“KRIVE DRINE” U BIBLIOTECI ŠABAČKOJ
Andrić na drugačiji način
Protekle sedmice, u Dvorani “Vinaver” u Aneksu održano je književno–umetničko veče “Krive Drine” u dramskom tumačenju Tihomira Stanića. Povod za ovaj događaj bilo je 125 godina od rođenja Ive Andrića. Kroz ovakva dešavanja, Biblioteka šabačka čuva od zaborava sve ono što se ne sme zaboraviti i posvećeno neguje dragocenu kulturnu zaostavštinu. Posetioci su imali priliku da uživaju u upečatljivoj interpretaciji glumca Tihomira Stanića, kroz najpoznatije delo srpskog nobelovca „Na Drini ćuprija“.
“Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj, bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene i Izavničke planine. Zaokret koji tu pravi Drina neobično je oštar, a planine sa obe strane tako strme i toliko blizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz koga reka izvire pravo, kao iz mekog zida/ Ali tu se planine odjednom razmiču u nepravilan amfiteatar čiji promer na najširem mestu nije veći od petnaestak kilometara vazdušne linije.” – početak je romana našeg jedinog nobelovca, a Tihomir Stanić je upravo ovim rečima započeo književno–umetničko veče u prepunoj Dvorani “Vinaver” u Biblioteci šabačkoj.
Biblioteka šabačka se svih ovih godina trudi da neguje značajne ličnosti naše kulture, pa je tako bilo i ovaj put. Direktorka Biblioteke šabačke Sonja Bokun Đinić smatra da “Krive Drine” treba shvatiti specifičnom metaforom.
-Krive Drine shvatite kao metaforu koju je Ivo Andrić svodeći tri rečenice koje svi znamo, na dve reči – “Krive Drine”, želeći na taj način da kažemo da se kroz te reči izražava jedan moralni stav pisca koji svako od nas može da usvoji kao svoj. Večeras predstavljamo književno delo Ive Andrića, ali na drugačiji način, kao što imamo običaj kada su u pitanju godišnjice velikih književnika. Uvek smo pravili književno–umetničke večeri misleći da nema potrebe da kritika i istorija književnosti tumače književna dela koja su nam svima bliska, nego da kroz dramsko kazivanje, jednu simbiozu reči i umetničkog pristupa jednog glumca, kao što je veliki glumac Tihomir Stanić imamo jedan poseban doživljaj – istakla je Sonja Bokun Đinić.
Mnogobrojni šabački ljubitelji pisane reči imali su zadovoljstvo da se kroz dramski prikaz glumca Tihomira Stanića još jednom podsete na pojedine odlomke iz romana “Na Drini ćuprija”. Na taj način pokazali su da knjižvna dela našeg nobelovca još uvek žive među čitalačkom publikom. Glumčeva ogoljenost na svedenoj sceni još više je doprinela tome da svaki pojedinac uroni u direktnu komunikaciju sa Andrićevim tekstom i da se prepusti talasima nabujalih reči koje bi ga nosile doživljavajući katarzične momente.
“Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj, bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene i Izavničke planine. Zaokret koji tu pravi Drina neobično je oštar, a planine sa obe strane tako strme i toliko blizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz koga reka izvire pravo, kao iz mekog zida/ Ali tu se planine odjednom razmiču u nepravilan amfiteatar čiji promer na najširem mestu nije veći od petnaestak kilometara vazdušne linije.” – početak je romana našeg jedinog nobelovca, a Tihomir Stanić je upravo ovim rečima započeo književno–umetničko veče u prepunoj Dvorani “Vinaver” u Biblioteci šabačkoj.
Biblioteka šabačka se svih ovih godina trudi da neguje značajne ličnosti naše kulture, pa je tako bilo i ovaj put. Direktorka Biblioteke šabačke Sonja Bokun Đinić smatra da “Krive Drine” treba shvatiti specifičnom metaforom.
-Krive Drine shvatite kao metaforu koju je Ivo Andrić svodeći tri rečenice koje svi znamo, na dve reči – “Krive Drine”, želeći na taj način da kažemo da se kroz te reči izražava jedan moralni stav pisca koji svako od nas može da usvoji kao svoj. Večeras predstavljamo književno delo Ive Andrića, ali na drugačiji način, kao što imamo običaj kada su u pitanju godišnjice velikih književnika. Uvek smo pravili književno–umetničke večeri misleći da nema potrebe da kritika i istorija književnosti tumače književna dela koja su nam svima bliska, nego da kroz dramsko kazivanje, jednu simbiozu reči i umetničkog pristupa jednog glumca, kao što je veliki glumac Tihomir Stanić imamo jedan poseban doživljaj – istakla je Sonja Bokun Đinić.
Mnogobrojni šabački ljubitelji pisane reči imali su zadovoljstvo da se kroz dramski prikaz glumca Tihomira Stanića još jednom podsete na pojedine odlomke iz romana “Na Drini ćuprija”. Na taj način pokazali su da knjižvna dela našeg nobelovca još uvek žive među čitalačkom publikom. Glumčeva ogoljenost na svedenoj sceni još više je doprinela tome da svaki pojedinac uroni u direktnu komunikaciju sa Andrićevim tekstom i da se prepusti talasima nabujalih reči koje bi ga nosile doživljavajući katarzične momente.
K.J.
Najnoviji broj
18. april 2024.
