U OŠ „STOJAN NOVAKOVIĆ“ NA LETNjIKOVCU ODRŽANO PREDAVANjE POSVEĆENO DANU ZMIJA
Mesta strahu nema
U Šapcu i okolini, kao i u svim naseljenim mestima, otrovnica nema u 99 odsto slučajeva. Vreme je njihovog parenja pa se zmije mogu videti na mestima na kojima ih obično ne srećemo. Zakonom zaštićene zmije su korisne životinje koje uništavaju glodare, prenosioce zaraza i bolesti
Želeći da učenicima pokažu i dokažu da zmije nisu opasne Tim za socijalnu i zdravstvenu zaštitu i zaštitu životne sredine OŠ „Stojan Novaković“ na Letnjikovcu povodom obeležavanja Ekološkog dana organizovao je predavanje „Znanjem protiv straha“.
- Veliki broj ljudi se plaši zmija. U medijima se zmije predstavljaju kao strašna i smrtonosna bića. Potrebno je da znamo karakteristike zmija, osobine, ulogu u prirodi i da im pokažemo kako da se ponašaju u slučaju ujeda, kako da se zaštite od zmija i da znaju da ne ubijaju zmije jer su zmije zakonom zaštićene u našoj zemlji – rekla je Marija Đerić, nastavnik biologije i pomoćnik direktora OŠ „Stojan Novaković“.
Tim povodom u školi su, gostovali herpetolozi iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i članovi Udruženja za zaštitu životne sredine i gmizavaca „Poskok“ iz Vladičinog Hana.
- Svake godine u proleće kreću priče o zmijama u medijima kako bi se punili stupci i povećavali tiraži. Mesta strahu nema. Trenutno je period parenja pa ih možemo susresti na mestima na kojima ih ne viđamo često. U principu taj period traje oko mesec dana. Posle toga se zmije, kao i sve druge životinje, povlače u svoj ustaljeni način života. Sve se vraća u normalu– istakao je Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Po njegovim rečima u Šapcu i okolini, kao i u svim naseljenim mestima, otrovnica nema u 99 odsto slučajeva jer žive van naseljenih mesta. Šarka i poskok žive u planinskim predelima naše zemlje tako da ih je nemoguće sresti u urbanim područjima.
- Za šarke je karakteristično da žive od 1.700 metara pa nagore. Na severu Vojvodine postoji šarka koja u toj horizontalnoj raspodeli može da živi na mnogo nižim nadmorskim visinama ali se ona sreće praktično u divljini. Poskok može da se nađe od 0 metara nadmorske visine do 1700, 1800 metara, ali ne u naseljenom mestu nego u šumama, na planinama, kamenjarima gde obično živi. Nemoguće ih je sresti u gradu. Ostale vrste zmija u potrazi za hranom mogu da se nađu u naseljenim mestima. Tu prvenstveno mislim na smukove, dve vrste – stepski i eskulakor, s tim što eskulakor pretežno živi više na jugu i u šumama, dok stepski smuk može da se nađe i na ovim prostorima. Razlog njihovog pojavljivanja u naseljenim mestima su ljudi zato što za sobom ostavljaju smeće– naglasio je Jović.
Učenici su imali priliku da iz prve ruke čuju o iskustvima sa zmijama od Vladice Stankovića iz Udruženja za zaštitu životne sredine i gmizavaca „Poskok“ iz Vladičinog Hana koji se bavi hvatanjem zmija u urbanim sredinama i vraćanjem u njihovo prirodno stanište, ali i da pomaze pojedine primerke i tako odagnaju strah.
- Prošle godine imao sam šezdeset i tri intervencije hvatanja zmija u urbanim sredinama i vraćanje u prirodno stanište. U ovoj godini imao sam deset intervencija od kojih su tri bile vezane za poskoka. Jednog smo našli u autu. Smuka smo izvukli iz autobusa. Kod nas na jugu su zastupljenije otrovnice jer smo ušli u prirodu pravljenjem zgrada. Sada se radi i Koridor 10 tako da one beže iz svojih prirodnih staništa – rekao je Vladica.
