GORSKA SLUŽBA NA RASPOLAGANjU 24 SATA
MI SMO POSLEDNjA NADA
Spasiti ljudski život i pomoći čoveku u nevolji nije samo posao vatrogasaca, lekara i policajaca. Dobrovoljnoj i neprofitnoj organizaciji Gorske službe spasavanja Srbije je upravo to cilj
Spasavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima je ono što pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije sa zadovoljstvom rade. Oni su tu sa svojim spasilačkim timovima, onda kada u kritičnim situacijama druge službe nisu u mogućnosti da pruže pomoć. Spasioci, dobro obučeni, na raspolaganju su 24 časa po pozivu ili unapred dogovorenim smenama na skijaškim terenima, obezbeđivanjima planinarskih akcija i nekim drugim aktivnostima. Ostavljajući svoje svakodnevne poslove i zanimanja, odazivaju se u pomoć na teritoriji cele Srbije.
Pored želje čoveka da bude human i da pomogne, za članstvo u Gorskoj službi spasavanja potrebne su određene kvalifikacije koje se stiču kroz obuke. Dobar i iskusan spasilac prolazi kroz više različitih obuka, a neki se usavršavaju i dan-danas posle više decenija provedenih u službi. Gorska služba spasavanja ima 1.003 člana. Godišnje se prijavi 300 ljudi, a maksimum novih članova koji se obučavaju, ne prelazi 40.
“Novi kolači” rade “kućne” poslove
U našem gradu, postoje dve osobe koje su se ovom zahtevnom, ali pre svega humanom poslu odazvale. Luka Greci, inženjer elektrotehnike, sa statusom tečajca, ideju da se priključi Gorskoj službi spasavanja dobio je 2014. godine, nakon što je prisustvovao ski-seminaru GSS-a, na kom je upoznao mnogo aktivnih spasilaca.
- Ovo je svojevrstan izazov za moje telo, psihu i karakter. Smatram da imam tu humanu notu u sebi, i da sam u stanju da odgovorim na sve izazove koje ovaj izuzetno odgovoran posao stavlja pred mene. Za kratko vreme mogao sam da se uverim da je GSS za veliku većinu članova druga porodica. Impresivno je kada vidite kako veliki broj ljudi različitog životnog doba, zanimanja, karaktera, u ključnim trenucima rade i razmišljaju kao jedan. Kao tečajac, tu sam da od starijih i iskusnijih kolega usavršavam skijanje, učim o planini, komunikaciji na terenu, i da na licu mesta vidim i osetim kako spasilaštvo izgleda. Kao novi kolači tu smo da radimo sve kućne poslove, nosimo izveštaje, donosimo doručak, peremo sudove i da održavamo higijenu u našem smeštaju – navodi Luka Greci.
Humanost presudna
Humanost kao jedna od najlepših ljudskih osobina, nije svakom usađena. Ipak, Šapčanima je ona presudna u bavljenju ovih pomalo i rizičnih aktivnosti.
-Članovi Gorske službe su tu da pomognu u situacijama u kojima niko drugi ne može da pomogne. U tim momentima mi smo poslednja nada i to je ono što svakog člana Gorske službe motiviše da se ovim bavi. Neverovatan je osećaj kada shvatite da ste nekome pomogli, a posebno osobi koja je u teškoj situaciji, potpuno bespomoćna i bez nade. Gorska služba je, slobodno mogu da kažem i jedan neiscrpan izvor znanja, informacija i mogućnosti za sopstveno usavršavanje, što dovodi članove u mogućnost da adekvatno pomažu ljudima. Takođe, tu je i prilika za sticanje prijateljstava za ceo život. Jako je lep osećaj kada nekom pomognete, a posebno osobi koja je u izuzetno teškoj situaciji, potpuno bespomoćna i bez ikakve nade. Kada uspete takvoj osobi da pomognete ili spasete život i kada shvatite nakon nekog vremena da ste to uradili, osećaj je neprocenjiv – ističe Luka Greci.
Svi rade kao jedan
Kako izgleda biti spasilac pripravik u opštim planinskim uslovima, skijaškim terenima i pomoćnik instruktora na obuci za nove članove, objasniće nam Šapčanin, Luka Janković, student medicine, čiji su hobiji ekstremni sportovi i skijanje, pa se za ovaj human posao opredelio, kako i sam kaže, da bi spojio lepo i korisno.
