RAZGOVOR SA MUZIČAREM ŽELjKOM VASIĆEM
NISAM PLANIRAO DA BUDEM PEVAČ
“Inspiraciju za stvarnje pesama nalazim svuda oko sebe, ili tačnije, inspiracija nalazi mene. Autobiografskih pesama nemam, nisam nikada pisao o sebi. Uglavnom sam pisao o onome što me okružuje, o događajima iz života mojih poznanika i prijatelja. Ali možda se to uskoro preokrene”, kaže za “Glas Podrinja” Željko Vasić
Obeležavanje tri godine postojanja tržnog centra Kapitol parka u Šapcu, ulepšano je prošle nedelje koncertom Željka Vasića. Kompozitor, tekstopisac, pevač izuzetnih sposobnosti, kantautor koji je uprkos estradnim trendovima koji, uglavnom, ne mare za kvalitet, ostao dosledan sebi, za “Glas Podrinja” govori o svojim počecima i aktuelnoj srpskoj muzičkoj sceni.
Nižu muzičku školu završili ste u Zaječaru, srednju u Beogradu, te pretpostavljamo da ljubav prema muzici datira od malih nogu. Recite nam nešto više o prvim susretima sa muzikom?
-Deca uglavnom nastavljaju da rade ono što rade njihovi roditelji. Ja, sa te strane, nisam imao mnogo mogućnosti. Mogao sam da biram da budem ili muzičar ili ekonomista. Upornost mog oca, muzičara, se na kraju isplatila, te je ljubav prema muzici pobedila i već u osmom razredu sam znao svoj put.
Ono što nisam znao je da ću biti pevač. Nisam to imao u planu. Svirao sam klavir, i s obzirom na stidljivost i povučenost, koje su deo moje ličnosti, pretpostavljao sam da ću muzičku karijeru stvarati kao instrumentalista. No, život nas uvek iznenadi, pa mogu da kažem da sam postao pevač, autor i kompozitor iz nužde. Naime, jednom prilikom, dok sam sa bendom pripremao nastup, frontmen se nije pojavio. Vlasnik mi je rekao da pokušam kako znam i umem da “izvučem” situaciju i da otpevam par pesama. Tu noć sam imao najveću tremu u životu, ali sam probio led. Nakon toga mi je sve bilo mnogo lakše.
Gde nalazite inspiraciju za stvaranje pesama?
-Inspiraciju za stvarnje pesama nalazim svuda oko sebe, ili tačnije, inspiracija nalazi mene. Autobiografskih pesama nemam, nisam nikada pisao o sebi. Uglavnom sam pisao o onome što me okružuje, o događajima iz života mojih poznanika i prijatelja. Ali možda se to uskoro preokrene, jer pesma “Zauvek”, recimo nosi odjek mog unutrašnjeg sveta. Stekao sam utisak da koliko god da smo zadovoljni ovim životom nikad nije dosta. To je i neki lajt motiv, pesme “Zauvek” - nije dovoljno.
Radili ste duete sa Anom Bebić, Dadom Glišić, fenomenalan hit “Lozinka za raj” sa Ninom Badrić... Sa kim je saradnja bila najzahvalnija?
-Meni je bilo lako sa svima. Nije bilo konflikata. Uvek sam bio tu da na jedan primeren način nametnem svoje viđenje. Što se tiče pesme sa Ninom Badrić, s obzirom da sam i autor već sam imao viziju kako to treba da izgleda. Ona se složila sa mojom idejom, i sve je proteklo u najboljem redu. Kada je u pitanju snimanje spotova, to prepuštam kolegama.
Šta biste mogli da kažete o našoj muzičkoj sceni?
- Dugo godina u prazno govorim da se dešava kulturološki genocid. Danas je biti javna ličnost postalo zanimanje. U Srbiji većina želi uspeh preko noći, i na lak način dolazi do toga. Ne treba ti puno pameti da bi bio poznat. Sa druge strane, ja na ovo ne gledam kao na takav posao. Napravio sam svoj mikrosvet i funkcionišem tako kako funkcionišem. Ko prepoznaje - prepoznaje, ko ne, ima izbor da sluša i gleda neke druge TV kanale.
