Inauguracija ili Paralija

Steva iz Jevremovca se užurbano sprema za svoju prvu inauguraciju. Postoji neka nezvanična informacija da će čak biti i barjaktar, mada mnogi tipuju na jednog pomoćnika ministra koji sve više podseća na glavnog šerifa.
Ali, nije bitno to. Bitno je da se mučeni Steva sprema i sprema, a inauguracije nikako da bude. Desila se, doduše, u nama mrskoj i neprijateljskoj Francuskoj koja ne osudi onog zločinca Sremuša. I to nešto mnogo brzo. Dve nedelje je prošlo od kada su Makrona izabrali za predsednika, a on se već ustoličio i premijera izabrao. A, Steva se nada i priprema.
Ni njemu nije mnogo jasno kako to da ON još nije preuzeo funkciju od svog političkog oca koji se odavno više ne odaziva na ime Vojvoda Šeša, već na poziv Toma Diploma.
- Sve nešto mislim da mu je teško da se odvoji od te Vlade Srbije. Mila mu je i Zoka, i Nebojša iz Beograda i čitav čopor Vulina. U onom usamljenom dvoru u Pionirskom parku nema nikoga ni vodu da mu donese. Može možda ona Stanislava Pak da trkne po burek i to je to. Razumem ga – reče onako za sebe Stevan dok ga žena merka i ne razume što desnu ruku bez prestanka drži savijenu u laktu do visine ramena.
Steva joj objasni da mora tako, jer je to otprilike idealan položaj ruke i šake za nošenje barjaka na inauguraciji,
- A, barjak, draga moja nije ni mali, ni lak. Velika je to odgovornost. Znaš, i ako me ne izaberu, važno mi je da ću ići na inauguraciju. To je velika stvar. Znaš kako ima da nas gledaju? Pričaće za mene da je to onaj koji je išao na ustoličenje šefa – sija od sreće naš Steva.
Iznenada zazvoni mobilni. Sa nepoznatog broja mu javiše da bude spreman za inauguraciju posle 20. juna. Samo što ga šlog ne strefi. Taman je pre neki dan uplatio sa svojom ženom Paraliju od 15. juna deset dana plus pet gratis.
- Kako ću sada – pogledom upita ženu svoju.
- Nemoj ni da pomišljaš – odgovori mu, takođe, prekornim pogledom žena.
Kud će, šta će, Steva prihvati. Dvesta evra je dvesta evra, a ovaj neka se inauguriše na vreme, a ne dva i po meseca posle izbora.