Baveći se već petnaest godina ovim poslom stekao je veliko poštovanje prema životinjama koje predstavljaju svojevrsne prirodne sanitarce jer jedu glodare, prenosioce bolesti i zaraza.
- Veliki broj ljudi se plaši zmija. U medijima se zmije predstavljaju kao strašna i smrtonosna bića. Potrebno je da znamo karakteristike zmija, osobine, ulogu u prirodi i da im pokažemo kako da se ponašaju u slučaju ujeda, kako da se zaštite od zmija i da znaju da ne ubijaju zmije jer su zmije zakonom zaštićene u našoj zemlji – rekla je Marija Đerić, nastavnik biologije i pomoćnik direktora OŠ „Stojan Novaković“.
Tim povodom u školi su, gostovali herpetolozi iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i članovi Udruženja za zaštitu životne sredine i gmizavaca „Poskok“ iz Vladičinog Hana.
- Svake godine u proleće kreću priče o zmijama u medijima kako bi se punili stupci i povećavali tiraži. Mesta strahu nema. Trenutno je period parenja pa ih možemo susresti na mestima na kojima ih ne viđamo često. U principu taj period traje oko mesec dana. Posle toga se zmije, kao i sve druge životinje, povlače u svoj ustaljeni način života. Sve se vraća u normalu– istakao je Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Po njegovim rečima u Šapcu i okolini, kao i u svim naseljenim mestima, otrovnica nema u 99 odsto slučajeva jer žive van naseljenih mesta. Šarka i poskok žive u planinskim predelima naše zemlje tako da ih je nemoguće sresti u urbanim područjima.
- Za šarke je karakteristično da žive od 1.700 metara pa nagore. Na severu Vojvodine postoji šarka koja u toj horizontalnoj raspodeli može da živi na mnogo nižim nadmorskim visinama ali se ona sreće praktično u divljini. Poskok može da se nađe od 0 metara nadmorske visine do 1700, 1800 metara, ali ne u naseljenom mestu nego u šumama, na planinama, kamenjarima gde obično živi. Nemoguće ih je sresti u gradu. Ostale vrste zmija u potrazi za hranom mogu da se nađu u naseljenim mestima. Tu prvenstveno mislim na smukove, dve vrste – stepski i eskulakor, s tim što eskulakor pretežno živi više na jugu i u šumama, dok stepski smuk može da se nađe i na ovim prostorima. Razlog njihovog pojavljivanja u naseljenim mestima su ljudi zato što za sobom ostavljaju smeće– naglasio je Jović.
Učenici su imali priliku da iz prve ruke čuju o iskustvima sa zmijama od Vladice Stankovića iz Udruženja za zaštitu životne sredine i gmizavaca „Poskok“ iz Vladičinog Hana koji se bavi hvatanjem zmija u urbanim sredinama i vraćanjem u njihovo prirodno stanište, ali i da pomaze pojedine primerke i tako odagnaju strah.
- Prošle godine imao sam šezdeset i tri intervencije hvatanja zmija u urbanim sredinama i vraćanje u prirodno stanište. U ovoj godini imao sam deset intervencija od kojih su tri bile vezane za poskoka. Jednog smo našli u autu. Smuka smo izvukli iz autobusa. Kod nas na jugu su zastupljenije otrovnice jer smo ušli u prirodu pravljenjem zgrada. Sada se radi i Koridor 10 tako da one beže iz svojih prirodnih staništa – rekao je Vladica.
Baveći se već petnaest godina ovim poslom stekao je veliko poštovanje prema životinjama koje predstavljaju svojevrsne prirodne sanitarce jer jedu glodare, prenosioce bolesti i zaraza.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
11. april 2024.