Ima mnogo usvirane dece i usviranih bendova. Nekako, niko da krene da se osmeli u pravcu atorskog rada. Šta je Vama bio lajt motiv za autorski rad?
-Muzička industrija je nametnula jedna pravila. Zbog tih pravila mnogi ljudi koji žele iskreno da se bave muzikom su ubijeni u pojam. Nemaju smelosti da se bave autorskim radom jer muzička industrija i mediji govore apsolutno sve suprotno od toga - da se do uspeha ne dolazi kvalitetom već se to postiže na drugi način.
Ranije smo imali bogatiju ponudu i rock and roll koji danas ne postoji. S obzirom na to da sam iz Zaječara, odrastao sam uz Gitarijadu. To što je danas EDžIT, to je nekada bila Gitarijada. Dolazili su ljudi iz cele Jugoslavije, nisam mogao da izađem na ulicu od gužve. Postojale su emisije koje su se davale na nacionalnim emiterima, koje su se bavile nekom drugom vrstom muzike. Ne samo narodnom ili turbo-folkom koji je kasnije, 90-ih godina nastao. Činjenica je da smo i tada imali muziku koja je ličila na taj turbo-folk ali je postojao pandam tome, postojala je Ekatarina velika, Električni orgazam i sl. Čitava jedna scena koja je danas degradirana. Ti ljudi nemaju gde da se pokažu. Igrom slučaja sam u funkciji Zaječarca preuzeo Gitarijadu, pa mi je jedan od ciljeva i da napravimo neku drugačiju postavku da bismo moglda afirmišemo mlade bendove. Vratićemo i staru dobru praksu, naime, posle skoro dve decenije pobednici “Gitarijade” će dobiti priliku da snime album i dobar PR da taj svoj rad promovišu. Kada bi iznedrili samo jedan bend sa jednom kvalitetnom pesmom, i to bi bio uspeh za početak.
Kakvi su Vam planovi za budućnost? Da li ćete nas obradovati uskoro nekim novim hitom?
-Pred leto pripremam singl, kojim ću najaviti novi album i malo drugačiji zvuk. Takođe, u septembru ili pred Novu godinu planiram da izdam još jednu pesmu. Stvari koje pripremam će ljudi već od septembra moći da čuju, ali i da vide na mojim koncertima koji se planiraju od septembra do Nove godine.
BIOGRAFIJA
Željko Vasić je debitovao na domaćoj muzičkoj sceni 2000. godine na festivalu Sunčane skale pesmom „Žena kao ti“.
2003. godine Željko ponovo nastupa na pomenutom festivalu numerom „Pratiš me u stopu“ i osvaja treće mesto. Već sledeće godine izdavačka kuća BK Sound objavljuje njegov prvi studijski album, madži-singl INTRO sa 4 pesme koji je prodat u više hiljada primeraka.
Potvrdu svoje popularnosti i kvaliteta Željko Vasić je za album INTRO dobio već naredne 2005. godine kada je na BEOVIZIJI nagrađen za najbolje debitantsko izdanje. Usledile su i brojne nagrade i priznanja najeminentnijih domaćih televizijskih i radio stanica. Nakon nekoliko meseci studijskog rada, krajem 2006. godine Željko Vasić je objavio novi singl SAMO MOJA, pesmu koja je kao naslovna numera najavila njegov drugi studijski, ali i prvi standardni album. Album se u prodaji pojavio u junu 2008. godine za izdavačku kuću Goraton. Krajem godine stigla je i definitivna potvrda kvaliteta Željka Vasića, koji je zahvaljujući jednom od najprodavanijih izdanja u 2008. poneo titulu Pop pevača godine na Radijskom festivalu. Na manifestaciji Beogradski pobednik, održanoj u februaru mesecu, Željko Vasić je osvojio nagradu za najboljeg pop pevača i najbolji pop album u protekloj godini. Dok su se nizale nagrade, koncerti i uspesi, Željko je istovremeno i vredno radio na novim pesmama koje su ostavile veliki trag u srpskoj pop muzici. Tokom 2012. Željko Vasić je objavio hit singlove “Zanjiši kukovima”, “Voli me i ne voli me”, “Željo moja jedina”, a album”Letnji intermezzo” objavljuje 2013. Brojne nagrade i koncertne turneje obeležile su proteklih nekoliko godina Željkove karijere, a u maju 2016. izdavačka kuća Pop music objavila je album „Nema dalje“ i CD sa koncertom Željka Vasića iz Sava Centra.
