DODELjENA NAGRADA ZA NEDOVRŠENU PRIPOVETKU LAZE K. LAZAREVIĆA
Stopama velikana pisane reči
„Usuditi se da dovršite pripovetku Laze Lazarevića veliki je i odgovoran posao, ali i veliki izazov, jer nije lako dosegnuti nivo na kome je bio Laza Lazarević, na kome još uvek stoji“, reči su prof. dr Miomira Milinkovića iz Užica, dobitnika Povelje konkursa Visoke škole strukovnih studija za vaspitače u Šapcu
Kada su pre četiri godine krenuli sa raspisivanjem konkursa za nedovršenu pripovetku Laze K. Lazarevića u Visokoj vaspitačkoj školi strukovnih studija u Šapcu nisu mogli predvideti u kom će smeru sve krenuti. Sada, kada su prevalili više od polovine puta na kome se nalazi sedam nedovršenih Lazinih pripovedaka više su nego zadovoljni odzivom pisaca iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
- Na naše veliko zadovoljstvo imamo raznovrsne dobitnike, od studenata preko pisaca amatera do profesora univerziteta. Jako smo srećni zbog toga. Ove godine dobitnik je prof. dr Miomir Milinković, profesor na Užičkom univerzitetu. Preostale su nam još tri nedovršene Lazine pripovetke tako da se nadamo uspešno završenom konkursu i objavljivanju zbirke pripovedaka svih dobitnika. Ako ovim konkursom, koji je škola pokrenula i koji je bio moja decenijska želja, uspemo da nam se sa mesta gde borave srpski velikani Laza Lazarević makar osmehne, onda smo mnogo uradili zato što je blagi osmeh Laze Lazarevića najveća nagrada – izjavila je prof. dr Ružica Jovanović, član žirija i idejni pokretač konkursa prošlog utorka, 23. maja, pre svečane dodele nagrade.
Po rečima članova žirija, koji je kao i prethodnih godina bio u sastavu prof. dr Dušan Ivanić, profesor meritus Filološkog fakulteta u Beogradu, predsednika, i profesorke srpskog jezika i književnosti Visoke škole strukovnih studija za vaspitače dr Slavica Jovanović i dr Ružica Jovanović, izbor je bio prilično težak.
- Radove smo merili po književnom efektu. Gledali kako izgledaju stilski, u kojoj meri su bliski Lazarevićevom duhu, na koji način dopunjuju ono što Lazarević nije popunio. To su bili glavni razlozi. Ubedljivost pripovedanja, veština ili sposobnost da se motivišu ponašanja junaka, itd. Lazarević u ovoj pripovjeci, u ovom odlomku nije ostavio velik prostor nastavljačima. On je odredio siže, šta će se desiti poslje ženidbe, kakva je sudbina djeteta. Time je da tako kažem odredio puteve završetka pripovjetke. Ovogodišnji dobitnik uspjeo je da dobro motiviše, da zanimljivo vodi radnju. Vrlo je teško biti parnjak ili takmac Lazi Lazareviću. On je ipak najbolji srpski pripovjedač 19. vijeka. Niko tako nije vladao stilom kao Laza Lazarević. Niko nije imao tu vrstu difuznoga pripovjedanja gdje čas se pojavljuje sentimentalno poetsko-ironijsko-humorističko, a čas ozbiljno – istakao je prof. dr Dušan Ivanić.
Da zadatak nije bio nimalo lak potvrdio je i dobitnik ovogodišnje nagrade, profesor književnosti za decu na Učiteljskom fakultetu u Užicu, dr Miomir Milinković.
- Usuditi se da dovršite pripovetku Laze Lazarevića veliki je i odgovoran posao, ali i veliki izazov, jer nije lako dosegnuti nivo na kome je bio Laza Lazarević, na kome još uvek stoji. Olakšica s jedne strane je što je on školski pisac koga smo čitali od četvrtog razreda osnovne škole do akademskih studija, i što je nekako svima nama ušao u damar, nerv. S druge, teško je upravo saznanje što je Laza, iako obimom neveliki pisac, jedan od najvećih, ako ne i najveće ime srpske književnosti devetnaestog veka. Samim tim je i odgovornost bila veća – istakao je prof. dr Miomir Milinković.
