za kafu.
- Sve sam se nešto nadao, da je moguć i taj drugi krug, ali jok. Ne voli Srbin da glasa, pa to ti je – reče svom kumu vidno razočaran Zoki.
Kum ga samo sluša i čeka pravi trenutak da raspali.
- I šta će sada kume moj da se desi? Sledeći put ćemo moći da glasamo 2022. godine kada budemo pet godina stariji i kada tvoja ćerka bude punoletna – napomenu mu Zoki.
- Otkud ti 2022. godina. Pa, nije on lud da se ne izbori za još jedan mandat, znači tek 2027. godine, kada bi tvoj mlađi sin mogao da ide na glasanje – baci ga u još veću depresiju kum.
Zoki nema kud, i upita ga šta će biti do tada.
- Biće preletačevića, ne zna im se broj. Svako ko može, preći će kod njih da se ogrebe za neku sitnu privilegiju, posao, uslugu. Pa, vide li onog direktora što ga na to mesto postavila gradska vlast – sada upita kum Zokija.
- Kog direktora – odgovori pitanjem Zoki.
- Onog direktora koji je iz svog tabora otišao u pobednički da gleda kako se vesele, kako trešti muzika pobednika i kako vatromet para nebo. Sve su mu ovi prvi dali, i ne samo njemu, nego i njegovima, a on odmah potrčao da se prikloni pobednicima – odgovori mu kum.
- Zar je moguće, kume moj? Nema tu ljubavi, samo interes. Pa, za koga ćeš da gineš, i da se boriš, i da budeš uz nekog kada je teško, ako ne uz onog koji ti je sve servirao na tacni. Svega im je malo – komentariše Zoki dok gleda na sat i meri koliko mu je ostalo do kraja pauze.
- Dvoglavi Arapin, kume moj, to ti je to – zaključi raspravu kum.