Nižu muzičku školu završili ste u Zaječaru, srednju u Beogradu, te pretpostavljamo da ljubav prema muzici datira od malih nogu. Recite nam nešto više o prvim susretima sa muzikom?
-Deca uglavnom nastavljaju da rade ono što rade njihovi roditelji. Ja, sa te strane, nisam imao mnogo mogućnosti. Mogao sam da biram da budem ili muzičar ili ekonomista. Upornost mog oca, muzičara, se na kraju isplatila, te je ljubav prema muzici pobedila i već u osmom razredu sam znao svoj put.
Ono što nisam znao je da ću biti pevač. Nisam to imao u planu. Svirao sam klavir, i s obzirom na stidljivost i povučenost, koje su deo moje ličnosti, pretpostavljao sam da ću muzičku karijeru stvarati kao instrumentalista. No, život nas uvek iznenadi, pa mogu da kažem da sam postao pevač, autor i kompozitor iz nužde. Naime, jednom prilikom, dok sam sa bendom pripremao nastup, frontmen se nije pojavio. Vlasnik mi je rekao da pokušam kako znam i umem da “izvučem” situaciju i da otpevam par pesama. Tu noć sam imao najveću tremu u životu, ali sam probio led. Nakon toga mi je sve bilo mnogo lakše.
Gde nalazite inspiraciju za stvaranje pesama?
-Inspiraciju za stvarnje pesama nalazim svuda oko sebe, ili tačnije, inspiracija nalazi mene. Autobiografskih pesama nemam, nisam nikada pisao o sebi. Uglavnom sam pisao o onome što me okružuje, o događajima iz života mojih poznanika i prijatelja. Ali možda se to uskoro preokrene, jer pesma “Zauvek”, recimo nosi odjek mog unutrašnjeg sveta. Stekao sam utisak da koliko god da smo zadovoljni ovim životom nikad nije dosta. To je i neki lajt motiv, pesme “Zauvek” - nije dovoljno.
Radili ste duete sa Anom Bebić, Dadom Glišić, fenomenalan hit “Lozinka za raj” sa Ninom Badrić... Sa kim je saradnja bila najzahvalnija?
-Meni je bilo lako sa svima. Nije bilo konflikata. Uvek sam bio tu da na jedan primeren način nametnem svoje viđenje. Što se tiče pesme sa Ninom Badrić, s obzirom da sam i autor već sam imao viziju kako to treba da izgleda. Ona se složila sa mojom idejom, i sve je proteklo u najboljem redu. Kada je u pitanju snimanje spotova, to prepuštam kolegama.
Šta biste mogli da kažete o našoj muzičkoj sceni?
- Dugo godina u prazno govorim da se dešava kulturološki genocid. Danas je biti javna ličnost postalo zanimanje. U Srbiji većina želi uspeh preko noći, i na lak način dolazi do toga. Ne treba ti puno pameti da bi bio poznat. Sa druge strane, ja na ovo ne gledam kao na takav posao. Napravio sam svoj mikrosvet i funkcionišem tako kako funkcionišem. Ko prepoznaje - prepoznaje, ko ne, ima izbor da sluša i gleda neke druge TV kanale.
Ima mnogo usvirane dece i usviranih bendova. Nekako, niko da krene da se osmeli u pravcu atorskog rada. Šta je Vama bio lajt motiv za autorski rad?
-Muzička industrija je nametnula jedna pravila. Zbog tih pravila mnogi ljudi koji žele iskreno da se bave muzikom su ubijeni u pojam. Nemaju smelosti da se bave autorskim radom jer muzička industrija i mediji govore apsolutno sve suprotno od toga - da se do uspeha ne dolazi kvalitetom već se to postiže na drugi način.