Pisac poezije i proze za decu, čovek koji je doktorirao pišući o Miloradu Popoviću Šapčaninu, prvi put je uzeo učešće na ovom konkursu zahvaljujući kojem je gotovo sudbinski zaokružio svoj književni put vezan za istaknute šabačke pisce.
- Na naše veliko zadovoljstvo imamo raznovrsne dobitnike, od studenata preko pisaca amatera do profesora univerziteta. Jako smo srećni zbog toga. Ove godine dobitnik je prof. dr Miomir Milinković, profesor na Užičkom univerzitetu. Preostale su nam još tri nedovršene Lazine pripovetke tako da se nadamo uspešno završenom konkursu i objavljivanju zbirke pripovedaka svih dobitnika. Ako ovim konkursom, koji je škola pokrenula i koji je bio moja decenijska želja, uspemo da nam se sa mesta gde borave srpski velikani Laza Lazarević makar osmehne, onda smo mnogo uradili zato što je blagi osmeh Laze Lazarevića najveća nagrada – izjavila je prof. dr Ružica Jovanović, član žirija i idejni pokretač konkursa prošlog utorka, 23. maja, pre svečane dodele nagrade.
Po rečima članova žirija, koji je kao i prethodnih godina bio u sastavu prof. dr Dušan Ivanić, profesor meritus Filološkog fakulteta u Beogradu, predsednika, i profesorke srpskog jezika i književnosti Visoke škole strukovnih studija za vaspitače dr Slavica Jovanović i dr Ružica Jovanović, izbor je bio prilično težak.
- Radove smo merili po književnom efektu. Gledali kako izgledaju stilski, u kojoj meri su bliski Lazarevićevom duhu, na koji način dopunjuju ono što Lazarević nije popunio. To su bili glavni razlozi. Ubedljivost pripovedanja, veština ili sposobnost da se motivišu ponašanja junaka, itd. Lazarević u ovoj pripovjeci, u ovom odlomku nije ostavio velik prostor nastavljačima. On je odredio siže, šta će se desiti poslje ženidbe, kakva je sudbina djeteta. Time je da tako kažem odredio puteve završetka pripovjetke. Ovogodišnji dobitnik uspjeo je da dobro motiviše, da zanimljivo vodi radnju. Vrlo je teško biti parnjak ili takmac Lazi Lazareviću. On je ipak najbolji srpski pripovjedač 19. vijeka. Niko tako nije vladao stilom kao Laza Lazarević. Niko nije imao tu vrstu difuznoga pripovjedanja gdje čas se pojavljuje sentimentalno poetsko-ironijsko-humorističko, a čas ozbiljno – istakao je prof. dr Dušan Ivanić.
Da zadatak nije bio nimalo lak potvrdio je i dobitnik ovogodišnje nagrade, profesor književnosti za decu na Učiteljskom fakultetu u Užicu, dr Miomir Milinković.
- Usuditi se da dovršite pripovetku Laze Lazarevića veliki je i odgovoran posao, ali i veliki izazov, jer nije lako dosegnuti nivo na kome je bio Laza Lazarević, na kome još uvek stoji. Olakšica s jedne strane je što je on školski pisac koga smo čitali od četvrtog razreda osnovne škole do akademskih studija, i što je nekako svima nama ušao u damar, nerv. S druge, teško je upravo saznanje što je Laza, iako obimom neveliki pisac, jedan od najvećih, ako ne i najveće ime srpske književnosti devetnaestog veka. Samim tim je i odgovornost bila veća – istakao je prof. dr Miomir Milinković.
Pisac poezije i proze za decu, čovek koji je doktorirao pišući o Miloradu Popoviću Šapčaninu, prvi put je uzeo učešće na ovom konkursu zahvaljujući kojem je gotovo sudbinski zaokružio svoj književni put vezan za istaknute šabačke pisce.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