- Ove godine sam proveo 84 dana na snegu. Cele sezone sam bio na planini. Imali smo 14 intervencija na Divčibarama, 50 na Kopaoniku i na oko 100 na Zlatiboru. Najupečatljivija intervencija ove godine na kojoj sam učestvovao desila se na Kopaoniku. Mladić je prilikom pada na skijama, doživeo težu povredu. Srećom, kolega i ja smo se našli tu i pomogli mu maksimalno koliko smo mogli. Imobilisali smo mu vrat i kičmu i transportovali ga u trauma centar, tako da je prošao bez ozbiljnih posledica. To je jako odgovoran poziv. Treba znati da pri najmanjoj grešci spasioca, može da dođe do kobnog ishoda. Osim toga što je ovo prilično humana akcija i jako lep poziv, takođe je i idealna prilika da se vide prelepi predeli – ističe Luka Janković.
Kada govorimo o riziku, pripravik spasilac, Luka Janković navodi da rizik postoji ali je prilično kontrolisan.
-Postoji određena doza rizika, ali sve je kontrolisano. Radimo po određenim protokolima, a za sve akcije spasavanja postoji plan i program, napravljen unapred. Primera radi, naši tehničari su pre više od 10 godina napravili protokole za spasavanje u vertikalnim uslovima i svaki potez koji pravimo je isplaniran. Nema improvizacija. Rizik se značajno smanjuje dobrom obukom, konstantnim treningom i utreniranošću spasilaca. Ono što je postalo standard u GSS - u je da svi spasioci bez obzira da li u GSS dolaze kao iskusni alpinisti, speleolozi, ronioci ili skijaši, moraju da rade po istim principima. Svi rade kao jedan. Kada dođeš na teren, znaš da bi drugi spasilac uradio isto ono što bi i ti. Tom utreniranošću organizuju se svakih, nedeljeu-dve dana medicinska vežbališta, tehnička vežbališta, osnove tehničkog spasavanja i alpinističke speleološke akcije, zajedno sa Gorskim službama drugih država. Te vežbe i treninzi su ono što nama i unesrećenim ljudima spasava život.
GSS Srbije koju su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti, danas čini oko 300 aktivnih spasilaca sa overenom licencom, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti. U dosadašnjem radu, članovi GSS Srbije su zbrinuli više desetina hiljada povreda. U toku godine, spasioci zbrinu preko 1.000 povređenih na skijalištima i nepristupačnim planinskim terenima, a učestvuju na preko 50 spasilačkih intervencija u svim delovima zemlje.
RUŠENjE MENTALNIH I FIZIČKIH BARIJERA
Najjači utisak na mene je ostavila završna vežba na Kopaoniku, gde se jasno moglo videti da su nakon dva meseca mukotrpnog rada, druženja i vežbi 40 ljudi različitih godina, uzrasta od 18 do 40 godina, iz različitih delova Srbije, različitih struka, postali jedan čovek. Takođe mi je jako velika impresija bio završni marš koji smo radili noću, po snegu i blatu, noseći na nosilima povređenog čoveka sa sve dodatnim opterećenjem, klizajući se i propadajući kroz sneg. Radili smo kao jedan i to je nešto što je teško prepričati i učiniti razumljivim nekom ko to nije doživeo. Jednostavno, prevazilaziš sve svoje fizičke i mentalne barijere, a nisi bio ni svestan da možeš da dostigneš neke nove granice.
Pored želje čoveka da bude human i da pomogne, za članstvo u Gorskoj službi spasavanja potrebne su određene kvalifikacije koje se stiču kroz obuke. Dobar i iskusan spasilac prolazi kroz više različitih obuka, a neki se usavršavaju i dan-danas posle više decenija provedenih u službi. Gorska služba spasavanja ima 1.003 člana. Godišnje se prijavi 300 ljudi, a maksimum novih članova koji se obučavaju, ne prelazi 40.
“Novi kolači” rade “kućne” poslove
U našem gradu, postoje dve osobe koje su se ovom zahtevnom, ali pre svega humanom poslu odazvale. Luka Greci, inženjer elektrotehnike, sa statusom tečajca, ideju da se priključi Gorskoj službi spasavanja dobio je 2014. godine, nakon što je prisustvovao ski-seminaru GSS-a, na kom je upoznao mnogo aktivnih spasilaca.
- Ovo je svojevrstan izazov za moje telo, psihu i karakter. Smatram da imam tu humanu notu u sebi, i da sam u stanju da odgovorim na sve izazove koje ovaj izuzetno odgovoran posao stavlja pred mene. Za kratko vreme mogao sam da se uverim da je GSS za veliku većinu članova druga porodica. Impresivno je kada vidite kako veliki broj ljudi različitog životnog doba, zanimanja, karaktera, u ključnim trenucima rade i razmišljaju kao jedan. Kao tečajac, tu sam da od starijih i iskusnijih kolega usavršavam skijanje, učim o planini, komunikaciji na terenu, i da na licu mesta vidim i osetim kako spasilaštvo izgleda. Kao novi kolači tu smo da radimo sve kućne poslove, nosimo izveštaje, donosimo doručak, peremo sudove i da održavamo higijenu u našem smeštaju – navodi Luka Greci.
