PETAR FAJFRIĆ - NEKAD I SAD
ŽIVOT U RUKOMETU
U seriji tekstova pod naslovom „Gde su, šta rade“, „Glas Podrinja“ donosi priče o ljudima koji su svojom delatnošću doprineli razvoju ovog kraja ( 19 )
Priča o Petru Fajfriću spravom se može nasloviti „Život u rukometu“, jer taj sport nije ušetao u njegov život, kako se to dešavalo kod mnogih drugih, već je Pera svojim angažovanjem, upornošću i talentom, ušao u rukomet i osvojio ga. Sa rukometom je dodirnuo vrh sveta, u Šabac doneo Zlatnu olimpijsku medalju, pa Bronzanu sa Svetskog rukometnog šampionata i još mnoge sportske radosti Šapčanima za koje je od tada saznao ceo svet.
Rođen je u Sremu, u Berkasovu kod Šida 15. februara 1942. godine, na Sretenje, piše to i u svetskoj enciklopediji u kojoj se među mnogim značajnim ličnostima nalazi i njegovo ime kao osvajača olimpijske medalje. Tako je ušao i u istoriju a na tom putu detinjstvo i početak mladosti proveo je u rodnom mestu i Šidu, i sa 14 godina došao u Šabac, u Poljoprivrednu školu koja je bila najbliža a i ujna i ujak Branka i Emil Tot, radili su u toj školi, pa je mali Sremac eto tako postao Šapčanin. Postao i ostao, iako je studije nastavio u Zemunu na Poljoprivrednom fakultetu.
Srednjoškolsko doba je i ono kada se upoznaje sa rukometom i počinje da igra, Nije rukomet tada bio nešto razvijen u Šapcu, seća se i Pera, postojala je liga srednjih škola, i njegova škola je bila najbolja a i on je bio među vodećim igračima u svojoj generaciji te 60/61. godine. Na „Mačvinom“ stadionu 1961. godine za Dan mladosti igra se finale te veoma jake lige, i to na travnatom terenu a na tribinama i oko njih je bilo pet hiljada gledalaca. Seća se Pera da su u ekipi tada igrali i Kuper, Ljube Zec, Voja Krstić, Brko i drugi, naravno tada su pobedili „Gimnaziju“. Za vreme studija stiče i prvu klupsku registraciju, igra za „Mladost“ iz Zemuna, šezdeset druge godine prelazi u „Crvenu zvezdu“ a već 1964. godine igrao je za reprezentaciju Jugoslavije, debituje protiv Rumuna na utakmici u Novom Sadu, a igrali su Banjanin, Stevanović, Karadža, Žagmeštar, Milković, Jović, Nožica, Đuranec i drugi. U „Zvezdi“ ostaje do 1966. godine.
Rođen je u Sremu, u Berkasovu kod Šida 15. februara 1942. godine, na Sretenje, piše to i u svetskoj enciklopediji u kojoj se među mnogim značajnim ličnostima nalazi i njegovo ime kao osvajača olimpijske medalje. Tako je ušao i u istoriju a na tom putu detinjstvo i početak mladosti proveo je u rodnom mestu i Šidu, i sa 14 godina došao u Šabac, u Poljoprivrednu školu koja je bila najbliža a i ujna i ujak Branka i Emil Tot, radili su u toj školi, pa je mali Sremac eto tako postao Šapčanin. Postao i ostao, iako je studije nastavio u Zemunu na Poljoprivrednom fakultetu.
Srednjoškolsko doba je i ono kada se upoznaje sa rukometom i počinje da igra, Nije rukomet tada bio nešto razvijen u Šapcu, seća se i Pera, postojala je liga srednjih škola, i njegova škola je bila najbolja a i on je bio među vodećim igračima u svojoj generaciji te 60/61. godine. Na „Mačvinom“ stadionu 1961. godine za Dan mladosti igra se finale te veoma jake lige, i to na travnatom terenu a na tribinama i oko njih je bilo pet hiljada gledalaca. Seća se Pera da su u ekipi tada igrali i Kuper, Ljube Zec, Voja Krstić, Brko i drugi, naravno tada su pobedili „Gimnaziju“. Za vreme studija stiče i prvu klupsku registraciju, igra za „Mladost“ iz Zemuna, šezdeset druge godine prelazi u „Crvenu zvezdu“ a već 1964. godine igrao je za reprezentaciju Jugoslavije, debituje protiv Rumuna na utakmici u Novom Sadu, a igrali su Banjanin, Stevanović, Karadža, Žagmeštar, Milković, Jović, Nožica, Đuranec i drugi. U „Zvezdi“ ostaje do 1966. godine.
Najnoviji broj
18. april 2024.