Ranije smo imali bogatiju ponudu i rock and roll koji danas ne postoji. S obzirom na to da sam iz Zaječara, odrastao sam uz Gitarijadu. To što je danas EDžIT, to je nekada bila Gitarijada. Dolazili su ljudi iz cele Jugoslavije, nisam mogao da izađem na ulicu od gužve. Postojale su emisije koje su se davale na nacionalnim emiterima, koje su se bavile nekom drugom vrstom muzike. Ne samo narodnom ili turbo-folkom koji je kasnije, 90-ih godina nastao. Činjenica je da smo i tada imali muziku koja je ličila na taj turbo-folk ali je postojao pandam tome, postojala je Ekatarina velika, Električni orgazam i sl. Čitava jedna scena koja je danas degradirana. Ti ljudi nemaju gde da se pokažu. Igrom slučaja sam u funkciji Zaječarca preuzeo Gitarijadu, pa mi je jedan od ciljeva i da napravimo neku drugačiju postavku da bismo moglda afirmišemo mlade bendove. Vratićemo i staru dobru praksu, naime, posle skoro dve decenije pobednici “Gitarijade” će dobiti priliku da snime album i dobar PR da taj svoj rad promovišu. Kada bi iznedrili samo jedan bend sa jednom kvalitetnom pesmom, i to bi bio uspeh za početak.
Kakvi su Vam planovi za budućnost? Da li ćete nas obradovati uskoro nekim novim hitom?
-Pred leto pripremam singl, kojim ću najaviti novi album i malo drugačiji zvuk. Takođe, u septembru ili pred Novu godinu planiram da izdam još jednu pesmu. Stvari koje pripremam će ljudi već od septembra moći da čuju, ali i da vide na mojim koncertima koji se planiraju od septembra do Nove godine.
Željko Vasić je debitovao na domaćoj muzičkoj sceni 2000. godine na festivalu Sunčane skale pesmom „Žena kao ti“.
2003. godine Željko ponovo nastupa na pomenutom festivalu numerom „Pratiš me u stopu“ i osvaja treće mesto. Već sledeće godine izdavačka kuća BK Sound objavljuje njegov prvi studijski album, madži-singl INTRO sa 4 pesme koji je prodat u više hiljada primeraka.
Potvrdu svoje popularnosti i kvaliteta Željko Vasić je za album INTRO dobio već naredne 2005. godine kada je na BEOVIZIJI nagrađen za najbolje debitantsko izdanje. Usledile su i brojne nagrade i priznanja najeminentnijih domaćih televizijskih i radio stanica. Nakon nekoliko meseci studijskog rada, krajem 2006. godine Željko Vasić je objavio novi singl SAMO MOJA, pesmu koja je kao naslovna numera najavila njegov drugi studijski, ali i prvi standardni album. Album se u prodaji pojavio u junu 2008. godine za izdavačku kuću Goraton. Krajem godine stigla je i definitivna potvrda kvaliteta Željka Vasića, koji je zahvaljujući jednom od najprodavanijih izdanja u 2008. poneo titulu Pop pevača godine na Radijskom festivalu. Na manifestaciji Beogradski pobednik, održanoj u februaru mesecu, Željko Vasić je osvojio nagradu za najboljeg pop pevača i najbolji pop album u protekloj godini. Dok su se nizale nagrade, koncerti i uspesi, Željko je istovremeno i vredno radio na novim pesmama koje su ostavile veliki trag u srpskoj pop muzici. Tokom 2012. Željko Vasić je objavio hit singlove “Zanjiši kukovima”, “Voli me i ne voli me”, “Željo moja jedina”, a album”Letnji intermezzo” objavljuje 2013. Brojne nagrade i koncertne turneje obeležile su proteklih nekoliko godina Željkove karijere, a u maju 2016. izdavačka kuća Pop music objavila je album „Nema dalje“ i CD sa koncertom Željka Vasića iz Sava Centra.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