Humanost presudna
Humanost kao jedna od najlepših ljudskih osobina, nije svakom usađena. Ipak, Šapčanima je ona presudna u bavljenju ovih pomalo i rizičnih aktivnosti.
-Članovi Gorske službe su tu da pomognu u situacijama u kojima niko drugi ne može da pomogne. U tim momentima mi smo poslednja nada i to je ono što svakog člana Gorske službe motiviše da se ovim bavi. Neverovatan je osećaj kada shvatite da ste nekome pomogli, a posebno osobi koja je u teškoj situaciji, potpuno bespomoćna i bez nade. Gorska služba je, slobodno mogu da kažem i jedan neiscrpan izvor znanja, informacija i mogućnosti za sopstveno usavršavanje, što dovodi članove u mogućnost da adekvatno pomažu ljudima. Takođe, tu je i prilika za sticanje prijateljstava za ceo život. Jako je lep osećaj kada nekom pomognete, a posebno osobi koja je u izuzetno teškoj situaciji, potpuno bespomoćna i bez ikakve nade. Kada uspete takvoj osobi da pomognete ili spasete život i kada shvatite nakon nekog vremena da ste to uradili, osećaj je neprocenjiv – ističe Luka Greci.
Svi rade kao jedan
Kako izgleda biti spasilac pripravik u opštim planinskim uslovima, skijaškim terenima i pomoćnik instruktora na obuci za nove članove, objasniće nam Šapčanin, Luka Janković, student medicine, čiji su hobiji ekstremni sportovi i skijanje, pa se za ovaj human posao opredelio, kako i sam kaže, da bi spojio lepo i korisno.
- Ove godine sam proveo 84 dana na snegu. Cele sezone sam bio na planini. Imali smo 14 intervencija na Divčibarama, 50 na Kopaoniku i na oko 100 na Zlatiboru. Najupečatljivija intervencija ove godine na kojoj sam učestvovao desila se na Kopaoniku. Mladić je prilikom pada na skijama, doživeo težu povredu. Srećom, kolega i ja smo se našli tu i pomogli mu maksimalno koliko smo mogli. Imobilisali smo mu vrat i kičmu i transportovali ga u trauma centar, tako da je prošao bez ozbiljnih posledica. To je jako odgovoran poziv. Treba znati da pri najmanjoj grešci spasioca, može da dođe do kobnog ishoda. Osim toga što je ovo prilično humana akcija i jako lep poziv, takođe je i idealna prilika da se vide prelepi predeli – ističe Luka Janković.
Kada govorimo o riziku, pripravik spasilac, Luka Janković navodi da rizik postoji ali je prilično kontrolisan.
-Postoji određena doza rizika, ali sve je kontrolisano. Radimo po određenim protokolima, a za sve akcije spasavanja postoji plan i program, napravljen unapred. Primera radi, naši tehničari su pre više od 10 godina napravili protokole za spasavanje u vertikalnim uslovima i svaki potez koji pravimo je isplaniran. Nema improvizacija. Rizik se značajno smanjuje dobrom obukom, konstantnim treningom i utreniranošću spasilaca. Ono što je postalo standard u GSS - u je da svi spasioci bez obzira da li u GSS dolaze kao iskusni alpinisti, speleolozi, ronioci ili skijaši, moraju da rade po istim principima. Svi rade kao jedan. Kada dođeš na teren, znaš da bi drugi spasilac uradio isto ono što bi i ti. Tom utreniranošću organizuju se svakih, nedeljeu-dve dana medicinska vežbališta, tehnička vežbališta, osnove tehničkog spasavanja i alpinističke speleološke akcije, zajedno sa Gorskim službama drugih država. Te vežbe i treninzi su ono što nama i unesrećenim ljudima spasava život.
Najjači utisak na mene je ostavila završna vežba na Kopaoniku, gde se jasno moglo videti da su nakon dva meseca mukotrpnog rada, druženja i vežbi 40 ljudi različitih godina, uzrasta od 18 do 40 godina, iz različitih delova Srbije, različitih struka, postali jedan čovek. Takođe mi je jako velika impresija bio završni marš koji smo radili noću, po snegu i blatu, noseći na nosilima povređenog čoveka sa sve dodatnim opterećenjem, klizajući se i propadajući kroz sneg. Radili smo kao jedan i to je nešto što je teško prepričati i učiniti razumljivim nekom ko to nije doživeo. Jednostavno, prevazilaziš sve svoje fizičke i mentalne barijere, a nisi bio ni svestan da možeš da dostigneš neke nove granice.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
